Sir, pavlaka, kačkavalj…samo nek je mlečno!

Verujem da su retki oni koji ne vole mleko ili barem neki od mlečnih proizvoda. Mleko je, kao proizvod mlečne žlezde raznih vrsta sisara (krava, koza, ovaca), predodređeno za ishranu mladog organizma, jer sadrži skoro sve one materije koje su neophodne za pravilan rast i razvoj. Kroz istoriju, mleko se pije već 10 000 godina i u mnogim civilizacijama je od vajkada bilo izuzetno cenjeno. To se može objasniti veoma značajnim nutritivnim vrednostima mleka. Njegova izuzetna hranljivost leži, pre svega, u tome što predstavlja bogat izvor kalcijuma. Kalcijum je mineral najpoznatiji po tome sto predstavlja veoma važan, ako ne i najvažniji elemenat u jačanju i očuvanju kostiju, noktiju, zuba. Takodje izuzetno pozitivno deluje na nerve, mišiće, organe za varenje, krvotok, metabolizam… Ima ga i u raznim drugim namirnicama, ali su mleko i mlečni proizvodi najznačajniji izvor kalcijuma. Mleko je osnova već pomenutih mlečnih proizvoda, kojih danas na tržištu ima zaista puno. Verovatno svako od vas ima svoj omiljeni, neko možda i više od jednog! Pomenuću par, a vi dodajte svoje, ako ih izostavim.

SIR

Prvi put u istoriji sir se javlja pre 7000 godina, a sam nastanak sira se pripisuje arapskim nomadima, koji su svoje dane uglavnom provodili jašući po pustinjskim prostranstvima. Tom prilikom, nosili su mleko za put u mešini od životinjskog mehura. Usled visokih temperatura u pustinji i trenja od jahanja, došlo je do procesa zgrušavanja mleka, tj. do deljenja mleka na tečnost (surutku) i zgrudvano mleko (sir). Ova pojava je sasvim slučajno otkrivena usled žeđi jednog od nomada, koji je posegnuo za mlekom a naišao na nešto sasvim drugo – sir.

Na početku nove ere, na rimskim pijacama su se mogle naći razne vrste sireva iz raznih zemalja. Mekani, mladi, tvrdi, kravlji, kozji…

Do XX veka pravljenje sireva se smatralo zanatom a ne industrijom, što je danas slučaj, mada bih ja lično, pravljenje sira skromno nazvala umetnost!

Što se tiče vrsti sireva, mogu se podeliti u nekoliko grupa:

  • Sveži ili mladi sir

Ova vrsta sira se pravi za brzu upotrebu, tj. ne može dugo da stoji. Prave se veoma jednostavno, pa ga može svako napraviti i u kućnim uslovima. Naime, sve što treba uraditi je dodavanje sirila (ferment koji se dobija iz telećeg želuca i koji služi za zgrušavanje mleka) u mleko, ostaviti da odstoji na toplom i to je to – gotov sir! Najpoznatiji je “Švapski”, a dodavanjem maslaca dobija se “Imperijal”, krem-sir i sl.

  • Salamureni sir

Tipičan balkanski sir. To je naš beli sir, narodni (sjenički, zlatarski, svrljiški…), u Grčkoj je to čuvena feta ( feta na grčkom znači kriška, parče ), u Bugarskoj ” belo sirenje “…

  • Polutvrdi sir

Naziva se još i holandski sir. Neki od najpoznatijih tipova su dobili imena po gradovima iz kojih se izvoze, a to su npr.

Gauda – pravi se u obliku pogače, težine oko 8kg, a pravi se i u težini manjoj od 1kg i tada se naziva baby gauda. Pravi se od punomasnog mleka i ima veoma prijatan ukus.

Edamer – pravi se u obliku lopte, težine od 1,5kg-4kg. Sadrži oko 40% mlečne masti i ima tanku i glatku koru. Zovu ga još i sir za “rezanje”.

Trapist – pravi se u obliku pogače i u težini od 1kg-2,5kg, sadrži oko 45% mlečne masti, slamenožute je boje, blago kiselkastog ukusa i sazreva u roku od 30 dana.

  • Tvrdi sir

Ima ih puno, najrazličitijih i po obliku, veličini, ukusu i po načinu izrade. Najpoznatiji bi bili kačkavalj, parmezan, ementaler, čedar… Zajedničko im je to što se prave u velikim komadima i što im treba dug vremenski period dok sazru. Kod nas je najzastupljeniji kačkavalj.

 

 

  • Posebni (specijalni) sir

U ovu grupu spadaju najskuplji, najkvalitetniji i najcenjeniji sirevi. Svrstavaju se u ovu grupu zbog načina izrade i vremena koje je potrebno da sazru. Neki od najpoznatijih su “Kamamber” i “Bri“, specifični po belim plesnima po površini. “Rokofor” i “Gorgonzola” poznatiji kao plavi sirevi, žargonski “buđavi”, koje odlikuje postojanje plave plesni i na površini i unutar samog sira.

Zanimljivost: U gradu Kardif u Velsu, održava se festival sira, svake godine u septembru, na kome posetioci budu u prilici da isprobaju oko 450 različitih sireva, po vrsti, obliku, ukusu!

JOGURT

Istorija proizvodnje jogurta započinje još od Tračana, prastanovnika Balkanskog poluostrva. Nastao na veoma sličan tj. slučajan način, kao i sir, takodje fermentacijom mleka u mešinama, samo što u ovom slučaju nije došlo do zgrušavanja. Prvi znaci ovog blagotvornog napitka u Evropi, vezani su za Francusku, odnosno za tadašnjeg kralja Frensisa I. Bolovao je od teške dijareje a izlečen upravo jogurtom! Industrijalizacija jogurta se vezuje za 1919. godinu i jevrejskog preduzetnika po imenu Isak Karaso, koji je prvi započeo industrijsku proizvodnju u Barseloni. Hvala mu!  :wink:

Neke od blagodeti konzumiranja jogurta:

– potpomaže sagorevanje masnih naslaga,

– sadrži probiotike (dobre bakterije) koje žive u našem organizmu i utiču na izbacivanje štetnih materija,

– ne oštećuje zubnu gledj, ne uzrokuje karijes i štiti desne,

– pun je vitamina!

PAVLAKA

Ah ta divna, kremasta pavlaka :wub: !

Kada se mleko ostavi da miruje neko određeno vreme, na površini se izdvoji masnoća. Prostim sakupljanjem te masnoće dobijamo pavlaku, koja može biti kisela ili slatka. To zavisi od dužine stajanja mleka, jer kada duže stoji to bakterije mlečne kiseline više deluju i mleko se na taj način kiseli pa tako nastaje kisela pavlaka. Kraćim mirovanjem mleka tj. sakupljanjem masnoće pre kiseljenja, nastaje slatka pavlaka. Ona se najčešće može naći sa 24% masnoće, a kisela od 10-20%.

Za kraj ove “bele” priče, moram biti iskrena i priznati da mleko i mlečne prerađevine konzumiram u neograničenim količinama, svakog dana, pravi sam ljubitelj i čini mi se da ne bih mogla da živim bez istih. A vi?

 

 

7 thoughts on “Sir, pavlaka, kačkavalj…samo nek je mlečno!

  1. Ja obozavam mlecne proizvode. Ne bih mogla da izdvojim jedan, ali jos jedan od favorita mi je kajmak! Sigurno prednjaci kada je masnoca u pitanju, ali ga ne jedem samo kada ga nemam u kuci :biggrin: Zanimljivi podaci o nastanku mleka, nikad mi nije palo na pamet do sad da se to pitam.

     
  2. Jovana,cedo,jogurt je znaci spas za mene,inace mi nema pomoci hihi hi !!!
    Lepa prica o mleku i mlecnim proizvodima ajd dodji na sladoled!!!! :smile:

     
  3. Super članak, baš je bilo interesantno saznati sve te istorijske informacije o mlečnim proizvodima. I meni je dugo omiljeni mlečni proizvod bio kajmak, ali ga veoma retko jedem zbog velikog procenta masnoće. Sad je moj favorit jogurt.
    Jedini “mlečni greh” su mi sada sirevi. Ponkad dopustim sebi da uživam u ovim specijalnim vrstama

     

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

:alien: :angel: :angry: :blink: :blush: :cheerful: :cool: :cwy: :devil: :dizzy: :ermm: :face: :getlost: :biggrin: :happy: :heart: :kissing: :lol: :ninja: :pinch: :pouty: :sad: :shocked: :sick: :sideways: :silly: :sleeping: :smile: :tongue: :unsure: :w00t: :wassat: :whistle: :wink: :wub: