Diva u Grand Hotelu

Diva može biti kraljica operske scene, skandalozna balerina iz doba čarlstona, ili neka glumica u onim godinama kada se velikim crnim naočarima kriju nekada tako slavne oči.
Ona je nedostižna boginja, uramljena teškim, kitnjastim zlatom na zidu iznad kamina. Na crno belim fotografijama su raskalašne i raskošne scene iz slavne i bogate mladosti Dive. Gusta negovana crna kosa podignuta u čvrstu punđu, i oči snene, teatralno uokvirene. Njena titula se piše velikim slovom. Ona drži do sebe, otmena je i uzdržana. Može biti i otelotvorenje Karmen ili telo iz kog izlazi sopran vaše omiljene opere.
Marija Kalas
Maria CallasDiva je nedostižna na sceni, izolovana van scene. U masi jedna, van mase sama i često nesrećna. Njoj pripadaju luksuzna loža bečke opere i društvo Mocartovih nota. To je ceo njen zemaljski život. Jaka šminka pod reflektorima kitnjastih baroknih scena Evrope je šarenoliki mozaik kome cela pripada.
Otkrivena je kao veoma mlada i brzo su joj data obeležja bogova – pogledi prepuni divljenja nas- jednostavnih i dosadnih smrtnika, i lovorovi venci. Slava. Glas su joj dale mitske sirene razbacanih ostrva oko Itake. Pucketanje ploče se više i ne primećuje kada njen kosmički glas obavije celu prostoriju. Karte za deo nje su rasprodate mesecima pred pojavljivanje u operama snobovskih prestonica starog kontinenta.
Okružena je bogatim i uspešnim, brodovlasnicima i kockarima, ljudima koji žive od koktela i maslina u elegantoj čaši martinija. To ne mora da bude njen pravi duševni svet, ali je ona deo te slike bez koje nijedna bajkovita moderna novela ne opstaje.

Diva je mnogima nadoknada onog što sami nisu nikada imali: urođenu spontanu prefinjenost i bogastvo duha. U njenom prisustvu i oni su drugačiji – sa njom izjednačeni, jer ona pleni i za druge i koliko god bili drugačiji, jedan deo njene duhovne suštine dotiče i njih. Oni tako postaju nešto, nešto više od svog realnog limita, tačnije ono što im novac i zlatna kazina francuske obale ne mogu pružiti. Tako običan neko postane deo društva božanske dive, muze savremenog doba, žene koja u sebi nosi i renesansu i modernu.

Diva je sama. Ona je posebna, nije jedna od nas i zato je sama. Diva je ponekad tako hladna. Ledena, izdvojena i izložena, brižljivo proučavana. Za nju ne postoje padovi i usponi, ona se ne sme predati stihiji. Život joj donosi nova lica, upoznaje ih i doživljava kao delić bala pod šarenim venecijanskim maskama. Svi ostaju na istom, ona odlazi dalje putem koji joj bogovi notama izcrtavaju.

Greta Garbo
Greta GarboU luksuznom ’’Grand hotelu’’, Greta je okružena je bogatima i nasrtljivima, onima koji žele da joj uzmu i poslednji deo artističke duše i odu dalje. `I want to be alone` je rečenica koja je glavni atribut svake lepe žene, jer je sama, navikla je i želi da bude posle svega sama. Misli je ne vode nikuda osim dalje u svet sopstvene prefinjene samoće i alijenacije. Garbo je naravno prava žena za ovakvu ulogu. Garbo je skadinavski hladna i nespojiva sa realnim svetom, jednostavno nije deo njega. Nije savršena lepotom, ali je savršena diva za ulogu DIVE. Njena diva nije skandalozna i ekscentrična kao Dankanova, već je tužna u svom intimnom svetu iz koga želi, jer, sama u mraku, bez scene, ne može.

Godine prolaze za sve dive. Divine godine. Pokreti su teži. Balerina posustaje, operska dama gubi iskričavost svog glasa i počinje da se, na sospstveni užas, krije iza plejbeka sopstvenog glasa. Glumica se krije, od javnosti, od sebe. Bore su sve uočiljivije ispod teškog pudera pred nastup. Korektori i šminkernice postaju ružna stvarnost. Ogledalo boli. Pogled na crno bele fotografije, na kojima se ledeno smeši pod obodom širokih mondenskih šešira sa paluba belih velikih brodova i raskošnog ulaza u moskovsku operu, donosi samo veću nesigurnost sledećeg nastupa. Ona nije više na vrhuncu svoje kreativne moći. Diva, boginja, savršenstvo tako prestaje da bude savršenstvo, prestaje da bude nedostižna. Običnost i jednostavnost polako joj postaju bliski. Publika očekuje istu, savršenu muzu klasika i diva vidi sebe samo kao razočarenje. Planetarni aplauz je isti, ali za njen osetljivi sluh taj isti aplauz nije ni približan. Sebe najbolje poznaje. Publika je masa i amfitetatar, neživa stvar. Marija Kalas nije više KALAS! Izabela Dankan prestaje da igra sa zadovoljstvom kojeg je imala u sebi čak i posle tragedije svoje dece. Setna Greta je usamljena, zaboravljena. Kraj je blizu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

:alien: :angel: :angry: :blink: :blush: :cheerful: :cool: :cwy: :devil: :dizzy: :ermm: :face: :getlost: :biggrin: :happy: :heart: :kissing: :lol: :ninja: :pinch: :pouty: :sad: :shocked: :sick: :sideways: :silly: :sleeping: :smile: :tongue: :unsure: :w00t: :wassat: :whistle: :wink: :wub: