Glumica nekad – nešto više od obične verenice, domaćice i majke

glumicaMali grad u Americi. Kraj 19.veka. Ratovi i promene su tek dalja budućnost. Devojka sa nekih svojih skromnih 17 želi da bude nešto više od obične verenice, pa zatim domaćice i majke. Ne želi da bude u popularnoj uniformi bolničarke. Ne želi da živi u provinciji. Ona želi da bude poznata, da joj ime bude osvetljeno neonkama, da joj pogled ispred kamere imitiraju, a neki samo za nju kreiraju. Želi da bude glumica, jedna od prvih diva nemog filma.
Glumica ranije ’’uglavnom’’ nije postojala. U mnogim epohama muškarci su zauzimali njihovo mesto, oblačili haljine, stavljali perike i tešku lošu šminku. Srednjovekovna drama nije trpela pojavu žena, jer je uglavnom izvođena u dvorištima katoličkih i protestantskih crkvi. Za jednu ženu je nemoralno da stane na stage. Kasnije, kada se ipak smelo popela na tu pozornicu, njena profesija se smatrala jednostavno sramnom. Vremenom se žena oslobađala ovih okova i uporodo sa postizanjem uspeha u književnom svetu preko sestre Bronte, Mary Shelly i Austen, polako pela svojom lestvicom kreativnog života. Krajem 19. veka rođene su buduće velike zvezde Holivuda skandalozna Mae West, devojka nevinog lica Marry Pickford, tužnog pogleda Lilian Gish, sjajna Gean Harlow, mistična Marlene…. Ove, tada pomalo zbunjene devojke, bačene u svet jos jedne muške industrije, polako su pronalazile svoj put ka velikom platnu. Pokrenuvši kreativnu lavinu u sebi, vrtoglavo su dobijale sve ono što su želele i iz prikrajka gledale tuđu i pravile svoje legende. Postale su motivacija ženama, dale su snagu devojkama iz još uvek oštrih patrijahalnih sredina, da budu najzad NEKO. I da im se divi još neki muškarac osim oca, brata i verenika.

Mae West je bila čudo. Njen život, koji je potrajao otprilike kao 4 života nekih drugih glumica, obeležio je naziv filma I am no Angel. Kao dete glamuroznih i ekstravagantnih roditelja, majke fotomodela i oca vlasnika privatne agencije, ona dobija u startu intrigantno poreklo na kome bi joj i danas zavidele neke oskarovke. Na samom početku svoje karijere uzima ime Baby Vamp koje objašnjava i definiše mnoge stvari i pojmove koji prate i današnji film, ali i ceo ženski pol od samog odvajanja od Adamovog rebra. Mae je bila platinasta i punačka, napadno izvijenih obrva. Još 1927 ona postaje i pisac i producent i glumica u predstavi ni manje ni više nego pod nazivom ’’Sex’’. Posle burnih odlazaka i povratka iz zatvora, Mae se pojavljuje i sa temom homoseksualizma, boreći se za prava sloboda!? Ne znam da li je potrebno ići dalje sa komentarima o stvaralaštvu jedne mlade žene koja je verovatno greškom rođena 100 godina ranije i koja bi i u 70im i 80im bila tabu, nešto što bi trebalo odmah zabraniti, nešto što bi se verovatno tajno gledalo. Postavlja se pitanje odakle, ne hrabrost, nego ideja.

GarboU ovom periodu polako počinju da se pojavljuju hladne dame iz germanskih i nordijskih delova Evrope sa teškom akcentima i setnim pogledom i da zauzimaju glavno mesto na šarenim filmskim plakatima i još uvek crnobelim bioskoskim platnima. Marlena i Greta su kreirale brednove, svetove za sebe. Prva u odelu muškarca, cilindru, sa dugačkom muštiklom, druga u svetu daleke Rusije, nesrećne ljubavi, čvrstine pogleda, samo njoj posebne glume i misterije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

:alien: :angel: :angry: :blink: :blush: :cheerful: :cool: :cwy: :devil: :dizzy: :ermm: :face: :getlost: :biggrin: :happy: :heart: :kissing: :lol: :ninja: :pinch: :pouty: :sad: :shocked: :sick: :sideways: :silly: :sleeping: :smile: :tongue: :unsure: :w00t: :wassat: :whistle: :wink: :wub: