ga('send', 'pageview');

„Za sat vreme idem na bas”

Bez zaključkaOvo će biti jedan tekst o našem govoru, ali bez zaključka i bez uplitanja pravopisnih i jezičkih pravila. Svako ima neki izgovor za svoje greške, a najlakši je onaj: jezik je živa stvar, iako mi baš i nije jasno kako nešto može da bude i živo i stvar.

        Nemam nameru da bilo koga uvredim ili ismejem. Svesna sam da čoveka ne treba ceniti po tome odakle je, već kakav je. Da li ćemo se truditi da govorimo ispravno i poštujemo jezička pravila, zavisi  samo od nas i to je, jednostavno,  pitanje našeg vaspitanja i  informisanosti.

Nema čoveka koji sve zna, pa mi nepravilno izražavanje ne smeta toliko  koliko mi smeta podsmeh i ograničenost nekih ljudi u našem društvu, a Njegoš je u Gorskom vijencu baš za takve rekao: „Gleda majmun sebe u zrcalo.“

Ako dođete na jug Srbije, postoji mogućnost da vas čekaju sat vreme, da u kafiću traže pet stolice, da izlaze s drugara što je raskinuo s devojku, a svi jedva čekaju da se zaposle u državnu firmu.

Ha-ha-ha, hi-hi-hi, ala je ovo smešno! Pamte ljudi ove južnjačke izraze, pa kad nekome iz drugog dela Srbije kažete da ste iz Niša, Pirota ili Leskovca, istog trenutka vas ispravi i kaže: „Iz Niš; iz Pirot;  iz Leskovac.“

Ovo večito zadirkivanje vremenom je postalo vrlo simpatično i mislim da se retko ko ljuti.

Što se akcenata tiče, imamo tu nesreću da je za normu izabran (najteži) akcenatski sistem, pa ćete vrlo retko (posebno u južnim delovima Srbije) sresti osobu koja u govoru besprekorno koristi sva četiri akcenta sa neakcentovanom  dužinom.

Ljudima više para uši nepravilno mesto akcenta u reči pa se i zbog toga raspredaju priče i šale.

Naravno, ako se našalimo u vezi sa padežima i akcentom, sledi čuveni izgovor: „Da je Vuk Karadžić bio sa juga, govorili bismo pravilno.“ Čim čujem ovu rečenicu, okrenem se i odem. Jednostavno, ako neko želi da govori pravilno i ako to zna, neće mu izgovor biti ni Vuk Karadžić ni Đuro Daničić.

Međutim, kada bolje oslušnete mlade ljude iz severnijih gradova, uključujući i glavni grad, čućete da imaju neki nedefinisani vokal, koji izgovaraju kroz usta, pa kroz nos, pa kroz usta: „Neeeeaaaaznaaam!“ Čudno?

Pored ovoga, ti mladi ljudi jedu pojačanu pljeku i činke, (jer ove izraze možete pročitati i u pojedinim restoranima brze hrane); nose farke i lone (jer tako piše u izlozima radnji), penju se na bas  i najviše molje i volje da idu na Deltu i na Ušće.

Ako se našalimo na račun njihovih izraza, šta će biti izgovor? Ko je to živeo ili nije živeo u ovom delu Srbije pa im je skratio reči i produžio vokale?

Svemu ovome moguće je progledati kroz prste jer se standardnim jezikom govori u javnosti, pre svega na televiziji, zar ne?

Lepe voditeljke i voditelji učtivo postavjlaju pitanja sa jer, žele da razgovaraju u vezi nečega, nekada im hvali još par minuta u emisiji i čak šta više najviše vole i obožavaju da poštuju i cene svoje goste.

Kako naći izgovor sada? Da im progledamo kroz prste i oprostimo, jer su više vremena proveli na modnim pistama nego u školi?

Na kraju, u jednoj emisiji imali smo priliku da čujemo da neki naši pisci ne znaju da je genitiv drugi padež u našem jeziku.

Postoji li izgovor za ovo?

Kao što rekoh – bez zaključka.

11 Comments

  • Jelena
    Jelena 13 November, 2012 at 12:54

    Odlican tekst! Meni ne smetaju razliciti dijalekti, akcentovanje reci ili tu i tamo neki promasen padez hihi :smile: Smeta mi koriscenje w umesto v, smetaju mi sulja, lone, cinka i to sakacenje reci. “Otisla sam da kupim sulju i lone, u petardi sam gajbi, zovi me na plastiku” A?! :smile:
    Takodje, smeta mi hvali i sumlja, neznam i dali. Smeta mi sto decu u pirotskim skolama ne uce srpski nego bugarsko-srpski jezik. Tu ne mislim na to kako ce se akcentovati neka rec, vec mislim na same reci. Ponekad je nemoguce razumeti ih. Znate li sta znaci Apu li macetijata? :)
    Mislim da mnogo paznje treba da se posveti jeziku, i da ne trebamo ismevati jedni druge jer svako podrucje ima svoj specifican izgovor. Isto tako jezik treba da ostane ono sto jeste, i treba da ga negujemo a pojedinci ga svakodnevno unistavaju.

     

    Reply
    • Sale Jelenković 26 January, 2014 at 20:27

      Sve si u pravu. Samo ono, da u Pirot uče bugarski, je debela izmišljotina. Ustvari, za Vas je gospođo sve što ne razbirate “bugarski”. Tova je snajće, običan pirotsći govor (nesmeju ga nazovu “jezik”, pa ga vode ko dijalekt). I da znaješ u Pirot nema bugari….

       

      Reply
  • Aleksandra
    Aleksandra 13 November, 2012 at 13:19

    Bravo za tekst! Da se ne ponavlja iste stavri mi smetaju…trudim se pravilno govoriti. Kod mene u karju ima svega, iako nam je Vukov Tršić udaljen samo nekoliko kilometara. Od kada imam djevojčicu trudims e što pravilnije govoriti i izgovarati, a trenutno sam na lekciji “bez poštaplaica” ili kako se već zovu te bespotrebne uzrečice, moram priznati da to nije ni malo lak zadatak mozgu jer konstantno mora da se razmišlja i o tome šta se priča i na koji način, jer poznato je da su poštapalice izgovorene”nesvjesno” i “stvar navike” a još bolje znamo kako je teško ispravljati sve to :). Bravo za tekst još jednom :)!

     

    Reply
  • Milena
    Milena 13 November, 2012 at 13:32

    Poznati smo po tome da ne cenimo ono što je naše, počevši od sopstvenog tela, preko okoline, pa dozvoljavamo da nam pojednici, svesno ili nesvesno, uništavaju i jezik. Činjenica je da dijalekti postoje i treba ih čuvati i izučavati, ali, ako poštujemo neka nebitna pravila, zbog čega zaboravljamo jezička? Zbog čega se trudimo da, umesto da negujemo svoj jezik, uvek unosimo neke strane reči?
    Ovaj tekst je, u stvari, posvećen svima koji ne žele da pitaju, a prave se da sve znaju.

     

    Reply
  • Lavanda
    Lavanda 13 November, 2012 at 13:48

    Tekst ti je odlican. Nasa surova realnost. Ni meni ne smeta akcenat nekog kraja niti nacin na koji pricaju. Smeta mi pomodno skracivanje reci i izrazi koji su u zargonu i koje stvarno ne razumem. Na TV-u cesto gledam “Slagalicu” i “Jutarnji program” i moram priznati da me vrlo cesto iznerviraju akcentovanjem nekih reci. Ma prosto ne verujem da se bas tako kaze, ali ajde… Valjda Milka Canic zna :D

     

    Reply
    • Milena
      Milena 13 November, 2012 at 13:59

      Milka Canić zna, ali verovatno je i ne pitaju. :angry:

       

      Reply
  • Jelllena 13 November, 2012 at 17:35

    Mene me ne zanima koje ti tu pišeš. Niti kvo če bude s tija rabota. Če počupam kabli od kompjuterat! I šta mi meni hvali? Aj idem si, u relnu će mi izgori leba!

     

    Reply
    • Milena
      Milena 13 November, 2012 at 17:48

      A jer ti šušiš kosu sas fem?

       

      Reply
  • Ana J. 13 November, 2012 at 20:55

    Sjajno! :)

     

    Reply
  • Jovana with Love 13 November, 2012 at 21:52

    Sve bolji i bolji tesktovi. Nema se šta dodati. Treba sačuvati dijalekte, lokalizme i svoje korene. Uosatalom, smatram da je južno-srpski govor ( da ne kažem prizrensko-timočki dijalekat, način izražavanja i pričanja viceva minimum 100 puta zanimljiviji i smešniji od onog severnog- “do jaja”. Ma, šalela sam se…

     

    Reply
  • Marina
    Marina 13 November, 2012 at 22:49

    Favoriti su mi “molji” i “volji” :biggrin:

     

    Reply

Leave a Comment

:alien: :angel: :angry: :blink: :blush: :cheerful: :cool: :cwy: :devil: :dizzy: :ermm: :face: :getlost: :biggrin: :happy: :heart: :kissing: :lol: :ninja: :pinch: :pouty: :sad: :shocked: :sick: :sideways: :silly: :sleeping: :smile: :tongue: :unsure: :w00t: :wassat: :whistle: :wink: :wub: