ga('send', 'pageview');

Prijemni ispiti, izbori, odluke…

  Mogucnost izboraSezona je prijemnih ispita. Stres postaje opipljiv. Roditelji su pod stresom. Budući srednjoškolci su pod stresom. Budući studenti su pod stresom. Nastavnici, profesori, direktori i dekani su takođe pod stresom. I tako svakog juna…

Ja neću da se bavim roditeljima – vreme prijemnih ispita za njih ne treba da bude stresno. To je vreme kada oni samo treba da pružaju podršku, da veruju u sposobnosti svoje dece i ništa više! Prosvetni radnici (ma u kom obliku postoje) su izabrali svoj posao i za njega su plaćeni – ako su pod preteranim stresom nisu taj posao dobro organizovali. Ja bih da se bavim mladim ljudima koji imaju osećaj im Demoklov mač visi nad glavom. I koji su uvereni da je prijemni ispit ‘Sad-ili-Nikad’ situacija.

Ovim mladim ljudima neko je rekao da MORAJU da polože prijemni i MORAJU da upišu baš ‘taj’ fakultet. Jer ako to ne urade posledice će biti strašne. Nikad se neće zaposliti. Radiće us***e poslove koje niko neće. Nikad neće imati novca. Niko ih neće voleti jer nisu zaslužili. I slično. Takođe im je neko rekao da ne smeju da pogreše. To što sad sa 14 i 18 godina izaberu je za ceo život, nemaju pravo da se predomisle, MORAJU da izaberu jednu stvar koju će raditi ceo život i koja će taj život da odredi na dobro ili loše. Naravno neko je ove malde ljude debelo slagao.

Ima nebrojeno ljudi koji su završili fakultete pa nikad nisu radili u svojoj struci. Ima nebrojeno ljudi koji su upisali baš ono sto su hteli i nikad nisu završili. Ima nebrojeno ljudi koji su upisali nešto, pa posle par godina studiranja upisali nešto sasvim drugo i krenuli iz početka. I ima, s druge strane, nebrojeno puno ljudi koji nisu upisali ono što su hteli ali su onda zavoleli to što su igrom slučaja upisali i u tome našli svoj poziv. Niko ne može predvideti budućnost, svako od nas može samo da izabere ono što je najbolje za njega u ovom trenutku. Međutim, nigde ne postoji zakon koji kaže da nam nije dozvoljeno da promenimo tu odluku i da izaberemo nešto sasvim drugo za sebe.

Može se desiti da  padneš prijemni. Pa šta! Fakulteti rade i sledeće godine i one posle. Može se desiti da upišeš nešto i da ti to nikako ne ide. Pa šta! Uvek možeš da upišeš nešto drugo što ti više odgovara. Možda upišeš fakultet i shvatiš da ustvari želiš da budeš stolar. Pa šta! Možeš da praviš stolice i da u tome uživaš. Dozvoljeno je da promeniš mišljenje. Ja nikako ne kažem da treba lako odustajati od onoga što želiš da budeš i od onoga što želiš da radiš. Samo kažem da imamo prvo da se menjamo i da sasvim lako ono što smo želeli da radimo u jednom trenutku, može da se promeni i da mi otkrijemo nešto što nas više privlači i u čemu više uživamo i što bolje radimo. U redu je grešiti, ako sledeći put ne napraviš istu grešku. U redu je predomisliti se.

Na kraju delim sa vama video koji je divan, naročito ako ne znate šta želite. I pitam vas:  Šta ako novac nije bitan?


Slicica preuzeta sa http://www.elegantsimplelife.com

2 Comments

  • maja 21 June, 2013 at 10:57

    bravo!

     

    Reply
  • Milena
    Milena 21 June, 2013 at 11:19

    Problem je u čitavom našem obrazovnom sistemu. Sve postaje smešno i žalosno.

     

    Reply

Leave a Comment

:alien: :angel: :angry: :blink: :blush: :cheerful: :cool: :cwy: :devil: :dizzy: :ermm: :face: :getlost: :biggrin: :happy: :heart: :kissing: :lol: :ninja: :pinch: :pouty: :sad: :shocked: :sick: :sideways: :silly: :sleeping: :smile: :tongue: :unsure: :w00t: :wassat: :whistle: :wink: :wub: