Uz Kafu logo

Šta kad dete odbija školu – kako da se nosite sa malim buntovnikom

Da ti kažem

Autor: uzkafu

Idealan scenario kome se skoro svaki roditelj nada jeste dete koje rado ide u školu, završava svoje školske obaveze i domaće zadatke i uživa u druženju sa drugovima iz razreda. Međutim, nije retkost da naši školarci baš suprotno reaguju kada je u pitanju učenje i odlazak na nastavu.

Odbijanje škole se dešava kada se deca opiru odlasku u školu ili, dok su u školi, odbijaju da se uključe na času. Emocionalno zatvaranje pred drugovima iz odeljenja i razreda takođe je jedan od “simptoma”. Nekada uzroke treba potražiti u nekom stresnom ili “tranzicionom” događaju, poput samog polaska u školu ili pak preseljenju u drugi grad. Mnoga deca su imala poteškoća da se vrate u normalni režim nakon online nastave, na primer. 

Nekad je za dete preveliki stres prelazak iz četvrtog u peti razred. Previše novih obaveza, susret sa nastavnicima, ozbiljnije gradivo, sve ovo može delovati poprilično zastrašujuće. Srećom, danas su kompleti udžbenika za 5. razred osnovne škole svih izdavača dostupni i za online kupovinu, tako da roditelji mogu napraviti taj prvi korak već tokom raspusta. Upoznavanje sa knjigama, novim predmetima i lekcijama pre 1. septembra može biti delotvorno i rasteretiti dete pritiska.

Evo još nekoliko saveta kako kao roditelji treba da postupite ako vaše dete odbija da ide na časove ili da istinski bude prisutno i aktivno u nastavi. 

Boli me stomak, ne mogu u školu – Važno je blagovremeno reagovati 

Odbijanje škole se ne smatra poremećajem, ali može biti simptom većeg problema, kao što su anksioznost ili depresija. Stručnjaci kažu da deca mogu da ispoljavaju strah, paniku, epizode ​​plača ili besa ili da dožive fizičke simptome anksioznosti, poput glavobolje ili bolova u stomaku. Nije isključeno da će dete na svaki način pokušati da izbegne odlazak na nastavu.

Međutim, bitno je znati da što se duže odlaže povratak u školu, teže mu je da se vrati, a posledice su sve veće. Jednostavno, postojaće očigledan zaostatak u akademskom smislu, a dete može osećati da mu je teško da se poveže sa školskim drugovima i nastavnicima. Štaviše, ostaje bez prilike da nauči da je moguće nositi se sa anksioznošću u vezi sa školom i nositi se sa izazovima koje može da predstavlja običan školski dan. 

Ipak, kada roditelji, nastavnici i eventualno psiholog i pedagog sarađuju, moguće je uspešno rešiti i prevazići problem odbijanja škole.  

Za početak, najbolje je ako se reaguje blagovremeno, ako ne i brzo. Propušteni školski rad i društvena iskustva postaju sve veći teret. Najbolje je da pratite koje sve poteškoće dete može da ima oko pohađanja škole i njegovog boravka na časovima. Ukoliko postoji problem i potraje duže od dan ili dva, morate se uključiti.

Koji su problematični obrasci?

Svako dete se s vremena na vreme opire odlasku u školu. Međutim, postoje ekstremni obrasci izbegavanja škole koji mogu malom učeniku da stvore prave probleme. Odbijanje škole razlikuje se od “normalnog izbegavanja” po brojnim faktorima. 

Zapitajte se:

  • Koliko dugo dete izbegava školu?
  • Koliko nevolja povezuje sa pohađanjem škole?
  • Kako se snažno opire?
  • Koliko njegov otpor ometa njegov život, ali i život cele porodice?

Razmotrite sve ove aspekte, jer dete i dalje može da odbija školu čak i ako većinu dana pohađa časove. Jedan od primera je kašnjenje – dete se u tolikoj meri oseća anksioznost da ga sprečava da dođe u školu na vreme. Deca koja odbijaju školu takođe mogu imati naviku da rano odlaze kući ili da tokom dana šalju poruke roditeljima.

Pronađite uzrok problema

 Ako je vaše dete maltretirano, zaostaje u učenju ili se oseća anksiozno kad treba da odgovara usmeno pred celim razredom, to može biti razlog zašto izbegava školu. Kao roditelji trebalo bi da povedete jedan nežan, ali konkretan razgovor o tome što otežava školske obaveze. 

Budite suptilni, jer dete može da se zatvori i da odbija da kaže šta ga tačno muči. Pokušajte sa nekim opštijim pitanjima, o drugovima iz odeljenja, o lekcijama koje su poslednje predavane i pratite reakcije i odgovore. Svuda gde je to moguće, produbljujte razgovor dok ne dođete do toga da vam mališan kaže sam. Pokažite mu da ga shvatate ozbiljno i da se tu da ga podržite. 

Iako odrasloj osobi može delovati smešno što se dete stidi da govori ili rešava zadatak na tabli, ako je to problem i naiđe na podsmeh ili nezainteresovanu roditeljsku reakciju: nije to ništa, nemoj da si smešan – poteškoće neće nestati. Naprotiv, zabrinutost se može pojačati, samopouzdanje još više opasti, a mališan i dalje odbijati da se uključi u nastavu ili ide u školu.

Ostvarite saradnju sa školom

Roditelji treba da razgovaraju sa školskim savetnikom, psihologom ili socijalnim radnikom i da udruženim snagama pokušaju da reše situaciju. Primera radi, ako je problem strah od govora pred celim razredom, onda može da se kreira plan za postepeno prilagođavanje i “oslobađanje” od javnog nastupa i stresa. Recimo, jedna od strategija može da bude da se detetu omogući da govori jedan-na-jedan sa nastavnikom. Potom da se formira manja grupa đaka, pa da odgovara pred njom i nastavnikom. Na kraju, dete će se osloboditi i odgovarati pred celim odeljenjem bez većih poteškoća.

Budite empatični, ali čvrsti

Kako nastupiti kad se dete žali na glavobolje i bolove u stomaku i ne želi da ide u školu? Objasnite mu da ste uvereni da se može suočiti sa svojim strahovima, kao i da će svi fizički simptomi anksioznosti koje oseća verovatno nestati kako školski dani odmiču. Bitno je da uznemireno i uplašeno dete ili tinejdžer nauči da može da istraje. Pokažite mu da ga razumete, da saosećate s njim, ali i budite čvrsti kada su školske obaveze u pitanju.  

Izgradite dobre rutine

Predvidljive kućne i školske rutine smanjuju anksioznost kod deteta. Dobro pregledajte detetov raspored časova i pokušajte da ne preterate sa vannastavnim aktivnostima. Umesto da školarac bude preplavljen obavezama sa svih strana, postarajte se da svakog dana ima dovoljno vremena da uradi domaći zadatak, ali i da ima vreme za odmor i igru.

Najbolje je da uspostavite redovne rutine spavanja, kao i jutarnje rutine. Nedostatak sna i fizičke aktivnosti doprinose anksioznosti i depresiji. Ohrabrite dete da dovoljno spava, redovno vežba i hrani se zdravo. Razgovor o njegovim brigama i strahovima vodite rano uveče, umesto da ujutro ponovo nastavite ciklus sukoba oko odlaska u školu. 

Vremenom, uz odgovarajuće rutine, saosećajan ali dosledan i čvrst pristup, ali i u saradnji sa stručnim radnicima škole i nastavnicima, dete će prevazići svoje strahove i lakše prihvatiti školske obaveze i zadatke.


Pretplati me
Obavesti o
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Slični postovi

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

Kada je dosta

Koliko smo samo puta čuli za izraze potrošačko društvo, konzumerizam, ...

Autor: Marina

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

„Za sat vreme idem na bas”

Ovo će biti jedan tekst o našem govoru, ali bez zaključka i bez uplitanja ...

Autor: Milena

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

Bez saveta, molim!

Pripadam onoj grupi ljudi koja nespremno dočekuje svako godišnje doba i ...

Autor: Milena

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

U godini jedan dan

Prošle nedelje svi su pričali o Danu maternjeg jezika i isticali njegov ...

Autor: Milena

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

Max Mara u smeću

Moja sestra mršava je dobrim delom i zbog genetskog nasleđa, ali ja ipak ...

Autor: uzkafu