fbpx

Uz Kafu logo

Odrastanje devojčice – kada njeni nemiri postaju naši košmari

Da ti kažem

Autor: Trnova Ruzica

Probudiš se jednog jutra i shvatiš da ono dete koje si pre trinaest godina u teškom znoju pustila iz sebe, više jednostavno nije tvoje.

I kao prvi dani posle porođaja, kada si se sudarala sa zidovima jer nisi znala zašto plače, tako i sada, lomiš sve pred sobom jer ne znaš zašto ćuti, zašto te mrzi, šta uopšte hoće. A nemaš koga da pitaš jer niko je ne poznaje bolje od tebe. Pa počinješ da se plašiš, preispituješ, okrivljuješ.

Zatvoriš oči i kažeš sebi – opusti se, proći će.

 

Ali kad otvoriš oči i dalje je tu, ne prolazi. Pa tražiš pogledom oči njenog oca koji je izbezumljeniji od tebe jer ga je neko posle dvanaest mirnih godina probudio i rekao mu da mu je u kući alien. I da vam treba oružje ali on ne zna kakvo i vrti se u krug i ne staje.

I odjednom su u kući novi mirisi, zvukovi koji ti paraju i srce i dušu jer je nisi vaspitala da sluša treš.

Odjednom ona zna sve o drogama, a tebi se zaledio mozak jer shvataš da si izgubila nit. Da se pojavilo toliko novog o čemu ne znaš ništa.

Ne znaš čak ni da li se razlikuje po mirisu od svega onoga što znaš da prepoznaš.
I zuji ti u ušima jer neprestano lupa vratima svoje sobe. Sve dok njen otac jednim potezom ne skine vrata sa šarki i ostavi je da odjednom ne zna šta će pred tuđim pogledima.
I pokušavaš da razgovaraš – okrene ti leđa. Pokušaš da joj pretiš – ignoriše te jer joj je svejedno. Pokušaš da je zagrliš ali se izbodeš na bodlje koje su preko noći izrasle.
I kad je pitaš šta hoće, kaže da želi samo da je svi ostave na miru. A to je jedino što ti ne možeš. Jedino što ti ne smeš.

Jer njen mir ovih dana je tvoj nemir.

Možeš samo da budeš tu. A ona ti ne da da budeš tu.
Možeš da je poljubiš, ali ona prekrije obraze rukama i trese glavom dok ne odustaneš od poljupca.
Možeš da sediš u sobi i plačeš, ali će ona pobeći od tvojih suza i biće joj svejedno što se topiš u sopstvenoj vatri.
I kao što ti se utroba cepala dok si joj poklanjala život, tako mora i duša da ti se pocepa dok joj poklanjaš novi…

I kao što ti je utroba zarasla i sve se vratilo na svoje mesto, tako će ti zarasti i duša kad za to bude vreme. A to vreme nikako da dođe…


1
Ostavi komentar

avatar
1 Teme
0 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Komentar sa najviše reakcija
Najpopularnija tema
1 Autori komentara
Dragan Nedavni autori komentara
  Pretplati me  
najnoviji najstariji najviše glasova
Obavesti o
Dragan
Gost

Moramo se pomiriti sa time da nam deca odrastaju i postaju svoji ljudi. Imamo dve opcije, da to dozivimo kao stres, nesto negativno i zastrasujuce, ili da prihvatimo njihovu slobodu, da ih prihvatimo u celosti kao te licnosti koje postaju, jer samo tako ce nasa deca odabrati da nas imaju u zivotu. A ja bih radije da u zivotu imam svoje dete, makar totalnu suprotnost mene, nego da to isto deter izgubim zbog svojih laznih ocekivanja.

Slični postovi

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

„Za sat vreme idem na bas”

Ovo će biti jedan tekst o našem govoru, ali bez zaključka i bez uplitanja ...

Autor: Milena

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

Bez saveta, molim!

Pripadam onoj grupi ljudi koja nespremno dočekuje svako godišnje doba i ...

Autor: Milena

procitaj vise
Pročitaj više

Da ti kažem

U godini jedan dan

Prošle nedelje svi su pričali o Danu maternjeg jezika i isticali njegov ...

Autor: Milena