Pre nego što sam upoznala Ivanu Marković, priznajem da sam o medijaciji znala malo. Međutim, sada želim da o ovom postupku saznam nešto više i da za to drugima pružim priliku.

U ovom intervjuu upoznaćete sve prednosti rešavanja sporova razgovorom i van suda. Možda vam to nije potrebno sada, ali nije isključeno da će zatrebati vama ili nekome iz okruženja.

Ovaj razgovor sa Ivanom je formalan, jer želim da znate sve pojedinosti. U sledećem razgovoru pomenućemo primere postupka i situacije u kojima je medijacija poželjna i korisna.

Do tada – predstavljam vam medijatorku Ivanu Marković!

Reci nam nešto više o svom formalnom obrazovanju. 

Završila sam Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 2005. Zatim  Specijalističke studije – Pravo Evropske Unije 2007. i položila Pravosudni ispit u decembru 2009. godine.

Tokom osnovnih studija učestvovala sam u projektu Pravna klinika, gde su studenti III i IV godine pružali besplatnu pravnu pomoć građanima. Četiri godine sam se dodatno usavršavala. Završila sam osnovnu i naprednu obuku iz psihoterapeutskog pravca Transakciona analiza.

Kada i zbog čega si odlučila da postaneš medijator?

Moje formalno obrazovanje omogućilo mi je da se bavim pravnim poslovima dugi niz godina (Ministarstvo pravde, Beogradski sajam). Ali je moja priroda, sklona rešavanju svake vrste konflikta razgovorom i dogovorom, tražila nešto drugo.

Ja sam zapravo godinama čekala trenutak kada ću spojiti pravo i psihologiju i naći način da to znanje primenim tako što ću pomagati drugima.

Kako je izgledala obuka i da li je bilo naporno?

Osnovnu obuku za medijatora završila sam 2017. godine. Bila je veoma detaljna. Trajala je 5 dana, i na njoj smo stekli pored teorijskih i prva praktična znanja kroz razne vežbe i simulacije .
Dobila sam dozvolu za posredovanje i upis u Registar medijatora Ministarstva pravde. Završila sam i specijalizovane obuke za posredovanje u potrošačkim i sporovima u turizmu, kao i posredovanje u privrednim sporovima.

Polovinom 2019. sam se odvažila da napustim posao koji sam radila i u potpunosti se posvetim medijaciji. Ovo je ozbiljan posao, koji zahteva dobru pripremu, stalno usavršavanje, rad na sebi kako bi se klijentima koji mi se obrate mogla posvetiti u punom kapacitetu.

Svakodnevno vežbanje veština medijatora omogućavaju mi moja deca, sin od 9 i ćerka od 4 godine.

Kako stoje stvari sa medijacijom u Srbiji trenutno?

U Srbiji je trenutno na snazi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova iz 2014. koji omogućava rešavanje sporova mirnim putem, van suda.

Srbija je prošle godine postala potpisnica Singapurske Konvencije o medijaciji koja predstavlja ključni instrument olakšavanja međunarodne privrede i promocije medijacije kao alternativnog i efikasnog načina rešavanja sporova, obezbeđujući izvršnost sporazuma koje su stranke zaključile u postupku medijacije.

Na taj način, u svim državama koje su ratifikovale Konvenciju, doprinosi se bržem, lakšem i jeftinijem rešavanju sporova, jačanju pristupa pravdi i vladavini prava, a  pored Srbije i Singapura, više od 20 država, među kojima su i SAD, Kina, Japan, Australija, Indija, Švajcarska, Izrael, Turska, Crna Gora i Severna Makedonija najavilo je pristupanje Konvenciji.

Iako se svake godine povećava broj predmeta koji se reše medijacijom,u Srbiji je taj broj još uvek veoma mali. Jedan od razloga je i manjak znanja i svesti javnosti o medijaciji kao potencijalnom instrumentu za rešavanje pravnih nesuglasica.

Da li misliš da će medijacija kod nas biti zastupljenija i zbog čega?

Mislim da će medijacija tek doživeti zamah i svoj puni procvat u godinama koje dolaze, jer je ovaj postupak brži, jeftiniji, postupak u kome strane dolaze do rešenja uz medijtora koji vodi proces. Ministarstvo pravde je tokom 2019. godine imalo niz promotivnih aktivnosti kao što je bila nedelja medijacije, a od 1. januara 2019. stranke u sporovima pred sudovima oslobođene su plaćanja svih sudskih taksi ako do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu reše spor medijacijom. Dakle, iako su stranke pokrenule spor ti troškovi biće obrisani.

Primera radi, za donošenje presude u prvostepenim trgovinskim sudovima u proseku je bilo potrebno 337 dana, dok je većina medijacija trajala između 60 i 90 dana, što znači da je za postizanje dogovora bilo potrebno održati najviše 5 sastanaka stranaka u sporu.

Medijacija ima visoku stopu uspešnosti, oko 80%. Mislim da je i na nama, medijatorima, da što više promovišemo institut mirnog rešavanja sporova.

Kako je u svetu?

Sto se tiče Evrope, zemlja u kojoj se najveći broj slučajeva rešava medijacijom je Italija. Ona održava ravnotežu izmedju medijacije i tradicionalnih postupaka, a u uspešnim medijacijama sporovi se rešavaju u roku od 47 dana.

U Grčkoj je krajem prošle godine stupio na snagu novi Zakon o posredovanju koji uvodi obaveznu medijaciju tj obavezno učešće na prvom zajedničkom sastanku koji se od 15.1. primenjuju za porodične sporove a od 15. marta za tužbe iz nadležnosti Prvostepenog suda.

U Sjedinjenim Američkim državama se samo 1% predmeta koji uđu u sud tamo i završi. Svi ostali se završe medijacijom ili nekim drugim načinom van suda.

Na koji način ljudi donose odluku o izboru medijatora?

Postoji zvaničan Registar posrednika na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije. Tu su kratke biografije medijatora i stranke ih mogu birati na osnovu onoga što tamo piše. Mogu ih kontaktirati i na osnovu preporuke, tekstova koje su videli… Ukoliko se zainteresuju za medijaciju i rešavanje problema, sigurna sam da će naći način i da izaberu medijatora.

Kakve su reakcije tokom procesa i nakon donošenja odluke?

Reakcije tokom samog procesa medijacije su veoma različite i zavise pre svega od vrste problema koji se rešava. Ne reaguju ljudi na isti način kada im je povređeno neko pravo kao potrošača i kada su u pitanju porodični odnosi. Bude tu i suza, i povišenih tonova ali zato smo mi medijatori tu, da komunikaciju učinimo mogućom, pristojnom i lakšom.

Nakon postizanja sporazuma oseća se jedno veliko olakšanje. Ne samo zbog činjenice da je problem rešen, već i zbog načina na koji je rešen. Tokom medijacije strane kažu jedna drugoj šta žele, ali uspeju da održe i sačuvaju odnos koji imaju, što kod sudskog rešavanja uglavnom nije slučaj.

Šta treba da znamo o medijaciji iz ugla onih kojima je potrebna i namenjena?

Medijacija je način da rešite konflikt, spor koji imate a da pri tom vi budete ti koji učestvuju u pronalaženju rešenja, ne čekajući da drugi donese odluku u vašu korist ili obrnuto. To je postupak u kome ćete brže, jeftinije, uz puno poverenje, diskreciju i mogućnost da iz postupka izađete kad god želite, rešiti ono što vas muči.

Znam da naš kolektivni mentalitet teži parničenju, ali dajte šansu mirnom rešavanju sporova i ja vam tvrdim da nećete pogrešiti.

Za sve dodatne informacije o medijaciji, pratite Ivanu Marković na društvenim mrežama

Instagram 

Facebook

Ili pišite na mejl ivana.markovic.medijator@gmail.com.