I vi ste među sve brojnijom skupinom potrošača koji čitaju deklaracije na proizvodima? Štetni sastojci dugoročno djeluju na zdravlje, ali komplikovana imena znaju zbuniti. Kako bismo vam barem malo pomogli prepoznati ih, treba znati sledeće:

Alkohol je čest sastojak kozmetičkih preparata

Poznatije vrste koje se koriste u kozmetici su isopropil, SD alkohol (specijalno destilovani, koji nije za piće) i etanol. Alkohol istanjuje površinski sloj kože koji sprečava njeno isušivanje. Koža ostaje nezaštićena i često postaje veoma masna. Takođe, alkohol uzrokuje prerano starenje i izboranost kože. Preparati protiv akni se često preporučuju, ali posle akutnog poboljšanja, koža ubrzo postaje jako masna.

Supstance koje zatvaraju pore

Iako supstanci koje zatvaraju pore nema mnogo, najbolje je da ih izbegavate, jer ako se pore zatvore, pojaviće se mitiseri ili će doći do upale kože. Supstance koje u velikoj meri utiču na zatvaranje pora su: (sirćetni) lanolin, butil stearat, kakao puter, ulje iz semenki, isoparafin C9-11, laneno ulje, miristil miristat, miret-3 miristat, oktil palmitat i oktil stearat.

Posebno treba izbegavati izopropil miristat, sastojak koji prodire u koren dlake i deformiše ga. Osnovni sastojak WD-40 deluje na isti način. Blaže verzije supstanci koje blokiraju pore su izostearil alkohol, lauret-4, laurilnska kiselina, crvene boje koje se koriste u kozmetici, ulje kikirikija i oktildodecanol.

Boje koje se koriste u kozmetici

Veštačke boje nemaju korisno dejstvo i dodaju se kozmetičkim preparatima isključivo iz estetskih razloga. Neke od njih su bezbedne i mogu da se koriste, ali većina njih iritira kožu, posebno delove oko očiju. Ne preporučuju se proizvodi u crvenim, roze i narandžastim tonovima (rumenila i ruževi za usne). Mogu da izazovu upale ili zatvore pore budući da stvaraju zakrčenja ispod kože. Mitiseri oko usana siguran su znak da vaš ruž ili olovka za usne sadrže kozmetičke boje. Fleke ili osip na koži glave takođe su znak da šampon ili balsam sadrže kozmetičke boje. Neutralne varijante su karamel, kana, guanin i oksidi gvožđa.

Mirisne supstance  

Mirisne supstance daju kozmetičkim preparatima prijatan miris. Postoji veliki broj mirisa koji izazivaju dermatitis, a mogu da budu i toksični. Mirisi su fotoosetljivi, što znači da reaguju na sunčeve zrake i mogu da uzrokuju pigmentaciju kože. Kada birate mirise, treba da znate da naznaka “bez mirisa” (unscented) ne znači da proizvod ne sadrži mirisnu komponentu, koja može da izazove iritaciju kože. Samo proizvodi sa naznakom “potpuno bez mirisa” (fragnance-free) ne sadrže mirisne komponente.

Lanolin 

Iako je kvalitet lanolina poboljšan tokom godina, ova supstanca ipak ostaje snažan iritant. O ovome govori i činjenica da je lanolin ekstrakt iz ovčije vune, tako da može da sadrži i pojedine pesticide. Određen broj ljudi je alergičan na lanolin, koji može da utiče i na stvaranje akni i bubuljica. Stimuliše kožu, koja ubrzno proizvodi masti i ćelije, a to izaziva blokadu pora dlake, pojavu mitesera i fleka. Posebno treba izbegavati acetilovane lanoline.

Mineralna ulja 

Neki naučnici smatraju da su mineralna ulja dobar sastojak kozmetičkih preparata, dok drugi tvrde da nisu. U suštini, ona su ekstrakt petroleja (nafte) i ima ih u različitim kozmetičkim preparatima, kao što su tonici, hidratantni preparati i dekorativna šminka. Naučnici koji smatraju da ih ne treba upotrebljavati, tvrde da ih koža ne upija, odnosno da ostaju na njenoj površini i prave barijeru koja sprečava da koža diše.

Koža mora da se oslobodi nečistoća, da bi bila zdrava. Ako postoji barijera, stvaraju se mitiseri. Samo alkoholi mogu da uklone mineralno ulje sa površine kože, a kao što smo već naveli – ni oni nisu preporučljivi. Pored toga, mineralna ulja sprečavaju aktivne supstance (npr. vitamine) da prodru u kožu.
Zanimljivo je da popularno ulje za bebe sadrži mineralna ulja. Najbolji način da izaberete kozmetički preparat je da posmatrate reakciju kože, posle upotrebe preparata koji sadrže mineralno ulje.

Naftni derivati

Mnogi naftni derivati su kancerogeni, a tu spadaju petrolatum i njegovi derivati (vazelin, petrolej, parafin), mineralno ulje. Često su u kozmetičkim proizvodima. Ima ih u  kremama, vosku za depilaciju, dekorativnoj kozmetici, zaštitnim kremama i kremama za negu beba. Čine kreme mazivim, omekšavaju kožu i čine je mekom i baršunastom. Štite kožu i nisu skupi. Mogu uzrokovati alergijske reakcije.

Kao prirodna alternativu koja se koristi u kozmetici odlična su biljna bazna ulja i biljni voskovi bogati vitaminima i mineralima. Po svojoj strukturi vrlo su slični sebumu kože, pa ih ona odlično prihvata i apsorbira. Sjajno neguju kožu.

Primer: Neki sastojci iz klasičnih parfema, posebno mirisi, dobijaju se od stvari na bazi petroleja i najjači su kontaktni alergeni. Toksično deluju na kožu, disajni, nervni i reproduktivni sistem. Istraživanja su pokazala da i najfiniji parfemi poznatih dizajnera sadrže štetne sastojke koji imaju kancerogeno djelovanje. Alternativa štetnim sastojcima su prirodna organska sertifikovana eterična ulja.

Propylene glycol, etoksilirane komponenta 

Ovo je jedan od najčešće upotrebljavanih sastojaka u konvencionalnoj kozmetici. Vezuje velike količine vode za sebe i ima veliku moć prodiranja u kožu, bolju nego glicerin, a nije tako skup. Upotrebljava se u dekorativnoj kozmetici, dezodoransima u spreju, antiperspiransima, proizvodima za kosu, losionima za bebe, vodicama za usta i proizvodima za samotamnjenje. Njegova upotreba je sada smanjena (smatra se da ima neurotoksično djelovanje) a umesto njega se koriste “sigurniji” butylene i polyethylene glycol. Prirodna alternativa je glicerin biljnog porekla koji kožu štiti od gubitka vlažnosti.

Formaldehid

Opštepoznat kao jedna od najopasnijih hemikalija. Kancerogena je, a nalazi se u lakovima za nokte i u raznim sintetičkim proizvodima za negu kose, kože i tela kao antimikrobna stvar i konzervans. Ali se na deklaracijama nikada ne navodi kao formaldehid. Pojavljuje se pod pseudonimom (većina ih u sebi sadrži “form”, npr. “formalin”, “lysoform” i “formalith”). Formaldehid nije uvek naveden jer ga druge hemikalije, kao što je imidazolidinil urea, uobičajeni konzervans u šamponima, na određenim temperaturama mogu oslobađati kao nusproizvod. Prirodna alternativa i ujedno i prirodni konzervans su sertifikovana organska eterična ulja.

Parabeni

Velika grupa hemijskih konzervansa. Smatraju se sigurnim, ali neka istraživanja ih povezuju s karcinomom dojke. Dokazano je da butylparaben ima estrogeno delovanje. Na deklaracijama se pojavljuju u terminima methylparaben, propylparaben, dakle uvek je deo reči paraben. Koriste se u šamponima, regeneratorima, losionima i dezodoransima. Zato potražite proizvode u kojima nema ovog štetnog sastojka.

Phenoxyethanol

Aromatični eter alkohol koji se upotrebljava zbog mirisa i zbog svojih konzervirajućih svojstava. Smatra se sigurnim za upotrebu u kozmetičkoj industriji. Prema nekim istraživanjima smanjuje plodnost i toksičan je za reproduktivni sistem, povećava rizik od preranog porođaja. Deluje iritirajuće na oči, pluća i kožu. Oslabljuje imunološki sistem.

Octyl methoxycinnamate

Hemijski zaštitni faktor. Smatra se sigurnim sastojkom, ali neka su istraživanja ustanovila njegovu povezanost s rakom kože, kao i njegovo snažno iritirajuće svojstvo za oči i kožu. Koristi se u make up-u, losionima za samotamnjenje i salonima za sunčanje, ali i u mnogim kremama.

Dokazano je i da se nakuplja u majčinom mleku i deluje poput estrogena. Prirodna alternativa ovom sastojku su mineralni pigmenti poput titan dioksida koji odbija sunčeve zrake od površine kože i ne upija se u nju.

Natrij lauryl sulfate

Iritira kožu i oči, može uzrokovati pojavu suve kože i ekcema. Svojim štetnim svojstvima može izazvati promene na DNK. Dolazi često u šamponima, penušavim kupkama, losionima, kremama i pastama za zube. Prirodna su mu alternativa šećerni tenzidi kao što su coco-glukozid i natrijum coco-glukozid tartarat.

Ja znam da ovo malo zastrašujuće zvuči ali, ako do sad niste, vreme je da počnete čitati deklaracije na kozmetičkim proizvodima.

Svrha kozmetike nije samo da budemo lepe, već zdrave i lepe.

Posebno bih skrenula pažnju na čitanje deklaracija na kozmetici za naše mališane. Veliki sam ljubitelj “home made” kozmetike.

Obratite pažnju na BDIH – oznaku.

BDIH je nemačko udruženje, koje kontroliše, između ostalog i kozmetiku. Kozmetika koja sadrži BDIH – oznaku ne sadrži gore navedene štetne sastojke po zdravlje.