fbpx

Uz Kafu logo

Upotreba blica u fotografiji

Zanimljivosti

Autor: Lavanda

Svima je manje više poznato da se u lošim svetlosnim uslovima dobra fotografija teško može dobiti bez upotrebe dodatnog izvora svetlosti, najčešće blica. Iz tog razloga većina današnjih foto aparata ima ili fabrički ugrađen blic, ili kontakt za eksterni blic, ili i jedno i drugo. Početnici, koji svoje aparate najčešće koriste u Auto modu znaju da se blic u pojedinim situacijama sam uključuje i dodatno osvetljava objekat fotografisanja. Međutim, oslanjanje na ugrađeni blic i Auto mod vrlo često rezultuje lošim fotografijama, koje su najčešće podeksponirane (tamne) ili sa jako izraženim efektom crvenih očiju. Podeksponirane fotografije nastaju najčešće zbog toga što se blic iz neznanja koristi na većim daljinama u odnosu na njegov krajnji domet, dok crvene oči nastaju jer je blic smešten preblizu objektiva aparata. Prvi problem se rešava proučavanjem uputstva za upotrebu blica i njegovim razumnim korišćenjem, dok se drugi rešava na nekoliko načina: upotrebom „Red-eye reduction“ funkcije na aparatu (najgora varijanta), izmeštanjem blica što dalje od objektiva, upotrebom eksternog blica (najoptimalnija varijanta), postprodukcijom fotografije u Photoshopu (najpipavija varijanta).

 

Kada treba koristiti blic?

1.U zatvorenim prostorijama i uopšte kad je raspoloživo ambijentalno svetlo nedovoljno.

2.Kada je raspoloživo ambijentalno svetlo dovoljno, ali se želi ostvariti balans eksponiranosti objekta i pozadine. Primer je fotografisanje ljudi u senci iza kojih je jako osvetljena pozadina. Ukoliko se blic ne upotrebi, moguće su dve situacije: a)pozadina je pravilno eksponirana, a ljudi su podeksponirani; b)ljudi su pravilno eksponirani, ali je pozadina „izgorela“. Uz pomoć blica, moguće je blendu i ekspoziciju na aparatu podesiti prema svetloj pozadini, dok će se za pravilnu eksponiranost ljudi u senci pobrinuti blic.

3.Kada je raspoloživo ambijentalno svetlo dovoljno, ali se blicem žele ublažiti neželjene senke – najčešće pri fotografisanju ljudi pri dnevnom svetlu, gde bi se bez upotrebe blica pojavile ružne senke na licima ljudi, najčešće oko očiju. Ovakva upotreba blica se stručno naziva „Fill-in flash“.

Blic NE TREBA koristiti kada je objekat udaljen od fotografa znatno preko granice krajnjeg dometa blica (ako pratite atletiku, sigurno ste primetili gomilu bliceva koji sevaju sa tribina udaljenih i po više od 100m od mesta događaja – ti blicevi su potpuno beskorisni).

4.Blic se može koristiti samo za fotografisanje objekata u neposrednoj blizini. Voditi računa o krajnjem dometu blica!

 

Modovi u radu sa blicem

Moderni blicevi imaju čitav dijapazon modova u kojima mogu da rade, ali se svi oni grubo mogu podeliti na automatske i manuelne. Pri radu sa automatskim modovima blic sam ili u „saradnji“ sa aparatom određuje potrebnu snagu bljeska koja korespondira sa zadatim parametrima (blenda i ISO). Pri radu sa manuelnim modovima fotograf određuje jačinu bljeska blica, najčešće 1/1 (puna snaga), ½, ¼… Najjednostavniji blicevi nemaju niti automatske modove, niti opciju za ručno setovanje jačine bljeska već uvek opaljuju punom snagom. U današnje vreme ovakvi blicevi predstavljaju raritet, a najveći broj savremenih bliceva imaju samo automatski mod.

 

Brzina sinhronizacije (X-sync)

Ovo je veoma bitna veličina i predstavlja maksimalnu brzinu zatvarača (tzv. minimalnu „ekspoziciju“) pri kojoj se može raditi sa blicem, a zavisi od aparata. Što je aparat moderniji i bolji, to je i ova brzina veća, tako npr. današnji aparati sinhronizuju pri brzinama 1/250s i brže, što je naročito značajno ako se blic koristi pri dnevnom svetlu, a pogotovu pri jakom suncu, jer veća brzina zatvarača dozvoljava upotrebu širih otvora blende čime se povećava maksimalni domet blica. Takođe, upotrebom blica uz brzu sinhronizaciju moguće je anulirati negativne efekte kontra-svetla, pa čak i direktnog Sunca.

 

White Balance i blic

Blicevi su konstruisani tako da je „temperatura svetlosti“ koju emituju približno jednaka „temperaturi“ direktnog Sunčevog svetla. To je učinjeno da bi se u radu sa blicem mogli koristiti isti filmovi kao i za dnevno fotografisanje. Razvoj digitalnih tehnologija je rešio problem „temperature“ svetlosti opcijom WB (White Balance), što je omogućilo nove „trikove“ u radu sa blicem. Naime, „temperaturu“ svetlosti blica je moguće menjati postavljanjem filtera u boji ispred blica. Time se postiže da objekat, osvetljen blicem, bude osvetljen svetlošću iste „temperature“ kao i pozadina, osvetljena ambijentalnim svetlom, čime se, uz pravilno podešen WB na aparatu, postiže prirodniji izgled fotografije. Pojam „temperatura“ svetlosti stavljen je pod znake navoda jer on u stvari ne označava fizičku toplotu svetla, već je to temperatura na koju je potrebno zagrejati apsolutno crno telo da bi ono emitovalo boju određenog spektra – dakle apstraktna veličina.

 

Negativne posledice upotrebe blica

Pri upotrebi blica često se javljaju neželjene refleksije, naročito ako su u kadru ogledala, naočare, ravne glatke površine, pa čak i delovi lica ljudi. Takođe, javljaju se i senke objekata ako se u neposrednoj blizini nalazi npr. zid ili slično. Ove pojave se mogu ublažiti na više načina, od kojih se najčešće koriste difuzori („razbijači“ svetla, sa ciljem da svetlo blica učine „mekšim“) koji se montiraju direktno na blic, kao i odbijanje svetlosti blica (okretanje blica naopako i postavljanje „kišobrana“, upiranje blica u plafon ili zid isl.). Upotrebom ovih pomagala fotografije će izgledati znatno bolje, ali treba imati na umu da ova pomagala drastično smanjuju maksimalni domet blica!

Blenda F16, ekspozicija 1/4000sec.

Ultra brzom sinhronizacijom blica anuliran negativan uticaj direktnog Sunčevog svetla. Blenda F16, ekspozicija 1/4000sec.

 

 

 

 

Blenda 5.6, ekspozicija 1/250s Pravilnim izborom brzine zatvarača pri radu sa blicem izbalansirana eksponiranost pozadine i glavnog subjekta. Blenda 5.6, ekspozicija 1/250s.

 


Ostavi komentar

avatar
  Pretplati me  
Obavesti o

Slični postovi

procitaj vise
Pročitaj više

Zanimljivosti

Bahati restoran

U srcu Praga, na pola puta od muzeja Kraljevine Bohemije do Vltave, nalazi se ...

Autor: Marina

procitaj vise
Pročitaj više

Zanimljivosti

Naučite da vežete maramu na 25 načina

Marama je neizostavan aksesoar ove jeseni, a biće isto popularna i tokom zime. ...

Autor: Marija

procitaj vise
Pročitaj više

Zanimljivosti

Našminkajte se kao Elizabet Tejlor

Pogledajte zanimljiv tutorijal na temu kako se našminkati u stilu Elizabet ...

Autor: Marina