Sećam se reči moje drage mame Verice još kada sam bila veoma mala:

“Zelena je divna boja! Spanać za snagu! Zelje za lepe oči! Kopriva za zdravo stomačić!”

Nisam uvek “nasedala” na te slatke pričice. Mnogo puta sam odbijala tu čudnu, zelenu smesu na mom tanjiru. Ne naravno zbog ukusa, već zbog moje nane, koja je često krišom poturala pržene krompiriće, neki slatkiš. Nana kao nana. 🙂

Međutim, ipak se ucrtalo negde u mojoj svesti, da su “zeleniši” veoma zdravi, korisni i neophodni u svakodnevnoj ishrani.

Jun mesec je raj na Zemlji za sve ljubitelje zelenog povrća.

Ima ga tokom cele godine i u zamrznutoj varijanti, ali je svakako daleko bolje konzumirati ga u svežem obliku. Takvog ga najviše ima upravo u proleće.

Ima ih podosta: spanać, zelje, mladi luk, kopriva, sremuš, zelena salata, krastavac, kupus, grašak, boranija, paprika. Verujem da svako za sebe može pronaći omiljeno i potruditi se da ga što češće unosi u organizam.

U čemu je tajna, pa se tako često preporučuje?

Ta zelena boja, koja im je svima zajednička, potiče od pigmenta koji se zove hlorofil i njega sadrže sve zelene biljke koje obavljaju fotosintezu. Hlorofil ubrzava razmenu energije, kao i izbacivanje otrova. Usporava bakterijski rast i utiče na poboljšanje metabolizma.

Svi zeleniši predstavljaju neiscrpan izvor antioksidanasa. O ovom značaju slušamo iz dana u dan. Oni su zaslužni u borbi protiv opasnih slobodnih radikala tako što ih uništavaju.

Zeleno povrće sadrži veoma malo kalorija – oko 20-40 na 100gr. To je još jedan pozitivan razlog da navalite na njega!

Voda život znači, a u zelenom povrću je ima čak i do 80%.

Sadrži velike količine vitamina C i E, belančevine, minerale. Najviše gvožđa, koje je veoma značajno za prevenciju anemije, za pravilan rad srca, krvni pritisak.

Uzimanje zelenog povrća umanjuje potrebu za uzimanjem ostale, štetnije hrane. Utiče na osećaj sitosti, pa pomaže kod regulisanja telesne težine.

Evo nekih, najkarakterističnijih za naše podneblje:

1. Spanać – omiljena Popajeva hrana!

Zbog velike količine vlakana u sebi, odličan je pri regulisanju probave. Visok procenat gvožđa čini da veoma dobro utiče na krvnu sliku i snižavanje holesterola, odnosno masnoća u krvi. Najbolje je konzumirati ga svežeg, jer je tada pravo bogatstvo vitamina. Najbolje se kombinuje sa belim lukom, maslinovim uljem, sokom od limuna.

2. Mladi luk – pročišćava krvne sudove

Sadrži pregršt vitamina B i C, gvožđe, kalcijum, kalijum. Posebno se preporučuje kod osoba koje vole masniju hranu, zato što mladi luk izuzetno uspešno čisti krvne sudove. Najbolji je svež, u salati. Jedina “mana” mu je što nam dah nakon konzumiranja i nije baš prijatan, ali po cenu zdravlja, izdržite!

3. Sremuš – ubica otrova

Ova vrsta zelenog povrća je poznata i kao divlji beli  luk. Samonikla jestiva biljka, “svojeglava”, raste gde  ona hoće! Cvet sremuša veoma podseća na cvet  đurđevka. Sadrži dosta vitamina C, eterična ulja,  karotin, belančevine, minerale. Savršen za čišćenje  celokupnog organizma, kako krvnih sudova, tako i  creva i želudca. Operite ga dobro vodom i žvaćite.

4. Zelje – za dobro varenje

Niskokalorično zeljasto bilje, koje svojim vlaknima ubrzava izbacivanje masnoća i otrovnih supstanci, prolaz hrane kroz creva i na taj način pomaže kod crevnih tegoba uspostavljajući pravilno varenje. Sadrži veliki procenat gvožđa, magnezijuma i vitamina C. Dosta je dobro kod otklanjanja nervoze i nedostatka koncentracije. Smanjuje nivo holesterola u krvi. Jača kosti i zube, štiti sve sluznice u telu. I šta vam još treba?!

5. Blitva – lisnati izvor zdravlja

Bogata mineralima, kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, B1, B2, karotinom, aminokiselinom betain. Postoje dve osnovne vrste: lisnata – sa krupnim, širokim i mesnatim lišćem i rebrasta – sa sočnom i mesnatom stabljikom i manjim lišćem. Može se pripremati isto kao spanać, a pogodna je i za zavijanje raznih filova u obliku sarmica. Značajna kod produžavanja mladosti organizma, kao i kod izbacivanja otrova, naročito iz jetre.

6. Boranija – zelena, žuta, šarena – igrajte se!

Izuzetno hranljivo povrće, iz roda mahunarki. Postoji više vrsta, od boje, preko oblika do veličine. Kod nas se najčešće koriste zelena ili žuta. Bogata vitaminima C, B, E, mineralima, kalijumom, magnezijumom, natrijumom, gvožđem, selenom. Koristi se isključivo kuvana, jer nekuvana ima štetna svojstva. Povoljno deluje kod anemije, nesanice, neplodnosti, raznih infekcija, stresa. Odličan prirodan antioksidans!

7. Kupus – sirov, sladak, kiseo – organizam je veseo!

Zeljasta biljka, nastala iz divljeg kupusa. U proleće i leto ga jedite u salati, u jesen i zimu kiselite i uživajte u vitaminu C i naravno, sarmama! Niskokaloričan, veoma bogat vodom, od vitamina je najzastupljeniji vitamin C, a od minerala gvožđe, magnezijum i sumpor. Poboljšava varenje i probavu, pomaže kod prehlada i kašlja, štiti organizam od infekcija, sprečava pretvaranje šećera i ugljenih hidrata u masti. Bilo sirov ili kiseo, trudite se da ga jedete bez termičke obrade, jer se na taj način dosta gubi na nutritivnoj vrednosti.

Koje je vaše “zeleno” omiljeno?