Kako izgledajui snovi jedne studentkinje Filozofksog fakulteta i šta se dešava kada uđe u preduzetničke vode? Da li ispuni sve svoje snove ili se javlja nešto novo, nešto o čemu nije ni sanjala?
Saznaćete u ovom razgovoru uz kafu.

Ko je Nina Gugleta?

Rođena 31. avgusta. Direktor i vlasnik izdavačke kuće Areté, diplomirala je klasične nauke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, magistrirala izdavaštvo na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Dobro je upoznata sa svim aspektima procesa objavljivanja knjige, od prevođenja do marketinga i distribucije. Od 2005. godine bavi se i književnim prevođenjem. Iz ljubavi prema književnosti, osnovala je izdavačku kuću Areté 2015. godine koja je za kratko vreme uspela da se pozicionira na izdavačkom tržištu i stekne mnogobrojnu čitalačku publiku. Podjednako joj je važan kvalitet sadržaja i pakovanja. Koristi svaku priliku da unese dah svežine na srpsku izdavačku scenu. Pruža priliku neafirmisanim mladim domaćim autorima, ali ume da prepozna vrednost i originalnost među priznatim stranim autorima.

Zašto naziv Areté?

Arete je vrlina, izuzetnost – ideal ljudskog savršenstva, postignuto jedinstvo lepog i dobrog. Kod Homera, areté znači duševnu lepotu, duhovnu veličinu, ono čime smrtnici nalikuju bogovima. Prema Sokratu, areté je moguće i naučiti jer je to vrednost sa svojstvima hrabrosti, mudrosti i razboritosti. 

Zato što teži savršenstvu. 

Opiši nam ukratko svoj put od studentkinje Filozofskog fakulteta do vlasnice jedne od najcenjenijih malih izdavačkih kuća u Srbiji. 

Klasične nauke sam upisala u Beogradu, ali sam se kao apsolvent preselila u Ljubljanu gde sam i diplomirala. U Ljubljani sam živela osam godina. U to vreme je na Filozofskom fakultetu otvoreno odeljenje za izdavaštvo i upisala sam magistarske studije. Za vreme studiranja stekla sam teorijska znanja o upravljanju i vođenju izdavačke kuće, kao i praktična znanja jer sam sarađivala s nekoliko izdavačkih kuća. Iz privatnih razloga vratila sam se u Beograd krajem 2014. i nakon šest meseci rodila se Areté. Sve ostalo je istorija.

Kako ti sada izgledaju tvoji tadašnji snovi i očekivanja? Pretpostavljam da su mnogi ostvareni, ali da li sve deluje kao u bajci?

Čovek je riziKOVAČ svoje sreće. Iz ove perspektive, svesna sam da ništa ne treba očekivati, već raditi i davati celog sebe – sigurna sam da bih se ponovo upustila jer nije suština da bude lakše, nego da bude drugačije. Nimalo nije lako, ali je moguće, potrebno je rizikovati. I igrati se. Uvek se igrati. Iskušavati čistu ontologiju bića, osmeliti se i krenuti ka mogućem. U bajkama važi da su dvoje živeli srećno do kraja svog života, ali tek nakon što su otklonili sve neprijatelje, zamke. Uzima se zdravo za gotovo, kao završena stvar zato što se time bajka završava, a zapravo počinje život, nemir, trenje, otpor, imanentna manjkavost, subverzivno treba i subverzivno mora…  

Izazovno je i teško baviti se izdavaštvom danas, ne samo u Srbiji, već generalno u svetu. Šta te održava i motiviše u ovom poslu?

Olakšica je kada volite svoj posao pa vam on predstavlja neku vrstu eskapizma. Često se dešava da radimo u korist svoje štete i stoga je važno samog sebe sobom radosno poraziti. Prihvatiti izazove i misliti, i misliti, i misliti jer tako smo vraćeni sebi.

Motivišu me knjige. Zbog njih postoji Аrеté. Zbog njih je svet značajniji. 

Da li su se u doba korone promenile navike čitalaca? 

Da li je ovo vreme u kojem ljudi čitaju više? Nadam se da jeste. Ostani kod kuće je poruka koja je postala opšteprihvaćena norma ove godine, tako da su se ljudi, većinom, pored posla kod kuće, okrenuli i aktivnostima koje mogu da rade kod kuće – među njima su, verujem, i čitanje knjiga koje ima terapuetsko dejstvo i koje, osim podsticanja dubokog razmišljanja, deluje i kao sedativ jer čitanjem stupamo u nove svetove i sanjamo drugačiju stvarnost. Izdavači su mahom promenili fokus prodaje, a to je internet, posledično je online prodaja u odnosu na prošlu godinu porasla duplo ili više, što ukazuje i na promenu navika kupovine čitalaca. Dakle, kupovne navike su se svakako promenile, a i čitalačke.

Šta ti voliš da čitaš uz kafu i kakvu kafu piješ?

Zavisi ko nudi kafu, pa u odnosu na ponuđače izvoljevam. Metaforički rečeno, kada znaš tačno kakvu kafu piješ, velika je verovatnoća da ćeš takvu i dobiti. 
Razmaziti sebe, ugoditi sebi, izvoljevati.