Tako sladunjava i besposlena, jezivo prazna i u isto vreme ona koja na neki svoj simbolični i bizarni način zrači na prijemima i privlači ultimativnu web pažnju tinejdzerki internet generacije.
Bogatašica je pre svega poseban tip jer ona ima sve, ali to znači zaista to i tu dolazi do prekida misli običnih ljudi –nas. Apsolutizam u reči `bogata` je užasno uočljiv i prosto boli one oko nje. To više nije zavist, to je nešto što smeta, ali i privlači, nešto što je jednostavno potresno u smislu egzistencijalizma pod parolom, `život je jedan, da li je moguće da neki imaju krajnost pojma `SVE`?!

Nasmejana, tužno predvidljiva, anoreksična i razmažena barbika groteskne Hilton korporacije koja u svom naručju drži svoju omiljenu životinju, bez obzira da li je to (pre vise od osamdeset godina) tigar pored Katharine Hepburn ili nešto što pre liči crtanom junaku iz Ice Age-a nego pravom psu, ona smelo živi svoj sladak i dosadan život na našoj zajedničkoj planeti. Živi ga na način koji je sama kreirala. Spava dok se ne probudi, na zabavama je uvek pozovu, u prvim je VIP redovima već viđenih aukcija donjeg veša prsatih američkih zvezda 50ih ili još jednog unikatnog para naočara Lennona. Kada kupuje, svesno otvara bar deset novih prodajnih mesta tog brenda, ali ne ide u shopping bez onoga što joj predstavlja i duševnu i fizičku hranu – MEDIJA. Ona je niko i ništa bez njih, samo jedna od dosadnih i bogatih, odličnih za izbegavanje i apdejtovani pikantni tabloidski trač u kome, priznajem, uživaju pre svega predstavnice intelektualnih krugova, bez obzira na rasu ili geografsku širinu, naslađujući se njenom urođenom prazninom. Dakle ona je ništa – sve do trenutka dok ne zablista u punom sjaju pred paparacima, negde oko 1:30 ujutru, ulazeći u klub slučajno izgubivši gaćice u beloj limuzini uzete sa seta sapunske Dinastije. U tom trenutku njena slika obilazi ceo svet, postaje neprevaziđeni začin VH1 kanala i prodaje, beskonačno prodaje magazine, tako skupe tako običnom svetu. Tu vlada u sjaju najnovijih shinera za telo i usne, pokušavajući da provuče jos koji primerak više svog neuspelog prvog, tako dugo očekivanog hita.

Fascinantno je da bogatašica ili čak poptuno novi tip žene takozvana socialite kao sto su Sienna Miller ili Kim Kardashian, i čija je krucijalna egzistencija u stalnom pojavljivanju u tabloidima, nije i nisu ni glumice, ni entertainer, ni modeli, ni pisci. One su sve to zajedno, samo užasno loše usiljeno u jednoj osobi. Amater u umetnosti, ali i neprevaziđeni clishe imućnosti, koji je do savršenstva doveden i tu je prostor gde je ona svoja i unikatna. Imitacija je same sebe, neshvaćena i omražena, otcepljena od ostalih žena koje je ne žele pored sebe iz apsolutno svih razloga, i muškaraca, koji su pored nje stekli sve one komplekse koje nisu uspeli da pokupe krajem 20. veka prilikom ekspanzije već izvikanog neo-materijahata. Ona je sama u svojoj sopstvenoj iluziji navodnog svetlucavog i dosadnog savršenstva.