Negde oko druge godine deljenje igračaka kod dece počinje da predstavlja problem.  U tom razdoblju je možda i najteže naučiti dete da deli igračke. Pa čak i kasnije ume da bude problem ali tada je deci i lakše objasniti.

Predlozi i saveti profesionalaca i iskusnih rođaka i prijatelja čini vam se da ne pale kod vašeg deteta. Znam, i meni se tako čini. Čitam i na desetine članaka po sajtovima i časopisima i čini mi se da delimično pomaže u vaspitavanju deteta.

Navešću samo neke od saveta koje sam primenjivala a koji su i meni nekad bili zbunjujući:

Ne dozvoliti nošenje omiljenih igračaka u šetnju ili vrtić ili kod prijatelja. Stručnjaci kažu da su deca za njih specijalno vezana i da će oko deljenja samo biti još više problema. Kako onda da nateram dete da ponese neku drugu, manje omiljenu igračku, kad njemu dodje isto da li nosi neku igračku ili ne nosi ništa…

Pohvala ili podsticaj su uvek značajni. Da probala sam ali u momentu kad pohvalim dete ili bodrim što deli igračku imam utisak da tom momentu pridajem veći značaj tom činu no što ima i skrećem detetu pažnju, tako da se često desi da ona odmah vuče svoju igračku nazad.

Svakako znamo da je deljenje igračaka, hrane i ostalog dug proces prihvatanja kod dece, zato roditelji moraju imati strpljenja.  Ja sam mišljenja da dete treba da ponese igračku koju želi ili da svojim prijateljima pokaže sve igračke koje ima, ali da u momentima kada se deca otimaju roditelji uskoče sa objašnjenjima, glumom, oponašanjem raznih glasova i likova, kao i da uskoče sa dodatnim neodobravanjem takvog čina. Na taj način verujem da dete doživljava neku realnu situaciju iz života i stiče znanja o novim situacijama oko sebe pa i o tome da saoseća i da deli. U situaciji u kojoj se dete otima za neku igračku priskačem i izmišljam novu igru vezanu za tu igračku, dodeljujem joj novu ulogu i nasumično ubacujem još neki predmet za skretanje pažnje. Deca po malo izgube ideju o tome šta su tada htela, zaokupljena novom pričom, razmenjuju ostale igračke i često se priključe novoj igri. Čak i kada se situacija ponovi tada uz igru objašnjavam zašto je bitno deliti i da pre ili kasnije će svako dobiti priliku da se igra sa tom igračkom jer predstava tako zahteva ili mi je lutka šapnula da želi da se druži sa svima. Dete već biva smirenije i sa više pažnje sluša vaše obrazloženje zašto Pera, Mika ili Milena mogu da uzmu njihovu omiljenu Pepu Prase!

Poštujem i gorenavedena pravila i predloge stručnjaka i probam da primenim, ali nekako verujem da je potrebno uložiti i mnogo truda i rada i raznih kerefeka da biste održali pažnju deteta. Možda će se nekom prilikom dete setiti maminih i tatinih priča i uključe svoju maštu i zanemare što im je neko oteo omiljenu igračku… Ipak, nekad mi i ne pođe za rukom da ubedim ćerkicu da kad poneseš loptu, sa njom treba da se dobacuješ sa drugom decom a ne da je samo držiš u rukama  :happy: … Kako li je samo vaspitačicama  :tongue:

Kako vi rešavate deljenje igračaka, koji su vaši trikovi i šta prolazi kod vaših klinaca?