Prošla nedelja je u SAD-u protekla u znaku obeležavanja pedesetogodišnjice od ubistva predsednika Džona F. Kenedija. Životna priča i karakter najmlađeg predsednika u istoriji te zemlje su veoma interesatni, ali je nije manje interesantna ni priča o njegovoj supruzi, Džeklin Džeki Kenedi.
Iako je u žižu javnosi dospela kao Prva dama i supruga predsednika jedne od najmoćnijih zemalja u svetu, Džeki Kenedi nije bila samo domaćica koja podržava muža na javnim skupovima. Kao dete bogatih roditelja, bila je u prilici da pohađa najbolje ženske škole. Isticala se u oblasti poezije, učila je francuski jezik i književnost, negovanje lepi veština, izeđu ostalog i društvene konverzacije. Kao veoma mlada učenica se prijavila na konkurs koji je raspisao magazin Vog. Uslovi konkursa su bili veoma zahtevni: učesnici su imali da osmisle temu i sadržaj jednog broja uz prikaz prateće marketinške kampanje. Mlada Džeklin se prvo probila u 12 finalista konkursa sa svojom temom “Ljudi kojima se divimo” a onda izabrana i za najbolju. Nagradu je, ipak, morala da prepusti nekom drugom. Pobednik konkursa je trebalo da radi kao mlađi urednik u Vogu, po šest meseci u Parizu i Nju Jorku. Majka joj nije dozvolila da tako mlada ode u Pariz sama.

Ikonom stila su je prozvali u doba mandata Džona Kenedija. U javnosti je uvek izgledala savršeno elegantno, stilski potpuno. Njen stil su činili savršeno krojeni kostimi u živim bojama, decentan nakit i salonke. Njeno pomalo hladno i rezervisao držanje, maniri, otmeno ali ne i neljubazno ponašanje podstakli su široke narodne mase da je obožavaju kao kraljicu.

Privatno je Džeki negovala nešto opušteniji stil. Kapri pantalone, cipele sa niskom potpeticom, puloveri i košulje bez rukava su više odgovarali osobi koja je volela sport.

Posle ubistva Džona Kenedija, nija prestala da privlači pažnju medija. Ubrzo je postala žena jednog od najbogatijih ljudi na svetu, Aristotela Onazisa.

Modni ukus joj se sa godinama menjao, ali je stil ostao isti. U svakoj prilici je ostala elegantna i damski ležerna.