Konačno je dugo najavljivani „Hobit“ stigao u naše bioskope. Na radost svih onih koji su uživali u knjigama Dzona Ronalda Reja Tolkina, na radost svih onih koji su naprezali vijuge uz istoimenu igricu na slavnom čudu tehnike iz prošlog milenijuma – Commodoreu 64, na radost svih filmofila koji su odlučili da ne propuste ni jedan film rediteljskog maga Pitera Dzeksona, kao i, naravno, na radost svih onih koji o navedenom do pojave filma nisu imali pojma.

Preporuka u vezi sa ovim filmom bi se ukratko mogla sažeti u dve reci: „ne propustiti“. Piter Dzekson je uspešno zadržao nivo koji je dostigao sa „Gospodarem prstenova“, specijalni efekti su dovedeni do nivoa magije, 3D efekti su sasvim fino „legli“, tako da najtoplije preporučujemo gledanje ovog spektakla u bioskopu, jer uz ovakvo ostvarenje torent od giga i po, monitor „sedamnestica“ i kineski zvucnici od 300 kinte jednostavno ne idu…

Takodje, postizanje neverovatnih specijalnih efekata ni malo nije narušilo samu radnju filma, koja je dinamična, izuzetno verno preneta sa knjige na film i koja drži paznju gledaoca sve vreme trajanja filma (a što je skoro 3 sata). Kao što je bio slučaj i sa „Gospodarima prstenova“, težnja da se sve bitno prenese sa knjige na film je uslovila nemogućnost da cela radnja stane u samo jedan film. Tako da… nastavak sledi!