Maj mesec, sezona je krenula!

Crvene, velike, hladne… slatke, sočne… sa šlagom, sa čokoladom. Ne znam vama, ali meni je krenula  voda  na usta i zato prestajem da nabrajam, reći ću  samo kraljica voća – jagoda!

Verujem da su retki oni koji ne vole jagode, što  sveže, što u obliku sladoleda, što u kolačima. Za blagodet ukusa koji nam pružaju jagode, trebamo zahvaliti Luju XIV. Upravo za vreme njegove vladavine, u srednjem veku, prvi put je došlo do planskog uzgoja ovog crvenog voća. Vekovima kasnije dolazi do postepenog unapredjenja sadnje. Sama masovna proizvodnja naglo se povećava u toku XX veka, shodno razvoju tehnologije i otvaranju novih mogućnosti uzgoja.

Ova crvena voćka ( latinski-fragaria) iz porodice je ruža, raste nisko, u grmovima.

Kada cveta, dobija i na estetici, tj. njeni cvetovi deluju veoma dekorativno u vrtu ili bašti. Postoji oko desetak sorti jagode, a najskuplja i najcenjenija je tzv. seligra. Plod je veličine mandarine i teži oko 100g.

Zovu je još i voće zaljubljenih.

Prema legendi, nastale su od suza boginje Venere, boginje ljubavi i lepote. Sigurna sam da sve znate za dobitnu kombinaciju kada je u pitanju romantika = jagode sa šlagom+penušavi šampanjac i nema greške!

Pored toga što su jagode asocijacija za uživanciju po pitanju zaslađivanja, njihova nutritivna vrednost je na visokom nivou, tj. izuzetno su zdrave. Sadrže oko 80% vode i svega 30 kalorija (na 100g). Celulozu ne sadrže pa se veoma brzo vare.

Najviše sadrže vitamin C i nešto manje vitamina B, kao i beta-karotina koji je odličan antioksidans. Dobre su kod prevencije anemije, očuvanja srca i krvnih sudova, malokrvnosti, visokog krvnog pritiska.

Pored jagoda koje se planski uzgajaju, postoje i one “svojeglave” tj. divlje ili šumske.

One su nešto sitnijeg ploda, ali su bogatije gvožđem pa se posebno preporučuju kod malokrvnih osoba, dok se od lišća spravljaju čajevi izuzetne lekovitosti. U okviru dnevnog, voćnog obroka, preporučuje se oko 150g svežih jagoda koje sadrže 50 kalorija.

Za radoznale:

Prvi pisani dokument o jagodama javlja se 1454. godine.

Shakespeare je pisao o jagodi u svom Othellu.

Ne rastu u tropskim krajevima.

Voće je koje najranije sazreva u proleće.

Jedina vrsta voća koja seme nosi sa spoljne strane, a ne sa unutrašnje.

U Belgiji postoji Muzej jagoda!

Jagode su svakako višenamenske kada je u pitanju pripremanje hrane. Uz njihovu pomoć mogu se napraviti raznorazni slatkiši, filovi za torte, voćne salate, frapei, sokovi, slatko, džem…

Verujem da svaka od vas ima svoju omiljenu poslasticu u kojoj je jagoda glavna glumica!?! Evo mog:

Domaći voćni jogurt

Potrebno je:

• 300-350 g jagoda
• 1 kesica vanilin šećera
• 200 ml mlečnog jogurta
• kašika meda
• malo narendane kore pomorandže

U blenderu usitniti jagode (ako imate, možete ubaciti i 50-ak g malina). Jogurt dobro izmešajte sa medom i vanilin šećerom i onda pomešajte sa voćem, a koru pomorandze dodajte po ukusu. Stavite u frižider da se dobro ohladi, servirajte po želji i mašti i uživajte… Osvežava, rashlađuje… Idealno za tople dane…

Prijatno!

To bi bio moj predlog, koji je vaš? Hajde da razmenimo iskustva dok je sezona u jeku!!!  :biggrin: