Sasvim je izvesno da smo mi sami za sebe stvorili ovaj svet i ovu stvarnost u kojoj živimo. Doduše, mislim da moramo da se suočimo sa činjenicom da mi nismo stvoreni da u njemu živimo. Istina – mi se prilagođavamo i to, uglavnom, dobro, ali po koju cenu?

Kompjuteri nam omogućavaju da posao za koji nam je nekad trebalo godinu dana zavrsimo za dan, dva. Stalno smo dostupni i svi su nam dostupni jer telefone nosimo sa sobom. Broj informacija koji registrujemo svakog dana je neverovatan. Stres time izazvan je jak čak i kada se ne dešava nešto što bi nazvali stresnim. Postojanje je stresno samo po sebi u XXI veku. Zato nam trebaju alati kojima možemo da transformišemo stres. Jedan od tih alata je mindfulness ili svesnost.

Tvorac minfulness-a, Džon Kabat-Zin, kaže da je ta svesnost, ustvari, obraćanje pažnje koje je namerno, u ovom trenutku i bez prosuđivanja. Živeti ovaj trenutak kao da je stvarno važan, bez razmišljanja i stavova o njemu, bez briga o onome što će doći posle njega. Ne misliti – samo doživeti. Znam da zvuči teško, ali to se uči i treba da se vežba. Naposletku, treba da u tome budete samo malo bolji nego što ste sada, a dobit je nemerljiva.

Ono što u radu sa nekim ja hoću da postignem, je da taj neko postane i ostane ono što, u transakcionoj analizi, nazivamo Autentična ličnost. Autentična ličnost ostvaruje svoje urođene kapacitete za Svesnost, Spontanost i Intimnost. Svesnost je sposobnost da se bude ‘sada i ovde’, da se doživi. I kod oživljavanja ovog kapaciteta mindfulness je odličan ‘alat’. Pored toga, dokazano je korisna kao tretman kod stresa, anksioznosti, bola, poremećaja ishrane, zavisnosti, da jača imuni sistem, pomaze oporavak posle nekog negativnog iskustva. 

Evo primera vežbe, na engleskom, doduše. Probajte. Možda ne uspe iz prve. Uradite ponovo. Svaki put ćete biti bolji i bolji.

Bitno je da naučite princip i onda neće biti neophodno da sednete i radite samo to, moći ćete da vežbate svesnost bilo kada, na primer dok perete sudove. Umesto da tada mislite na hiljadu drugih stvari koje treba da uradite, moći ćete da osetite na rukama vodu i sapunicu, da čujete kako zveckaju tanjiri a kako čaše, da vidite mehuriće i staklo i keramiku i čelik, da nanjušite limun…

Ono što je još jako bitno jeste da učite decu kako da budu svesna. Ja, sa mojim klincima, legnem na travu (prednosti dvorišta) i onda se igramo. Zatvorimo oči i ja ih pitam a oni odgovaraju. Kako se osećaš? Šta sve čuješ? Šta sve osećaš na koži? Šta sve možeš da nanjušiš? Kakav je vazduh koji dišeš? Onda otvorimo oči. Koje sve boje vidiš? I šta god mi drugo padne na pamet u tom trenutku. Vi nađite neki svoj način.

Na kraju jako je bitno da ne smetnete s uma da je ovaj trenutak jedino na šta možete da utičete, i jedino što će za uzvrat uticati na vašu budućnost. Život je sada i ovde, sve ostalo su sećanja i fantazije.

*slika preuzeta sa http://yogainmyschool.com/