Jedna od najčešćih promena na grliću materice sa kojima se lekari susreću u svakodnevnoj praksi su polipi.

Polipi su mаle, izdužene benigne tumorske tvorevine koje rаstu na peteljci na grliću i u unutrašnjosti materice. Uglavnom se pojavljuje jedan polip, ali nekada može da ih bude i više. Mogu biti veličine u rаsponu od nekoliko milimetаrа do nekoliko centimetаrа. Pretežno su benigni, pojavljuju se bez simptoma, ali ukoliko se zanemare, mogu da narastu do veličine oraha i da pređu na spoljašnji deo vaginalnih usmina. Polipi na grliću materice se zovu još i cervikalni polipi. Polipi koji nastaju u materici se drugačije nazivaju endometrijalni polipi i najčešće se javljaju kod žena nakon reproduktivnog doba kad krene menopauza. Obe grupe ovih polipa se retko javljaju kod mlađih žena, ali mogu da utiču na plodnost, poremete trudnoću, izazovu pobačaj pa čak i budu uzrok steriliteta. Zato ih treba lečiti na vreme.

Uzrok nastanka polipa

Uzrok nastanka polipa na grliću materice nije do kraja razjašnjen. Pretpostavlja se da u njihovom nastanku najveći uticaj imaju hormoni, pre svega estrogen. Smatra se da se polipi mogu javiti i kao posledica izvesnih infekcija i hronične upale, kada telo u vidu polipa šalje odgovor na zapaljenje unutar materice. U početku se javlja otok i crvenilo, da bi konstantna upala dovela do polipskih zadebljanja na zidu materice. 

Češće se sreću kod žena koje su u perimenopauzi (doba žena između 40 i 50 godina), koje imaju visok krvni pritisak, genitalne infekcije i probleme sa gojaznošću. Sama hipertenzija se ne uzima za uzrok pojave polipa, ali gojaznost da, jer se tada luči veća količina estrogena koja je direktno dovedena u vezu sa njima. Lekovi koji se prepisuju za nivelisanje hormona, kao i kontraceptivne pilule, mogu podići nivo estrogena i biti indirektno zaslužni za pojavu polipa.

Cervikalni polipi se mogu javiti kao posledica promena na krvnim sudovima, zbog čega mogu da se jave u periodu nakon porođaja i nakon menstrualnih krvarenja.

Simptomi polipa

Najveći problem sa polipima je što oni mogu postojati jako dugo bez ikakvih simptoma. Zato su redovni ginekološki pregledi jedini način njihovog ranog otkrivanja i bezopasnog otklanjanja. Najčešći simptomi koji se javljaju su:

• Neredovni ciklusi. 
• Menstruacije koje variraju u dužini trajanja, obilnosti i frekvenciji pojavljivanja.
• Krvarenje između ciklusa.
• Krvarenje nakon menopauze.
• Krvarenja koja nastaju posle polnog odnosa ili nakon ginekološkog pregleda.
• Pojačana obilnija sekrecija koja nekada ima neprijatan miris i sukrvicu.

Dijagnoza polipa

Postojanje polipa se pre svega utvrđuje detaljnim kolposkopskim i ultrazvučnim pregledom. 

Razmaz sa PAPA testa pokazuje postojanje mikroorganizama kojima je polip inficiran. Antibiogramom se utvrđuje osetljivost mikroorganizama na antibiotike, a zatim se sprovodi antibiotsko lečenje za sanaciju upale. 
Polipi se otklanjaju hirurškim putem.

Lečenje polipa

Polip se odstranjuje jednostavnom bezbolnom metodom koja se radi uvrtanjem peteljke ili njenim presecanjem specijalnim nožem, laserom ili kauterom (sagorevanjem rane). U zavisnosti od toga gde se polip nalazi i kolika je njegova veličina, lekar preporučuje metodu. Lasersko uklanjanje polipa vrši se LEEP postupkom – kada se specijalnim laserskim nožem u vidu omče uklanjaju abnormalne izrasline u materici. Ovaj postupak je dobar zato što se polip uklanja iz korena i smanjuje se verovatnoća njegovog recidiva.

Intervencija se obavlja u lokalnoj anesteziji, potpuno je bezbolna i sigurna i pacijentkinja može nakon kraćeg zadržavanja u ordinaciji da ide na kućno lečenje.

Tkivo koje se dobije hirurškom intervencijom obavezno se šalje na histološki pregled ne bi li se utvrdile premaligne i maligne promene na tkivu. Ako je nalaz uredan, lečenje je završeno. Hirurška intervencija je neophodna ukoliko se otkrije da je polip maligni, kada peteljka sadrži maligno tkivo i kada postoji opasnost da se polip širi na okolne krvne i limfne sudove.

Prevencija je majka zdravlja

Statistika je neumoljiva. Svaka četvrta žena nakon četrdesete godine ima benigne polipe. Brojke nam takođe govore da veliki broj žena nakon svog reproduktivnog doba ne ide na redovne kontrolne preglede. Tome možemo dodati i podatak da je Srbija jedna od vodećih zemalja u Evropi po broju obolelih i umrlih žena od raka grlića materice (od 1500 otkrivenih na godišnjem nivou, 600 se završi smrtnim ishodom!). Lekari upozoravaju na to da je veliki broj promena na grliću materice u početku lako izlečiv i da jedna pozitivna preventivna rutina može da spasi mnoge živote. Zato – učinite nešto dobro za sebe, zakažite pregled, pobedite statistiku!