Potresna priča o odrastanju i životu dve devojke, sestre, negde u Nemačkoj u nekom malom gradu u unutrašnjosti, na korak pred Drugi svetski rat i njihovo snalaženje sa poremećenom majkom, ocem koji je došao sa fronta kao nakaza i invalid, sa morem problema, koji svi na posletku ispadnu smešni u poređenju sa pravim problemima koje im nametne život odraslih.

Odlaze, tačnije pobegnu kod tetke u Berlin gde se jedna odmah uklopi sa tetkom (alkohol, kokain, izlasci, promiskuitet…) a druga doživi neverovatnu ljubavnu priču i nezamislivu tragediju… Iz te ljubavi ostane joj sin, koji zajedno sa njom preživljava tešku nemaštinu, glad, jer je njena posvećenost da prežive veća i od straha što ostavlja dete danima samo dok ona zarađuje za hleb. Nakon okeana problema, kad se čini da je sve već rešeno i jednostavno, ona povede dete na put i ostavi ga na sred železničke stanice, samog, sa jednim malim kartonskim koferom u rukama. Dečak se budi, i shvata da je sasvim sam, okružen nepoznatim ljudima, na nekakvoj stanici…

Prelepa, snažna, potresna priča bez imalo patetike, puna preokreta… Ne ubeđuje te da glavni likovi treba da ti budu simpatični, ako već nisu… I ne traži razumevanje za neke događaje, za koje ne želiš i ne možeš da imaš razumevanje… Ogromna preporuka.