Naša sagovornica je Tanja Jovanović, instruktorka zumba fitnesa iz Niša i jedna od prvih instruktora Zumbe u Srbiji.

Tanja, zašto zumba?

Oduvek sebavim nekom vrstom plesa. Sa Zumbom sam se susrela 2008 godine u Americi. Tada kod nas nije bilo obuke za trenere, ali ja sam još tada sebi zacrtala da ću je zavrsiti. To sam i ostvarila, 2009 godine postala sam deo prve generacije trenera obučenih u Srbiji. U Zumbi uživam, ja sam tu potpuno svoj na svome, jedva čekam da završim svoj dnevni posao i stanem pred vežbače.

Kako bi ukratko opisala Zumbu i kome je namenjena?

Zumba je jedan od vidova plesnog aerobika, sadrži elemente latinoameričkih plesova, pojednostavljene i snažnije nego u pravom plesu i izvodi se uz muziku. Postoji vise vrsta Zumbe, pored klasicne, tu je Zumba Toning (sa ručnim tegovima), Zumba Santao (sa stolicom), Zumbatomic (za decu), Aqua Zumba (u vodi).
Zumbu može da vežba svako! Odlična je za kondiciju, koordinaciju, mršavljenje (jedna od mojih članica skonula je 20 kg) i, najvažnije, duh. Često kažem da Zumba leči dušu. S razlogom je zovu “happy workout”, jer nema osećaja napora i tenzije kao kod drugih oblika vežbanja, predajući se pokretu i muzici često ne osetite koliko zapravo intenzivno vežbate, koliko ste se umorili i preznojili.

Šta, po tvom mišljenju, čini dobrog instruktora?

Potrebno je, pre svega, da volite da radite s ljudima, da tokom sat vremena postojite samo za njih i istovremeno u tome uzivate. Važna je kreativnost, pravilna procena mogućnosti vežbača, kao i osećaj za ritam. Kondicija, gubitak treme i tehnika izvođenja dolaze vežbom i vremenom. Kada sam počinjala, učila sam se zajedno sa svojim vezbačima, kako da se ponasam, opustim, šta da govorim. Oni su napredovali sa mnom, a ja kroz njih.

Prednosti i mane posla fitness instruktora?

Volim ljude, volim da radim sa ljudima, stekla sam brojna prijateljstva i to je najlepši deo ovog posla. Tu je I razmena pozitivne energije koja je jedinstvena u odnosu na bilo koji “običan” posao. Sat u kojem nestaju svi spoljni izazovi i teškoce i postojite samo za ritam, pokret i ljude koji vežbaju sa vama. To je neopisivo i neprocenjivo.
Mana je jedino ograničavajući fizički faktor, ne možete da vodite pet treninga za redom i da ponovite na poslednjem energiju sa prvog. Zato sam ja odlučila da mi Zumba bude sporedan posao, držim po jedan čas za veče i svaki put se dajem stoprocentno. Moji vežbači to zaslužuju, veoma sam ponosna na njih, odnos koji imamo i uspeh koji smo ostvarili.

Kojim sportovima si se ti bavila, osim Zumbe?

Oduvek sam vezana za ples i muziku. Sa 10 godina pocela sam da igram folklor, potom sam se bavila latino plesom. Zumba je nastavak svega toga, mog izražavanja kroz muziku i pokret.

Koliko ljudi kod nas vežbaju, koliko prate fitnes tokove?

Polako ali sigurno vežba se sve više. Moram da pohvalim starije članove, redovniji su i uporni. Volela bih da su mlađe devojke predanije vežbanju i zdravlju, a manje mršavljenju i spoljnom doterivanju. Takođe bih volela da ima više muškaraca na mom treningu, u svetu je to normalno. Nije to stvar ptrijahalnost, Južna Amerika je veoma patrijahalna, ali se tamo muškarci bave plesom, pa i Zumbom koliko i žene. Dobro je kad je ples deo kulture, kad nema predrasuda i to treba negovati.

Koliko dugo i na koji nacin radiš na sebi da bi napredovala ko instruktor?

Kao licencirani instruktor, imam obavezu i zadovoljstvo stalnog usavrsavanja. Učestvujem u radionica, konvencijama, masterklasovima u zemlji i regionu, povremeno u inostranstvu. Ponekad posećujem i plesne treninge, zbog sebe i u ime starih dana.

Ko je tvoj uzor iz sveta Zumbe i zašto?

Uzor mi je Tanja Berdsli (Tanya Beardsley). Često je viđamo na zvanicnim Zumba video materijalima i jedna je od nekoliko najcenjenijih trenera u svetu. To su ljudi potpuno posveceni svom poslu, koji drže prezentacije, teninge i mastrklasove na svim kontinentima. To je najviši nivo koji instruktor može da dosegne, ali i život na točkovima.

Uz pomoć prijatelja osmislila si i organizovala Zumba žurku u Nišu. Koliko je to zahtevno i kako bi ohrabrila ljude iz sporta da organizuju više sličnih dogadjaja?

Ideja je moja, ali sam je ostvarila uz veliku pomoć sestre, i svojih vežbača, sada već mojih prijatelja. Nije bilo lako, nedeljama nisam imala ni tenutak slobodnog vremena, ali je rezultat vredan toga. Mnogi ljudi tvrde da je to bila najbolja Zumba žurka koju su posetili.
Ohrabrila bih ljude iz sveta sporta i rekreacije da se stoprocentno daju kada rade svoj posao, prave sto više javnih sportskih dogadjaja, da se povezuju i što više saradjuju. Treba stalno podsecati ljude na vaznosti i lepote sporta.

Koji su tvoji budući planovi, u kom pravcu vidiš svoj razvoj?

Uvek ću raditi ovaj posao. Kad ostarim, vodiću grupu penzionerki, ali ne mislim da prestanem. Videćemo sta nosi budućnost, planiram da se usavršavam, napredujem I da uživam u svom radu kao I do sada.

Šta bi poručila ženama po pitanju vežbanja, bavljenja sportom i sobom?

Uvek nađite vremena za svoje telo i um, izađite iz svakodnevice, odvojite jedan sat za sebe, bez obzira na teret života, bez rezerve, krivice i izgovora. Toliko uvek možete da uradite za sebe. Radite šta god vama prija, plešite, šetajte, vežbajte, dišite! Dajte se sebi svakodnevno, makar na po sat, to ženu čini ženom. Rekla bih i istražujte! Isprobajte sve što vam se učini interesantnim, dajte sebi što više mogućnosti.

Šta, po tvom mišljenju nedostaje u medijima, vezano za fitnes?

Više stručnih emisija, čak i neki vid stručnih diskusijana ovu temu.

Čiji intervju bi ti rado čitala?

S Marijom Dedović, mladom instruktorkom Joge iz Niša. Ona je zaista posebna i s velikom ljubavlju radi svoj posao.

Autor: Katarina Petković