Zimovanje je opet ušlo u modu, a sa time i zimski sportovi!

Sve više ljudi se odlučuje da stane na skije ili bord. Omiljena destinacija Srba je do skoro bio Kopaonik, ali sa otvaranjem granica, poznata evropska skijališta su nam postala lako dostupna.
Osim susedne Bugarske, u poslednjih nekoliko godina u ponudama domaćih turističkih agencija mogu se naći Francuska, Italija i Austrija.
Ponude za Francusku su veoma povoljne. Za 350e se može naći aranžman koji obuhvata prevoz, smeštaj u apartmanu i ski pass za 6 dana.

Moj odabir ove godine je bio Val Thorens.

Aranžman sam uplatila preko agencije Ski & Sun i krenula put Francuske na Božić. Put je trajao 26 sati! Krenuli smo iz Niša i stajali u Batočini i Beogradu da pokupimo putnike. Granicu sa Hrvatskom i Slovenijom smo brzo prošli i ušli u EU 🙂 . Sledeće čega se sećam je da smo stali ispred tržnog negde kod Torina da putnici kupe hranu. Stigli smo u Val Thorens kasno popodne.

Apartman je bio super, prava planinska idila!

Drveni nameštaj sa srcastim motivima i crveni prekrivači. Prijatno sam bila iznenađena belom tehnikom: ravna ploča za kuvanje, odvojena rerna, frižider, mašina za pranje sudova, toster, aparat za filter kafu, sve u besprekornom stanju. I drage moje, kupatilo sa dva ogromna ogledala 😀 .

Val Thorens  je raj za skijanje!

Wikipedia kaže da ima preko 600km staza i da je najveće skijalište na svetu. A staze su zaista raznovrsne.
Čim izađete iz hotela, namestite skije/board krećete nekom od pristupnih staza ka žičarama.

Sve je u ovom mestu podređeno skijašima, staza bukvano vodi kroz grad.

Do zbornog mesta odakle polaze žičare vode zelene staze gde mogu da se vežbaju apsolutni početnici. Oni sa nekim danom iskustva već mogu da se otisnu plavim stazama. Plavih i crvenih ima najviše, uglavnom su jako lepe, imaju veliku širinu i veoma su dobro održavane. Snežni topovi se nalaze apsolutno svuda i, u nedostatku snega, celu noć rade.

Poneka crna staza je tu za one najhrabrije.

Na skoro svakoj stazi se nađe kafić-brvnara, gde može da se napravi pauza za čaj, kuvano vino ili toplu čokoladu ili možda neki ručak. Apsolutni hit su belgijski vafli (poznatiji kao galete) koji mogu da se kupe na svakom ćošku.

Cene po kafićima su kao na Kopaoniku, dok su cene po radnjama sa sportskom opremom iste kao u Nišu.

Iako Val Thorens važi za zimski Zakintos, noćni život se svodi na samo jednu diskoteku – Maleziju. Ostalo su picerije, kafići i pivnice. Oko 2-3h ujutru se mogu videti pijani engleski tinejdžeri kako poluobučeni teturaju ulicama.

I posle noćne pijanke, svi su za stazu spremni već u 9h kad žičare kreću sa radom.

Provod se nastavlja u 16h, kada staju sve žičare u kafiću Le Douce Folie.

Preporučila bih Val Thorens svima koji mogu da podnesu dug put. Verujte, isplati se, možete sedam dana da skijate i da ne obiđete istu stazu dva puta 🙂 .