Koji su to dobri sastojci koji bi svaki kozmetički proizvod trebalo da sadrži?

Upoznajte se sa detaljima dobrih sastojaka, kako biste pri kupovini proizvoda obratili pažnju na njih. A možda vam i zatreba ukoliko rešite da sami pravite svoj preparat.

1. Abrazivne supstance

Abrazivne supstance čine osnovu kozmetičkih preparata za piling kože. Upotrebljavaju se za uklanjanje mrtvih ćelija kože, a najčešći, provereni sastojci su morska so, mekinje, brašno (sva sem pšeničnog), kaolin i bentonit (vrsta gline) i silikati natrijuma ili magnezijuma.

2. Supstance koje sprečavaju upalu

Većina supstanci koje sprečavaju upalu spadaju u kategoriju antioksidanata – ove materije čine kožu glatkom, smiruju upale, crvenilo i osip. Koža koja je osetljiva ili sklona upalama brže stari, a sastojci koji taj proces usporavaju su slatki koren (gospino ulje), kanadska vrba, silandiol salicilat, ovas i krastavac.

3. Antioksidanti

Na formiranje slobodnih radikala utiču faktori koji se ne mogu izbeći: sunčevi zraci, zagađen vazduh i hrana. Oni su osnovni krivci za starenje kože, ali danas na tržištu postoje moćni antioksidanti koji ih u velikoj meri neutrališu. Popularni i provereni antioksidanti su ekstrakt iz semenki grejpfruta, zeleni čaj (camelia sinensis) i vitamin D. Antioksidanti se mogu uzimati u formi pilula, ali budući da samo 20 posto korisnih sastojaka prodire u kožu, bolje ih je direktno nanositi. Antioksidantni sastojci u preparatima za negu direktno deluju na kožu.

Zanimljivo je da u Japanu, zemlji sa najvećim brojem pušača na svetu, ima najmanje slučajeva obolelih od raka pluća. Ovaj fenomen objašnjava se njihovom navikom da piju zeleni čaj, koji u velikoj meri uništava slobodne radikale. Slična priča je i sa Italijanima, čija je ishrana bogata korisnim masnim kiselinama. Italija je zemlja u kojoj ima najmanje slučajeva srčanih bolesti, što se delimično pripisuje njihovoj strasti prema crnom vinu – još jednom moćnom antioksidantu.

4. Supstance koje kožu čine mekšom

Supstance koje kožu čine mekšom nalaze se u brojnim kozmetičkim preparatima – od onih sa hidratantnim dejstvom do ruževa za usne. Koža ih ne apsorbuje, tako da ostaju na njenoj površini i stvaraju zaštitni sloj koji sprečava prodor nečistoće, ali i zadržava korisne supstance. Uobičajene supstance koje omekšavaju kožu su ciklometikoni, fosfolipidi, ši puter (puter od vrste afričkog drveta), simetikon, vitamin E i vitamin A, lanolin i mineralna ulja. Neki naučnici smatraju da su mineralna ulja dobar sastojak kozmetičkih preparata, dok drugi tvrde da nisu.

5. Emulzioni agensi

Emulzioni agensi spadaju u kategoriju supstanci koje deluju na površini kože i sjedinjuju dve inače nespojive supstance – vodu i ulje. Ulje u vodenim emulzijama čini tečne preparate kao što su mleka i losioni, a voda u uljanim emulzijama – kreme.
Na etiketi svakog preparata treba da su navedene neke od sledećih supstanci: gliceril stearat SE, kapronski trigliceridi, natrijum dihidroksicetil fosfat i cetearil alkohol.

6. Šećerni alkoholi (glicerol ili sorbitol)

Svaki kozmetički preparat, koji snabdeva kožu vlagom, mora da sadrži šećerne alkohole. Ove supstance zadržavaju vodu, održavaju kožu mekom i vlažnom. Najpoznatije vrste su hijaluronska kiselina, laktinska kiselina, propilen glikol, med, aminokiseline iz susama, PCA, gliceret-12 i glicerin.
Proizvodi koji sadrže šećerne alkohole moraju da sadrže i vodu. Ukoliko je ne sadrže, šećerni alkoholi će povući vodu iz drugog izvora – kože. Ovo je čest slučaj sa pojedinim balzamima za usne, koji ih više isušuju, nego što ih neguju.

7. Hidroksilne kiseline

Za AHA i BHA kiseline naučnici tvrde da mogu da istanje kožu, koja tako postaje osetljivija na sunce i podložnija starenju. Međutim, ispostavilo se da AHA kiseline čine dermis (sloj kože) debljim i stimulišu regeneraciju epiderma (epidermisa), tako da koža postaje čistija i sjajnija.
Iako BHA kiselina deluje uglavnom površinski, može da istanji kožu ukoliko se koristi često, ili ukoliko proizvod sadrži visoku koncentraciju ove supstance. Hidroksilne kiseline uklanjaju sitne bore i smanjuju pigmentaciju, ali svaki ovakav proizvod mora da ima pH faktor veći od 3.0.

8. Uljne esencije

Uljne esencije sve češće su sastavni deo kozmetičkih preparata, jer su odlična zamena za veštačke mirise, ali pored toga imaju i korisno dejstvo – prijatan miris opušta i smiruje kožu. Iako mogu da uzrokuju iritaciju kod osoba osetljivih na mirise, osobama koje ih tolerišu uvek se preporučuju uljne esencije umesto nego veštačkih mirisa.

9. Konzervansi

Konzervansi su sastavni deo kozmetičkih preparata koji se koriste za produživanje roka trajanja i sprečavanja razvoj bakterija i plesni. Stručnjaci tvrde da su konzervansi potpuno neškodljivi, jer se većina njih nalazi i u prehrambenim proizvodima.

U Americi je zabranjena prodaja kozmetičkih proizvoda koji ne sadrže konzervanse, jer se smatra da se bakterije, koje se razmnožavaju u proizvodima bez konzervansa, mogu da budu mnogo štetnije od samih konzervanasa. Uobičajeni konzervansi su: metilparaben, propilparaben, butilparaben i fenoksietanol. Kronzervans koji treba izbegavati je formaldehid. Iako je jedan od najdelotvornijih konzervanasa, jer uništava bakterije, formaldehid nije pogodan za kozmetičke preparate, jer može da bude kancerogen i da iziritira oči.

10. Površinski aktivne supstance

Zahvaljujući ovim supstancama, kozmetički preparati se bolje razmazuju i koža ih lakše upija. Površinski aktivne supstance imaju više namena i mogu da se dodaju preparatima kao emulgatori ili da bi pojačali penušavost ili rastvorljivost pojedinih sastojaka. Najpoznatiji su: dinatrijum dipropionat iz semena kakaoa, natrijum cetearil sulfat, natrijum amidopropil betain iz semena kakaoa, kaprilični ili kaprični trigliceridi. Izbegavajte natrijum lauril sulfat – supstanca je veoma agresivna i može da izazove iritaciju kože.

11. Vitamini, antioksidanti i eksfolijanti

U ovu kategoriju spadaju betaglukan (dobijen iz ovsa), silikon, papaja, bromelan (ananas), SOD (jedan od najefikasnijih antioksidanata), laktička kiselina, salicilnu kiselina, askorbinska kiselina, retinol (vitamin A) i koralina oficinalis.

12. Urea glikolizati

Ova supstanca je tek nedavno otkrivena i predstavlja blagu zamenu za AHA kiselinu. Najčešći je urea glukosamin HCL, ekstrakt alge i kvasca. Proizvodi koji sadrže najmanje tri posto ove supstance imaju bezbroj prednosti: prirodna je i neutralna, što znači da neće iziritirati kožu, a pri tom će je učvrstiti i učiniti dermis i epidermis debljim. Upotrebom ovakvih preparata, lice će biti manje naborano i bolje snabdeveno vlagom.