Termini “asertivnost” i “asertivno ponašanje” postaju na našim prostorima deo svakodnevnog jezika.

 Asertivnost se definiše kao sposobnost i spremnost osobe da jasno izražava svoje misli, stavove i osećanja i da brani svoja legitimna prava, bez obzira na to ko, kada i zašto joj ta prava ugrožava (Zdravković, J.) Asertivno ponašanje predtavlja odlučan stav i pravo da iskažemo svoje misli, uverenja, osećanja, pri tom vodeći računa o pravima drugih. Primarni oblici asertivnog ponašanja kod dece se ispoljavaju još u najranijem detinjstvu kao izraz svojih potreba, osećanja, motorike i u sticanju novih znanja.

Dete prirodno postavlja pitanja odraslima, traži objašnjenja i ima potrebu da ispolji svoja osećanja i zahteve. Može se reći da dete spontano ispoljava asertivne oblike ponašanja. Sprečavanje, kažnjavanje, osujećivanje ovakvog ponašanja je ono što suzbija razvoj asertivnog ponašanja. Ako se od deteta traži slepa poslušnost, koja podrazumeva upravo suprotno, ako se ono prekoreva ili kažnjava svaki put kada se suprotstavi volji roditelja, ili se, sa druge strane, detetove potrebe zadovoljavaju samo kada ono postane nepodnošljivo bučno, to će pogodovati razvoju neasertivnog ponašanja. Usvajanje neasertivnih uverenja i načina ponašanja su posledica preterane frustracije potreba deteta. Deca koja usvajaju asertivne oblike ponašanja i zadovoljenja svojih potreba, bolje se suočavaju sa stresom, efikasnije koriste svoja znanja i sposobnosti, što pogoduje razvoju samopouzdanja i samopoštovanja.

Treba podsticati asertivnost kod dece na sledeće načine:

• podsticati dete da istakne svoje mišljenje o nečemu kad god za to ima potrebu
• ohrabrivanje deteta da iskaže osećanje
• dopustiti detetu da iskaže ljutnju na konstruktivan način
• podsticati dete da jasno i glasno reaguje na doživljenu nepravdu (“To nije u redu…”)
• razvijanjem socijalnih veština i govorenja
• pohvaljivanje deteta kada se asertivno ponaša
• vlastito asertivno ponašanje kao model ponašanja deci
• igranjem uloga, aktivnostima rešavanja problema (“Šta bi ti učinio ako…?”)
• čitanjem priča i radionicama uz priče o deci koja su znala uspešno se nositi s neugodnim iskustvima

Dete kod koga se podstiče asertivno ponašanje se lakše suočava sa stresom, konfliktnim situacijama, lakše rešava problem sa kojima se susreće van porodičnog okruženja.

U svom komunikacijskom repertoaru imamo tri oblika ponašanja – agresivno, pasivno i asertivno. Možemo biti skloniji pasivnom ili agresivnom ponašanju, ali u svakom od nas postoji i potencijal za asertivnost – na nama je samo da vežbamo.Asertivnost je veština koja se vežba i iz tog razloga je važno da i vi budete primer ponašanja svom detetu. Treninzi asertivnosti su danas veoma rasprostranjeni i pružaju mogućnost da kroz konitinuiran i intenzivan rad unapredite svoje komunikacijske veštine. Treba da komuniciramo, i to asertivno – izraziti svoje ideje, želje i potrebe.

U Kragujevcu 30. novembra održaće se i prvi ASERTIVNI TRENING ZA RODITELJE.
Trening se sastoji od 2 susreta po 4h.
Prijave i info:
   jelena.marusic2110@gmail.com
   0637491109

*slika preuzeta sa http://www.porodicnicentarmerlin.com/