Za početak – naša draga sagovornica, autorka Ljiljana Šarac, odlučila je da nekome od vas pokloni svoj najnoviji roman.
Priliku da dobiju nagradu imaće svi koji budu odgovorili na pitanje:

Kako se čuva prijateljstvo staro decenijama?

Zašto baš ovo pitanje, ko je Stariji i da li je povezan sa Starijom iz prethodnog romana?

Ova i slična pitanja postavili smo Ljiljan Šarac, autorki Izadvačke kuće Evro Book. Sa zadovoljstvom smo popili kafu i saznali mnogo toga o njenom radu, romanima koji sve više privlače pažnju čitalaca i novim planovima…

Zašto ste sebi pored profesure dodali još jedan posao? Pisanje zahteva vreme i veliko angažovanje.

Za mene je pisanje razonoda, igra, izazov. Neko hekla, igra igrice, uređuje vrt, neguje koke, čuva unuke, pravi nakit, slika… A ja šetam po izmaštanim svetovima i družim se sa junacima koje sama biram.

Pisanje je razlog da se izmestim iz svakodnevice, da sednem, čitam literaturu u kojoj uživam i na kraju se na književnim večerima sretnem sa ljudima koji vole pisanu reč kao i ja.

Šta se u Vašem životu promenilo od objavljivanja prvog romana?

Ništa i sve! I dalje sam majka, supruga, nastavnica, kuvarica, jednom rečju – domaćica u svom domu. S druge strane uspevam da 24 sata prepakujem i razvučem, smeštajući u njih i svoju novu preokupaciju – pisanje. S tim što uz nju ide još mnogo toga: istraživanje, aktivnost na društvenim mrežama, književne večeri, gostovanja…

Da li prednost dajete istorijskim ili ljubavnim romanima?

Oba žanra biram i kao čitalac i kao stvaralac. Mislim da je sve to povezano. Naprosto, pišem onakve knjige za kojima bih i sama rado posegnula. Zato može da bude dva u jednom, a mogu žanrovski da budu i odvojeni, ali kada pronađem jaku, neispričanu, zanimljivu temu, tada procenjujem da li me to vodi u istorijske vode ili na oblak od uzdaha zbog ljubavi.

Ko je Stariji?

Stariji je moj peti roman. A stariji u ,,Starijem’’ je Milan kao glavni junak na kome je težište priče i po godinama i po neobičnom odnosu koji razvija sa svojom novom komšinicom. Međutim, stariji je i njegov prijatelj još iz gimnazijskih dana Ivan, koji je sklon kratkim vezama, i što je stariji, mlađim partnerkama…

Ko je onda ,,Starija’’?

Starija je junakinja Nadica, iz mog četvrtog romana, kojoj se život menja iz korena kada sazna da ju je muž prevario. I kada je skrhana, nesigurna, sama, život joj donese iskušenje u vidu mlađeg šarmantnog i zgodnog muškarca…

Jesu li ,,Stariji’’ i ,,Starija’’ povezani?

Često se dešava da čitaoci moje prve romane (,,Opet sam te sanjao’’, ,,Gde sam to pogrešila?’’ i ,,Zid tajni’’) zbog istorijskih tema i ličnosti (Irina Branković, Đorđe Karađorđević i Jelena Karađorđević) doživljavaju kao trilogiju. Njih povezuje isti spisateljski manir, ali ne junaci i teme.

Isto je i sa ,,Starijom’’ i ,,Starijim’’. Oni tretiraju istu pojavu – kontroverzan odnos dame koja je u vezi starija od svog partnera i starijeg muškarca koji ima mlađu partnerku. Propuštaju je kroz prizmu događaja, emocija, likova, ali se ni po čemu ne nadovezuju i ne prepliću. Čitaju se potpuno odvojeno. Mada, ako im se pokloni pažnja u kratkom razmaku – dve polovine daće jedno celo.

Zašto preporučujete da pročitamo Vaš poslednji roman?

Ništa romantičnije, emocionalnije i životnije do sada nisam napisala! ,,Stariji’’ je bacanje pogleda kroz ključaonicu života ljudi koji su nam bliski. U likovima ćete prepoznati sve prijatelje, rođake, a u njihovim reakcijama i razmišljanjima često i vlastite sumnje, dileme, strahove i stavove. Naprosto, uz ,,Starijeg’’ vreme proleti i teško mu je odoleti!

Kakvu kafu pijete?

Smejaćete se, ali pijem samo belu kafu!

Šta za Vas znači ,,uz kafu’’?

,,Uz kafu’’ je za mene magična formula za viđanje sa drugaricama. Poslednjih godina se druženje iz naših domova prenelo na izlaske u bašte i kafiće na kafu. Tako je obaveza manje, a vremena za priču više. Trudim se da izlazim kad god mogu, jer me to oraspoloži, usreći i napuni mi baterije za nekoliko narednih dana!

Vaša izdavačka kuća Evro Book u maju proslavlja trideset godina postojanja. Šta Vi mislite o tradiciji i trajanju?

U svemu što radim nastojim da izgradim osećaj pripadanja. Da znam koje je moje mesto i da se tu lepo ušuškam i razbaškarim. Tek tada se osećam sigurno i spremno da dam ono najbolje od sebe.

Moja izdavačka kuća je prepoznala potencijal koji imam. Otvorila mi je svoja vrata i pružila najbolje uslove da iznedrim svoj prvi roman i da na književnu scenu stupim s jakom logističkom podrškom.

Mislim da je u Srbiji trideset godina rada i postojanja u privatnom sektoru, koji se pritom bavi književnošći, ravno trista godina rada u Francuskoj recimo. (Smeh).

U toj kući se osećam kao u krugu jedne velike, složne, dobro organizovane porodice. Srećna sam što sam deo te priče.

I mi Evro Booku od srca čestitamo jubilej! A Ljiljani želimo mnogo tiraža, da stekne svoju zvezdicu na srpskom književnom nebu i da postane autorka čija se svaka nova knjiga sa nestrpljenjem očekuje!