Razgovarala sam sa autorkom Instagram profila Baka Kajina kuhinja.

I to zadovoljstvo delim sa vama!

Ako još uvek niste čuli, ovaj profil je za manje od godinu i po dana okupio skoro pedeset hiljada ljudi. Svi uživaju u Baka Kajinim poučnim, zanimljivim i često duhovitim pričama koje su uvod za odličan recept. 

Međutim, ja vam sada neću pisati o kuvanju, niti o pričama. To najbolje radi Baka Kaja. Uverićete se kada posetite njen profil.
Znate li šta još ona najbolje radi? Uči. Prihvata sve što je novo i prilagođava ga svojim interesovanjima i načinu života. 

O tome sam razgovrala sa njom i mnogo ćete pogrešiti ako ne pročitate ovaj intervju do kraja. 

Da li ste nekada imali otklon prema novim tehnologijama? Konkretno, prema internetu i svemu što on donosi?

Nikada se nisam bojala niti imala otklon prema nečemu što je novina. Bilo da je to tehnologija, sfera umetnosti ili neka životna razmišljanja uopšte. Sve što je novo, znači da je bolje od onog prethodnog, ustaljenog i naviknutog. Internet i tehnologija komunikacije su samo promenili oruđe u rukama, a ista je misija. Cilj je poboljšanje, jednostavnije korišćenje i neki novi prozor u svet. Na sve sam se privikla, sem na čitanje knjiga. Njih moram držati u rukama, osetiti miris i staviti obeleživač gde sam stala.

Šta mislite, zbog čega neke starije osobe ne žele da saznaju nešto više o novom dobu? Međutim, spremni su da kritikuju i govore kako sve to nije dobro? 

Jedini razlog vidim u strahu od ismevanja i podsmeha ako pogreše. Zaboravljaju da se na greškama uči i da ih učenje čini mladim. Tim strahom u glavi samo broje godine. Stavljaju svoje iskustvo kao jedini ispravan način, a u stvari tako dokazuju da su ih godine pobedile.

Kako ste počeli svoju priču na Instagramu?

Moja priča sa Instagramom je počela u trenutku kada je bolest trebalo da pobedi. Ne strada samo neki organ ili tkivo. Stradaju sive ćelije. Zbog razmišljanja o doktorima i njihovim pričama i lekovima, čovek ne dozvoli da se sive ćelije razvijaju, nego odumire ono što te čini čovekom –  zdrav i mlad razum.

Godine i bolest rastu samo u našim glavama. 

U jednom trenutku sam shvatila da više ne pričam koristeči složene rečenice i sa znakovima interpunkcije, nego prostim i sve u jednom dahu. Kao da se bojim da ću zaboraviti da pričam.
Rekla sam sebi: “Menjaj  se brzo, zatvaraće te deca u sobu kada im neko dođe.”

Podsmeh i negodovanje mojih ukućana zbog otvaranja naloga je bio veliki. Mlađa ćerka stala je u moju odbranu i pružila mi podršku. 

Svaki dan me je učila kako da koristim Instagram.

Proveravala tekst i ispravljala me. Samopouzdanje je raslo. Naučila sam mnogo od nje. Zatim sam počela da čitam sve što sam mogla da pronađem na Guglu.

Međutim, često po sopstvenom osećaju i intuiciji radim na svom profilu. Bolje rečeno radim drugačije od svih. Ubacujem recepte, pišem kako da naprave slikanu đakoniju. Sve to uz obaveznu priču koja ih navodi da je naprave i da skinem bauk kuhijne i kuvanja kao nemoguće misije.

Cilj mi je da izbacim naviku poručivanja hrane za svaki porodični ručak.

Restoransku hranu treba konzumirati, ali samo u specijalnim prilikama. Želim da vratim obedovanje, pripremu hrane i zajedničko sedenje za stolom uz priču i smeh kao glavno okupljanje porodice. Jer ljubav ulazi i na usta, a sve probleme u braku leči jastuk. 

Za kraj svakog posta dodajem moju krilaticu “Sa prstohvatom šećera i poljupcem nastaje čarolija”.

Polako stižem i do cilja. Nigde ne žurim i ostvarujem ponovo sebe na svim poljima. 

Lekari me prepoznaju ne po bolesti, nego po baka Kajinoj kuhinji koja polako pobeđuje depresiju, bolest koja je uvek tu iza ugla i čeka da ponovo prigrli u svoje skute. Ali ja ustanem, skuvam kafu i počnem da pišem post. A ona skupi svoje ruke i čeka da posustanem. Nasmejem joj se i udarim crticu pobede zajedno sa svojim Instagram nalogom. 

Da li mislite da bi i drugim osobama koje su u penziji društvene mreže donele nešto novo i na koji način?

Ne samo osobama u penziji – svima! Učenje, druženje, priča o tome šta sve možete naučiti, promeniti u svojim razmišljanjima. Komunikacija sa nepoznatim ljudima koji imaju istu sferu interesovanja je ono što će ih zaokupiti i skloniti od redovnih teških tema u životu.

Toliko je društvenih mreža, treba se uključiti i iskazati svoje mišljenje. Pokazati šta voliš da radiš ili biti učenik i prihvatati tuđa razmišljanja. Biti siguran da će te to pokrenuti.

Pravićemo poseban intervju o Vašoj kuhinji, koja je osvojila 50 hiljada ljudi. Ali šta sada možete da kažete o njoj, iz ugla kojim se bavi ova tema? 

O baka Kajinoj kuhinji neka drugi pričaju. O tome šta sam ja uspela, šta sam sve dobila mogu napisati puno reči, puno složenih rečenica, a možda i neku knjigu.

Mislite li da imamo mali problem u društvu, a to je da mladi preteruju sa društvenim mrežama, a stariji ne žele da čuju za njih? 

Ne. Mladi ne preteruju u društvenim mrežama. Čak bi trebalo da budu aktivniji na njima. Da pišu o stvarima sa kojima se slažu, šta bi promenili i šta im smeta. 

Samo društvene mreže mogu sada da  promene razmišljanja. Da pokrenu mlade, vrate na pravi put koji su greškom nas starijih izgubili. A stariji neka se uključe i vrate neke stare vrednosti koje su se izgubile ponovo našom krivicom i jurnjavom za boljim sutra.

To bi u isto vreme bila poruka i jednima i drugima.

I za kraj, šta je najzanimljivije što ste čuli ili Vam se dogodilo od kada ste pokrenuli Baka Kajinu kuhinju? 

Mislim da je to iznenađenje kada me vide i upoznaju. Niko ne očekuje baku u farmericama, visokim potpeticama i svi imaju ustaljenu sliku bake, kako se prikazuju žene u mojim godinama sa dvoje unučića. Naravno da i za to imam odgovor: Godine su samo u glavi. Učenjem i istraživanjem sebe i svojih mogućnosti postaješ mlad u duši. Kada se ta dva spoje, podmladiš se najmanje deset godina. 

Zato ne zaboravite prstohvat šećera sa poljupcem, da čarolija može da počne! 

VOLI VAS BAKA KAJA!