Da, izvinite, na pitanju ali da niste od jutros ugazili u nešto? 

Na pločniku ispred zgrade, u parku, na trotoaru, ulici, bilo kom travnjaku? Čik, da li smete da hodate centrom grada a da pomno ne pratite, minsko polje po trotoaru?

Psi su izvanredna bića, i ovo ni u kom slučaju nije osuda pasa.

Ali ako ste ponosni vlasnik, kao što jesam, poštujmo pravila ponašanja s njima. Makar da bi ih odbranili od svih onih koji ih ne vole. 

Zašto olako davati povod za osudu?

Da li treba objašnjavati zašto je skupljanje za svojim ljubimcem nužnost? Pored toga što je izmet izmet, prljavština, zaraza, ne, ne razgrađuje se brzo, kiša to ne opere- nikom drugom do nama vlasnicima pasa, nije zakonska obaveza, da ga uklonjamo. 
I ne, neće se dezintegrisati. 
Dočekaće nas uvek i svaki dan na istom mestu gde psa izvodimo.

Pogan! 

Niko ne želi da izvodi svog psa u septičku jamu na otvorenom. 
Baš ta, voljena njuška, najbliže se nađe prljavštini koju nismo juče za njim pokupili. Zar i samo ovo nije dovoljno? 

Neće vam on ništa, samo da se igra!

Psi nisu svima dragi, nije svakom prijatno čak ni ako je naš pas anđeo bez krila. Mnoga deca ih se plaše. 
Ako niste u prostoru za pse, ne znate osobe koje vam prilaze, preventivno pozovite psa, skratite povodac. 
Zbog vas i psa, ako ništa drugo. 
Nikom nepoznatom, s ulice, se ne skačemo u zagrljaj, govoreći kako smo mirni, druželjubivi i da treba da nas vole. 
Zašto bi svog psa stavljali u tu suludu situaciju? Dozvolimo i sebi i drugima, da biramo s kim se pas upoznaje i igra.

Dozvoljeno za pse!

Pet friendly je divota prava, ogromno olakšanje kad želite da sednete negde na kafu, ručak, idete u kupovinu. 
To takođe ima svoju meru. 
Ako je ljubimcima ulaz dozvoljen, to ne znači da svi drugi prisutni ljudi njihovim prisustvom mogu do mile volje da se ugrožavaju. Ne moraju ni tu svi da vole vašeg psa, iako možda pse vole.
Skrati se povodac u malim prostorima, ne ignoriše pas koji laje, skače ili trči po svuda.
Psima nije uvek ni prijatno gde i nama, ma koliko uživali u društvu svog četvoronožnog ljubimca. 
Uzmimo u obzir i strpljenje, izdržljivost jednog psa, koji se ne razume u šoping niti ga zanima da vezan čeka da ispijete petu kafu.

Da li si rekao kastriran?!?

U našoj sredini ne tako veliki broj pasa je sterilisan ili kastriran. Psi su teritorijalna i strasna bića pri tom. Gde god ih izvodili da se istrče, poigraju, oni su u najbližoj interakciji koja mora biti bezbedna i kontrolisana. 
Lokalni kučkari, ljubitelji i vlasnici pasa, to znaju, upoznaju se, divno druže. Ovakve, retke izvore radosti i dobre volje, zaista je zločin ugrožavati. 

Ipak, to se najčešće dešava kada je ženka u teranju a neodgovorni vlasnik je “slučajno”, a uvek je slučajno, dovede u blizinu ili baš u društvo drugih pasa. Momentalno nastaju tuče, nasrtanja, bežanja, pretrčavanja ulice, spopadanje nesretne ženke. 

Opšti haos s vrlo ozbiljnim posledicama. Zašto? Zašto bi ovo iko radio i sebi i drugima? 
U teranju, svedu se šetnje svoje ljubimice na minimum, tamo gde je najmanja verovatnoća da se sretnu drugi psi. 
Ni slučajno se ona ne pušta s povoca. Obavesti se i izdaleka drugi vlasnik koji dolazi u susret, da bi se i on na vreme sklonio sa svojim psom. 
Na kraju, ovo opsadno stanje traje samo 3-4 nedelje, dva puta godišnje, izdrži se ili steriliše pas.

Kada kuče arlauče...

Naša je stvar, kako i da li držimo psa u stanu. 
Ali problem cele zgrade je ako je nesrećnik ostavljen po ceo dan sam, što često i bolno prevrišti. 
Kako ikom ovo može da bude svejedno? 
To što tada nismo tu, pa ne čujemo, nije nikakvo opravdanje. Takvo ponašanje je prosto brutalno. 
Pas je odgovornost pre svega nas vlasnika. Svojevoljno smo je doneli, i treba s njom da se nosimo u potpunosti, u svakom trenutku. Nađite rešenje da i pas i svi oko njega u svakom trenutku budu zbrinuti i zadovoljni.
Psi su naši članovi porodice, komšije, sugrađani. 
Ima ih sve više i to nije problem, ukoliko se trudimo da se smisleno i s poštovanjem odnosima jedni prema drugima. 

Psima kultura ne pada teško, zašto bi nama?