Uživam ovih dana u bojenju mandala. Radost je veća jer to vreme provodim sa ćerkom – svaka sa svojom bojankom. Slušamo lepu muziku, pevušimo, razgovaramo ili ćutimo. Stvaramo i igramo se.
Knjiga „Jungov čarobni krug: Moć mandale” je moj mir i odmor. Razgovor sa sobom i dovođenje misli u red. Osećaj je divan!

Izdavačka kuća Arete objavila je zbirku mandala „Jungov čarobni krug: Moć mandale” u kojoj kanadski umetnik, Dejvid Rankin, predstavlja dvadeset pet crno-belih slika spremnih da se boje bilo kojom tehnikom.

Prava moć ovih mandala leži u radu na njima i u naknadnoj meditaciji o njihovom ličnom značaju za dušu i psihičku stabilnost.

Makar i deset ukradenih minuta kako bi se uspostavila komunikacija s dušom na neki nesputan način predstavljaju dar samom sebi. Koristi su brojne i previše ih je da bismo ih ovde nabrajali.

Znameniti švajcarski psihijatar K. G. Jung obožavao je mandale.

Posle obimnog istraživanja, uvideo je da su mandale tradicionalan protivotrov za haotična stanja uma. Zato je podsticao svoje pacijente da crtaju, slikaju ili plešu mandale kada su depresivni ili kada ih opsedaju sukobljene želje.

Kako možemo da se povežemo sa izvorom kreativnosti koji postoji u svakome od nas, da bismo obnovili svoju energiju i žar za životom? Za većinu nas ovo je pravi rad i jedini rad koji može da nas održi. Za Junga je važan odgovor na ovo pitanje bio njegov svakodnevni rad sa predstavama koje izviru iz njegove psihe.

Ukratko, mandale su slike koje pomažu da se isceli podeljena ili uznemirena ličnost u službi samoregulacije psihe. Sam Jung je bio primer prilike za individuaciju, čak i u svakodnevnom svetu punom stresa gde je autentičnost retka, a kompromis čest.

Uopšte nema potrebe da budete vešt ili iskusan umetnik.

Bilo da ovome prilazite kao meditacji, posmatranju, refleksiji ili samo kao zabavnoj aktivnosti, čin upotrebe boje i slike kako bi se pojačala veza s nesvesnim poziv je da obogatite svoj lični život. Bojenje mandala možete uvrstiti u svoj ritual; pustite svoju omiljenu muziku; plešite ih; uramite ih – ili ih prosto koristite kao neposredni, prenosivi portal u neki drugi oblik postojanja.

„Moje mandale bile su kriptogrami vezani za stanje sopstva koje mi se svakog dana iznova predstavljalo. U njima sam video svoje sopstvo – to jest, čitavo svoje biće – na delu. Naravno, isprva sam mogao samo maglovito da ih razumem; ali činile su mi se izuzetno važne, i čuvao sam ih kao neprocenjive bisere. Imao sam čudan osećaj da su one nšto jako bitno, i s vremenom sam kroz njih stekao živ koncept sopstva. Sopstvo je, pomislio sam, nalik monadi koja ja jesam i koja je moj svet. Mandala predstavlja tu monadu i odgovara mikrokosmičkoj prirodi psihe.”

(Jung, Sećanja, snovi, razmišljanja)

Izgubite se na stranicama ove bojanke! Ko zna šta ćete pronaći ovde, kao i u sebi.