Kada pomislite na pesak, na pamet vam padne more, bose noge, trčanje, ležanje na plaži i uživanje.
Međutim, za decu je pesak igra, pravljenje kula, baratanje lopaticama i kanticama. Deca ne prave razliku između peska na moru, peska u parkiću i peska ispred zgrade koja niče u  kraju. Igra je svuda gde mogu da sednu i da se zaigraju.

Za odrasle je pesak često asocijacija na nepotrebno prljanje.

Zamislimo recimo situaciju: divan subotnji letnji dan, krenuli smo na ručak, prolazimo sa decom pored parkića, ljuljaški, tobogana i naravno baznečića sa peskom. Naša princeza, onako fino sređena u lepršavoj cvetnoj haljinici, sa trakom na glavi koja na sebi ima ogromnu mašnu, ugleda bazenčić sa peskom. I dok smo se okrenuli, ona koliko je noge nose trči ka bazenčiću. Ciči od sreće, zamišlja da je pesak voda, jer dečija mašta ne zna za granice, pa je sad još veselija. Ipak uoči da je pesak mnogo bolji od vode! Interesantniji je za igru, može da se uzme cela šaka, pa da se fino baci svuda, a da veća količina padne baš u raspuštenu kosu i na finu mašnu. Smeta joj mašna, ona je skida i baca i seda na sred bazenčića.

I onda želi društvo, pa zašto da to ne bude mama?  

A mama još lepše sređena, baš u novim prolećnim patikama, al eto da ugodi svom čedu, bojažljivo zaranja u pesak, da se malo poigra. Ova situacija odraslima izgleda ludo a u dečijim očima je sasvim normalna. Mama ubrzo počinje da objašnjava svojoj ćerki da negde ipak ima neka lepša stvar za igranje i da su uostalom krenule na ručak… Ovo su čak srećnije situacije kada je priceza iskusila radost uranjanja.
Ima one dece i mama i tata koja do peska nikada i ne stignu. Između njih i peska stoji jedno veliko NE, sa najčešćim objašnjenjem “Isprljaćeš se!”

Pre nego što se sledeći put zamislite da li u pesak ili ne, proverite koji su benefiti takozvanog slobodnog igranja.

Slobodna igra je u stvari neorganizovano vreme za igru koje najčešće podrazumeva park ili drugi širok i neograđen prostor u kome deca mogu slobodno da istražuju, da isprobavaju, da se penju, silaze i skaču.

Nekada, a verovatno i danas u manjim sredinama to je prosto bila ulica, pesak gde god ga deca pronađu, penjanje po drveću, skakanje u reku ili jezero itd. U gradovima su to organizovana igrališta i parkovi koji pokušavaju da simuliraju sve ono što priroda već sama nudi.

Ovakva vrsta igre obezbeđuje deci nesputano i spontano sticanje i razvoj novih veština, tako da se na prirodan način obebeđuje sredina za isprobavanje novih životnih iskustava i načina postojanja. Kroz otvoreno istraživanje i “isprobavanje” igre, deca postaju svesna da je preuzimanje akcije ono što je u životu potrebno da bi došli do nečega što im je neophodno i što žele. 

Emocionalno zdravlje dece se unapređuje kroz slobodnu igru. 

Kroz nju se upijaju znanja o sebi, drugima, životu, o tome kako stvari rade, o uzrocima i posledicama.
Moderno društvo je u nekom trenutku počelo da ne pridaje dovoljnu važnost igri, potencirajući školski sistem i određeno pripadanje zajednici, povećanje broja organizovanih aktivnosti, korišćenje televizije i računara, preopterećenost dodatnim programima i aktivnostima.
Deci je neophodno njihovo lično slobodno vreme i vreme za slobodnu igru koja ima bezbroj koristi za njih. Ona se intelektualno, emocionalno i socijalno u stvari najviše razvijaju kroz igru, jer kroz nju uče neopterećeni, spontano i samostalno.

Rizik i briga o sigurnosti ne treba da budu prepreka da dete oseti prave draži igre. 

Istraživanja pokazuju da prezaštitnički nastrojeni roditelji i oni koji planiraju svaki dan života svoga deteta mogu da ugroze dečiji razvoj, jer onemogućavaju deci da se nesmetano igraju. Na taj način se deci onemogućava da usvajaju osnovne veštine kao što su snalažljivost, samostalnost i samokontrola.
I pored velikog broja igračaka koje danas svako dete ima u kući i aktivnosti koje su mu ponuđene, deca su mahom najsrećnija kada dobiju loptu, trotinet ili prosto izađu u park da trče. Razlog tome je njihova prirodna potreba i to im treba obezbediti u što većoj meri. A može da se desi da i nas kao roditelje ta sloboda ponese i da shvatimo da je igranje u pesku zapravo relaksirajuće, pa zajedno sa decom zaronimo i zaigramo se.