Uvod za tekst o književnim klasicima ne treba da bude opširan i detaljan. Sve je jasno kada napišem: 
Šekspir, Romeo i Julija, Dostojevski, Zločin i kazna,  Tolstoj, Ana Karenjina, Puškin, Evgenije Onjegin… Bokačo, Andrić, Selimović, Crnjanski, Nušić, Njegoš, Man, Igo, Markes, Bulgakov…
Kada su i ovako bez vremenskog i stvaralačkog redosleda navedeni, njihova imena i prezimena i delaizgovaramo punim glasom i čitamo sa poštovanjem. 

Svaka preporuka za čitanje može da počne sa navođenjem književnih klasika. 

Ako zatražite od pravih ljubitelja književnosti i knjiga da vam preporuče nešto za čitanje, očekujte da će se na početku liste uvek naći klasici. Tako je i sa našom listom od 100 preporuka za čitanje koju možete pronaći među objavljenim tekstovima na sajtu. 
Međutim, činjenica da sve manji broj mladih ljudi čita književne klasike nimalo ne ohrabruje. Radije se okreću knjigama za samopomoć, literaturi iz popularne psihologije ili romanima za koje kažu da ih ne opterećuju. 

Da li je moguće uticati na mlade i navesti ih da češće čitaju dela klasične književnosti?

Pre svega, mladima treba objasniti značaj velikih književnih dela. Važna su za opštu kulturu i obrazovanje; za formiranje mišljenja i stavova; za donošenje zaključaka i odluka.
Navesti im primere da kroz čitanje klasika mogu mnogo toga da shvate o sebi, o odnosima sa drugima i istorijskim događajima i prilikama. Koliko puta ste se vi sami poistovetili sa likovima ili ušli u oštru raspravu zbog njihovih postupaka i osećanja? Sve što ste osetili u tim trenucima bilo je važno za kasnije živone izbore i odluke. Dočarajte to mladima. Pokažite im svoju oduševljenost i zanesenost najpoznatijim književnim delima. 

Književni klasici ne blede, ne gube vrednost. 

Prijaju uvek – kao dobra muzika. Odmaraju i usporavaju tempo u ovom ubrzanom svetu. Mnogo je lepše čitati jedno izvanredno književno delo, izgubiti se u radnji, likovima i zapletima, nego biti opterećen knjigama koje uporno propagiraju pozitivne misli i samiljublje.
Zar nije blagotvornije bogatiti rečnik i osećanja uz Andrića ,Crnjanskog i Seliovića, nego ponavljati večito iste priče o tome kako se organizovati, postaviti ciljeve i ostvariti sve životne planove?
Priznajte da sve te priče o uspehu i životu u izobilju počinju da opterećuju i stvaraju loše misli.

Ako je istina da sve manje mladih ljudi čita klasike, onda je to zaista tužno. Sada imaju vremena, prilike su bolje od onih kada sam bila mlađa, knjige su dostupnije. Temelj čitalačkog ukusa postavlja se rano i posle toga je lakše izgraditi sve u sebi. 

Kada pomenemo klasik, ne mislimo samo na dela u okviru školske lektire ili literature na fakultetu. Klasik je svako književno delo koje oplemenjuje i smiruje, navodi nas da zastanemo dok čitamo i upijemo probuđena osećanja. 

Evo šta pravi ljubitelji književnosti kažu o književnim klasicima

Klasici su pisci kojima se uvek vraćam. Pri svakom povratku oni dobiju „novo čitanje“. Klasici su utočište. Činjenica da sve što nas muči, muči svakog čoveka, muči svako mesto, muči svako vreme. Čudno je, ali za mene su, na primer, Nataša Rostova ili Pjer Bezuhov više živi nego većina ljudi koje poznajem…
Jovana Džambić, filolog za srpski jezik

Kada mislim na klasike, prvo pomislim na Ruse: Dostojevski, Tolstoj, Puškin, Šolohov… Onda Hemingvej i Dikens. Dante, Bokača i Petrarku čitala sam u originalu i znam neke delove napamet.  Zatim Andrić, Crnjanski, Nušić, Selimović, Dučić, Rakić…
Ana Zec Kuntić, profesorka italijanskog jezika

Klasici – opštepoznata književna dela. Večita, vanvremena. Šekspir, Servantes, Kafka, Homer, Sartr, Njegoš…
Ana Mitrović, filolog

Na pitanje : ,,Preporuči mi neki dobar roman,” na jezik mi odmah skoči Ivo Andrić, Meša Selimović ili Dostojevski. Klasici. Zauvek aktuelni, zauvek živi, nikad prevaziđeni. Čine životnu esenciju spakovanu među dve korice, sublimiran život u rečenicama koje padnu na mozak i srce i zalepe se poput žvake. Klasici – kao dobar parfem čiji te trag prati i kad zaboraviš da si ga koristio.
Jelena Jakšić, filolog

Moj najupečatljiviji lik iz klasika  je Ema Bovari i danas bih joj poručila: “Nije život Instagram.”
Ana, filolog