Ukoliko ste nekada primetili da svesno bežite od problema, gurate ga pod tepih, kako biste izbegli neprijatne situacije ili se pravite da problem ne postoji, znajte da ste se nesvesno branili. Takođe, ako ste namerno pravili greške, odlagali neku važnu odluku ili odustali na korak do cilja – ponovo ste se branili. Da, zvuči čudno, ali jedan deo vas imao je strah od promene, bez obzira na to što bi ona bila dobra i što bi vam donela uspeh. 

Taj deo vas je odbrambeni mehanizam koji je stvoren u detinjstvu i postoji i dalje, zato što ga niste identifikovali ili mu niste pridavali veliki značaj. 

Možda je sada pravo vreme da stanete na put svojim mehanizmima odbrane koji vas sputavaju da ostvarite svoje ciljeve i da ispoljite pun potencijal. Međutim, pre nego što počnete da ih zaustavljate, trebalo bi da saznate nešto više o unutrašnjim kritičarima i da imate na umu da nisu svi loši i sputavajući.

Šta su mehanizmi odbrane 

Obrasci ponašanja, odnosno načini koje ljudi koriste kako bi naizgled lakše i brže prevazišli teške situacije u životu su odbrambeni mehanizmi. 

Za većinu ljudi ovi mehanizmi su nesvesni postupci i reakcije, a način njihovog ispoljavanja zavisi od prirode problema i posledica koje izazivaju.

Kada imate utisak da vam preti stresna ili nepoželjna situacija, obično koristite određene načine ponašanja kako biste sebe na neki način zaštitili.

Identifikovanje i prepoznavanje odbrambenih mehanizama i njihovih uzroka ili pokretača, rad na sebi i lični razvoj mogu vam pomoći da bolje razumete sebe i da mudrije pristupate problemima.

Psiholozi kategorizuju odbrambene mehanizme na osnovu toga kada i kako se javljaju. Mogu se razlikovati primitivni, manje primitivni (zreliji) i zreli mehanizmi odbrane.

U nastavku teksta saznaćete nešto više o svim kategorijama odbrambenih mehanizama. 

Primitivni mehanizmi odbrane 

Ljudi ih najčešće koriste, a posebno su zastupljeni među decom. To su, na primer: poricanje, regresija, projekcija, disocijacija, ekstremno ponašanje i drugi odbrambeni mehanizmi.

Postoji veliki broj primitivnih mehanizama odbrane. Mi ćemo pomenuti one koji su najčešći, njihove uzroke i posledice koje mogu da izazovu.

Poricanje

Kada neko odbija da prihvati stvarnost ili činjenice, ponašajući se kao da bolni događaj, misli ili osećanja ne postoje. Poricanje se smatra jednim od najprimitivnijih odbrambenih mehanizama, jer se pojavljuje u ranom detinjstvu, a prenosi na zrelo doba. Na primer, zapostavljanje loših odnosa i problema u porodici može da dovede do ozbiljnih nesuglasica u budućnosti koje je možda i nemoguće popraviti. 

Cepanje (Splitting)

Kada osoba stvari posmatra crno-belo pa je nešto ili idealno ili najgore; čisto ili prljavo; tačno ili netačno. Nema sredine i drugačijeg mišljenja – sve postoji ili ne postoji. Ljudi koji ispoljavaju odbrambeni mehanizam cepanja ignorišu i ne priznaju svaki suprotan dokaz od onoga koji su usvojili, često i bez osnovanih razloga.

Cepanje izaziva ekstremne emocije, blokira misli o novim isustvima i može da stvori negativnu ostrašćenost.

Regresija

Neke osobe se vraćaju u raniju fazu razvoja kada su suočene sa neprihvatljivim mislima i impulsima. Na primer, kada neko ne želi da ustane iz kreveta zbog toga što zna da ga u realnosti očekuju problemi kakve je nekada imao. 

Ispoljavanje ekstremnog ponašanja

Kada neko ne može drugačije da izrazi osećanja kojima je preplavljen, često ispoljava agresivno ponašanje tako što baca stvari, viče, šutira sve oko sebe, lupa vratima. Nekada je samopovređivanje oblik ispoljavanja ovog mehanizma odbrane. Osoba ispoljava fizičkim bolom ono što emotivno i psihički ne može da podnese.

Projekcija

Pridavanje sopstvenih neželjenih misli i osećanja osobi koja ih u stvari nema. Najčešće se koristi kada neko ne prihvata svoje misli i ne može ili ne sme da ih iskaže. Smeta joj sama pomisao da ona razmišlja na taj način pa sve što oseća i misli pripisuje drugom. Na primer, neko može da bude ljut na sebe što se ponaša ili razmišlja na određeni način, ali umesto da se suoči sa sobom, on optužuje drugu osobu da se ona ponaša tako.

Manje primitivni (zreliji) mehanizmi odbrane 

Ova kategorija odbrambenih mehanizama je korak napred u odnosu na primitivne. Međutim, i dalje nisu poželjan i konstruktivan način suočavanja sa stresom i neprijatnim situacijama. Koriste ih mnogi ljudi u odraslom dobu i ispoljavaju se kao: potiskivanje, pomeranje, intelektualizacija, racionalizacija, poništavanje.

Potiskivanje

Kada osoba aktivira potiskivanje kao odbrambeni mehanizam, ona blokira neprijatna ili bolna osećanja i misli u situacijama u kojima ih doživljava. Ovo čini nesvesno, jer nema kontrolu nad mislima i osećanjima koja potiskuje.

Ali potisnute neprijatnosti i bol neće nestati tek tako. Potreban je ozbiljan rad na sebi, kako bi se iscelile rane iz prošlosti. 

Pomeranje

Podrazumeva iskaljivanje besa na osobu koja to ne zaslužuje. Na primer, kada neko doživljava stres na poslu i pošto se tamo suzdržava, iskaljuje svoj bes na svoje ukućane. Nekada je majka preumorna i pod stresom iz nekih razloga pa pronalazi razloge da viče na decu i na taj način nesvesno stvara odbrambeni mehanizam pomerajući svoj bes.

Intelektualizacija

Neki ljudi koriste razum, logiku i činjenice da bi izbegli neprijatna osećanja i misli. Na primer, kada varaju na testu jer im je potrebna ocena ili poeni da bi položili, traže opravdanje, bez obzira na to što znaju da greše. 

Racionalizacija

Ako se sećate basne o kiselom grožđu, onda vam je jasno kakav je ovaj mehanizam odbrane. Lisica je upotrebila je racionalizaciju kao mehanizam odbrane, odnosno dala je drugo objašnjenje za nešto što se njoj dešava, kako bi promenila realnu situaciju.

Poništavanje

Kada nekoga uvredi, umesto da prizna svoju grešku, osoba se brani tako što govori lepe reči o uvređenom i na taj način pokušava da poništi ono što je rekla.

Ovaj mehanizam odbrane može da izazove ozbiljne konfliktne i neprijatne situacije među ljudima, bez obzira na to na koji način su povezani.

Zreli i konstruktivni mehanizmi odbrane 

Ovo su mehanizmi odbrane kojima svi teže. Oni ne nastaju spontano, već osoba bira da li će ih savladavati i primenjivati, kako bi unapredila svoj život i odnose sa ljudima iz okruženja.

Sublimacija

Ovaj odbrambeni mehanizam u stvari predstavlja preusmeravanje energije na produktivnije aktivnosti koje skreću pažnju sa neprijatnih emocija i misli.

Kompenzacija

Svaki pokušaj da se nedostatak zameni nekom drugom veštinom predstavlja odbrambeni mehanizam kompenzacije i dobar je u jačanju samopouzdanja.

Asertivnost

Način komunikacije koji je jasan, samouveren i staložen je asertivnost. Omogućava vam da izrazite svoje misli, osećanja, potrebe i želje tako da ne narušavate prava drugih.

Altruizam

Ovo je veoma koristan mehanizam odbrane. Vremenom postaje životni stav kojim osoba kroz nesebičnu pomoć širi dobrotu i vraća poverenje u ljude.

Mnogi odbrambeni mehanizmi dolaze nesvesno, kao pokušaji da ljudi zaštite svoj ego i da izbegnu neprijatna osećanja, misli i reakcije. Mogu biti blagi ili ekstremno izraženi, što zahteva poseban pristup i stručnu terapiju.

Iako kratkoročno korišćenje odbrambenih mehanizama može učiniti da se osećate bolje, trebalo bi da ih izbegavate, kako ne biste stvorili dugotrajne negativne posledice.