Asertivnost je termin koji u našoj sredini još uvek nije odomaćen. Asertivnost potiče od engleske reči assertive-što znači biti uporan, samosvestan, samopouzdan. Biti asertivan znači zauzeti se za sebe i svoja prava, iskazati svoje potrebe i stavove na direktan, nedvosmislen, otvoren i socijalno prihvatljiv način, uvažavajući i ne ugrožavajući time druge.
Koliko puta vam se desilo da stojite ispred šaltera u pošti i da se neko progura i stane ispred vas. Ili, da ste u restoranu i konobar vam donese sasvim drugo jelo od onoga koje ste naručili. Možete reagovati na više načina:
• agresivno-dići ćete galamu oko toga, vikati, pretiti i vređati u afektu. Skrenućete pažnju na nepravdu koja vam je naneta, i verovatno dobiti ono što ste tražili, ali takođe ćete stvoriti tenziju u prostoriji.
• pasivno-prećutati, kao da se ništa nije desilo. Ukoliko se budete ovako ponašali niko drugi neće primetiti da se nešto dogodilo.
• asertivno- osoba će iskreno, otvoreno i ljubazno zamoliti konobara da joj donese drugo jelo, samo uz kratko obrazloženje da to nije naručila.

Ako biste reagovali na jedan od prva dva načina, nemojte se brinuti. Asertivnost se UČI. Baš kao i većina ljudskog ponašanja, asertivnost se uči od malih nogu. Asertivnost deteta podrazumeva isto što i asertivnost odrasle osobe: spremnost i sposobnost zauzimanja za vlastita prava, te jasno i prihvatljivo izražavanje vlastitih želja i potreba. Ohrabrite dete da iskaže svoja osećanja. Podstičite dete da iskaže mišljenje o nečemu kad god za to ima potrebu. Pravovremeno usvajanje odgovarajućeg asertivnog ponašanja pozitivno utiče na detetovo samopouzdanje, zbog čega i u adolescentnom dobu asertivna deca imaju bolju sliku o sebi i na bolji način izražavaju svoje mišljenje, znanja. Ako je osoba propustila u detinjstvu da se ponaša asertivno (već se ponaša agresivno ili pasivno), šansu da nadoknadi može da potraži u asertivnim treninzima. Asertivnost je veština koja se kao i svaka druga treba uvežbati.
U tome nam pomažu asertivne tehnike a jedna od njih je bazična asertivnost-kratka i jasna rečenica, koja sadrži stav, mišljenje, osećanje. Na primer: „Smeta mi da vičeš na mene“. Bitno je obratiti pažnju na način koji se izgovara.
JA-poruke su još jedan način asertivnog izražavanja. Pošto asertivnost podrazumeva ostvarivanje sopstvenih prava, najbolji način za to je direktno pozivanje na to kako se osećamo, šta nam smeta i šta želimo. Najbolji oblik JA-govora sadrži opis tuđeg ponašanja koje nas uznemirava, na koji način utiče na nas, kako se osećamo povodom toga, kao i konkretan zahtev koji se drugoj osobi upućuje. Bitno je znati da asertivna osoba kritikuje ponašanje uz uvažavanje ličnosti.
Postoji još niz asertivnih tehnika koje koristimo na asertivnom treningu kao što su: pokvarena ploča, time out, zamagljivanje, tehnika vraćanja lopte itd.
U narednim tekstovima pisaću o temama kojima se bavimo na asertivnom treningu.

Zapitajte se da li vam se dešava sledeće:

•   Popuštate drugim ljudima više nego što biste hteli?

-Imate problem da odbijete nametljive ljude?
-Teško vam je da otvoreno kažete „NE“?
-Mislite da ostavljate utisak nesigurne osobe?
-Izbegavate otvoreno i iskreno da iskažete svoje mišljenje da ne ispadnete iglupi?
Ili..

•   Smatrate da vam je teško da se suprostavite drugoj osobi bez „podizanja tona“?

-Uočili ste da dosta ljudi u vašem društvu ćuti i povlači se?
-Smatrate da su vaše reakcije u nekim socijalnim situacijama nagle i preterane?
-Često smatrate da ste u pravu i to drugima otvoreno pokušavate i da dokažete, onekada i nametnete?

Ukoliko ste se prepoznali u nekim od obrazaca ponašanja, ASERTIVNI TRENING vam može pomoći u izgradnji zdravog samopouzdanja.

Pridružite nam se na asertivnm treningu 1.3. u Kragujevcu.
Trening vodi diplomirani psiholog i sertifikovani trener asertivne komunikacije Jelena Marušić
Sve informacije možete pogledati na sajtu:
http://www.balance.rs/trening/aktuelno-trening-komunikacijskih-vestina-i-samopouzdanja/
ili na
facebook-u: https://www.facebook.com/asertivnitrening.ukragujevcu

Autor: Jelena