Koliko god da ste putovali i šta god da ste videli i doživeli, susret sa Bečom, carskim gradom od davnina vas ne može ostaviti ravnodušnim.

Započeti priču o jednom gradu kakav je Beč bez želje da se dohvati deo istorije ovog grada je prosto nemoguće … i nedolično. Ali čak i da ne znate da je područje Beča bilo nastanjeno još pre više od četiri milenijuma, da je bio središte tri carstva i jedan od najvažnijih gradova u istoriji Evrope, siguran sam da ćete to osetiti čim napravite prvi korak na pločnicima.

U Beč sam stigao vozom, iz Slovenije.

Nakon četiri sata udobnog mada monotonog putovanja dospeo sam u Beč. Moram priznati da prvi susret nije bio oduševljavajuć, budući da je glavna železnička stanica Beča zatvorena ove i sledeće godine radi rekonstrukcije, te se koristi pomoćna stanica koja se nalazi na perferiji grada.

Izvadio sam odštampanu mapu metroa i krenuo u podzemnu avanturu. Ubrzo sam shvatio koliko je metro u Beču dobro organizovan i koliko je jednostavno kretati se po ovom dvomilionskom gradu.

Beč ima šest linija metroa, sa nekoliko glavnih čvorišta gde se seku po tri ili više linija.

Sistem metroa je odlično organizovan. Maksimalno uprošćen i veoma efikasan, mada ne toliko jeftin u poređenju sa gradskim prevozom u Beogradu. Karta za 48 sati staje 10e i pokriva sve vožnje, svih linija na području grada. Pojedinačna karta (za jednu vožnju na jednoj liniji) staje 1.5e (ukoliko se dobro sećam).

Nakon čekiranja u hotelu, ostavio sam stvari, presvukao se i pojurio u susret centru grada. Nakon nekoliko metro stanic,a našao sam se ispred čuvenog Stephansplatz-a. Bi sam sred bujice turista, bliceva foto-aparata i među desetinama stranih jezika.

Tada shvatite šta zapravo znači reč metropola.

Da budem iskren, nisam imao nikakvih planova, putanje niti zamisli kuda bih mogao da idem. Bio sam svestan da obići Beč onako kako ovaj grad zaslužuje iziskuje mnogostruko puta više od samo dva dana koje sam imao. Rešio sam da istraživanje grada prepustim slučaju i metodi “gde me noge odnesu”.

Kao što sam na početku rekao, od prvog momenta osećate višemilenijumski duh grada i moć Imperije. Iako ne postoji vekovima, još uvek ispunjava svaki kutak grada. Široke popločane ulice, monumentalne zgrade, arhitektura koja oduzima dah, skulpture, spomenici, ulične lampe, detalji na fasadama, samo su neki od nemih svedoka silne istorije ovog grada.

Stephansplatz se nalazi u centru centra grada.

U stvari, može vam se učiniti da se grad prostire oko ovog trga kojim potpuno dominira Stephansdom. Jedna od najviših crkvi na svetu, izgrađena pre gotovo jednog milenijuma!
Od Stephansplatz vode dve ulice koje su, verujem, vrlo interesantne damama. Radi se o ulicima Graben i Kärntner Straße, koje su preplavljene prodavnicama najpoznatijih svetskih proizvođača odeće i obuće.

Ukoliko uspete da se otrgnete porivu za shoppingom, nastavićete da lutate prelepim ulicama.

Ne dozvolite da vas odvuku božićna dekoracija, istaknuti meniji u restoranima i obaveštenja o novogodišnjim sniženjima u prodavnicama. Shvatićete da gotovo svaka zgrada krije pločicu koja spominje nekoga ko je ostao utkan u istoriji ovog grada, a time i Evrope, pa i sveta. Tek tada ćete shvatiti da je Beč bio dom imena kao što su Mozart, Beethoven, Haydn, Schubert, Brahms, Gustav Mahler, Johann Strauss, između mnogih.

Još jedna od stvari koje ćete primetiti jeste i činjenica da je gotovo svaka druga zgrada muzej nečega. Siguran sam da ćete biti u iskušenju da potrošite bogatstvo na kupovinu, nimalo jeftinih, ulaznica za muzeje.

Svaki cent koji biste platili za ulazak u muzej je vredan.

Ali stvar koje će vam uvek faliti u ovakvom gradu jeste vreme. Te sam se zbog toga odlučio da ovog puta posetim samo čuvenu Kuću muzike – Haus der Musik. Nalazi se u strogom centru grada, nedaleko od Stephansplatz-a. I želeo sam da uživam u edukativno-zabavnom putovanju kroz zvuk.

Nakon duge šetnje kroz Beč i kroz magiju zvuka, došlo je vreme da potražim mesto za (kasni) ručak.

Šta ručati kada ste u Beču?

Naravno, odgovor je suvišan. Prema preporuci sam potražio (i pronašao) jednu malu, neupadljivu gostinu koja je svojim drvenim ambijentom i dekoracijom, ali i mirisom obećavala ukusan ručak. Nekako sam se izborio sa bečkom šniclom veličine dva tanjira kada mi je nasmejani konobar rekao da dođem i uveče. Tada služe duplo veće šnicle po istoj ceni!?! U sebi sam prokomentarisao “i uput za kardiologa, pride”.

Veče sam završio šetnjom do Maria-Theresien-Platz.

Gde je, između zgrada Muzeja istorije umetnosti i Prirodnjačkog muzeja, već bila postavljena božićna dekoracija. Iz mnoštva malih zanatskih kućica dopirao je miris kuvanog vina, viršli i slatkiša.

Drugi dan svog boravka u Beču sam započeo obilaskom Hofburg zdanja.

Zgrade Bečkog parlamenta i Rathaus-a, koji me je zadavio i osatvio bez daha. Nakon fotografisanja odlučio sam da se uputim prema čuvenom zoo-vrtu, koji je najstariji na svetu i jedan od najvećih. Naravno, nisam znao gde se nalazi pa sam se uzdao u sreću i snalaženje na mapi grada.

Ono što nisam takođe znao je da se zoo-vrt nalazi u blizi dvorca Schönbrunn, verovatno najvećeg zdanja u Beču.

Možete li da zamislite moje iznenađenje kada sam sasvim slučajno ugledao kolosalno zadnje Schönbrunn-a!

Schönbrunn datira od sredine 16.veka i bio je srce Carstva, carska palata. Zamišljen i sazdan tako da oduzima dah. U sklopu palate se nalaze napregledni parkovi, bašte, fontane, skulpture, lavirint, botanička bašta i čuveni zoo-vrt. Preko puta palate, na malom brdu se nalazi i Gloriette, monumentalna građevina – vidikovac, sa koje se pruža neponovljiv pogled na Schönbrunn i sam Beč.
Šetnja Schönbrunn zdanjem i okolinom mi je zaoklupla veliki deo dana, tako da sam odustao od posete zoo-vrtu i uputio se prema centru grada. Ponovo sam se obreo kod Rathaus-a, gde me je dočekao mali vašar, nalik na onom od prethodnog dana, samo nešto veći i sa raznovrsnijom ponudom. Nisam odoleo da ne probam viršle, slatkiše i austrijski tradicionalni specijalitet od pečenog krompira.

Nakon fotografisanja i uživanja u svakojakim ukusima i mirisima uputio sam se u hotel, odakle sam, ujutru krenuo putem Beograda.

Priznajem da pozna jesen nije verovatno najbolje vreme kada treba posetiti jedan ovakav grad, ali ja sam imao nekoliko razloga da to učinim baš sada te sam odlučio da Beču poklonim nekoliko dana a za uzvrat sam dobio sećanja koja su me vezala da mu se vratim sa prvim prolećem.

Autor: Zoran