Čarolije koje  donosi jesen ne može da zameni ni jedno godišnje doba.

Miris pečenog kestena u gradu uvek  vrati u detinjstvo. Budneva, svojim oblikom i bojom savršeno dočarava ovo godišnje doba. Volim jesen i iskreno uživam u njenim mirisima i bojama…

Šta mislite, zašto je dobra vila, od svih biljaka, odabrala baš bundevu da od nje napravi kočiju?

Da Pepeljuga njome odjuri na bal i očara mladog princa.

Možda zato što je bundeva, tradicionalna hrana siromašnih, odlično oslikavala Pepeljugin status? A možda je i onaj, koji je smišljao čuvenu bajku, intuitivno znao da se baš u ovom, „prostom“ povrću, krije nešto – kraljevsko? piše Nikola Pešić, kuvar.

Bundeva, koja je nekada važila za sirotinjsku hranu, danas je specijalitet u brojnim restoranima širom Evrope.

Od nje se mogu pripremati slana i slatka jela, može se jesti živa, dinstana, pečena, pržena… Postoji čitav niz sorti, pa pored domaće žute, na pijacama i prodavnicama zdrave hrane, možete pronaći  i japansku hokaido (koja se u makrobiotici najviše koristi i ima posebno sladak ukus), muskatnu bundevu i još nekoliko vrsta, za koje niste ni čuli…

Zašto jesti bundevu

Od kako sam slušala predavanje profesorice na tu temu pokušavam da je forsiram i uvrstim u ishranu, kako svoju tako i ishranu ćerkice koja još nema godinu dana. Stručnjaci kažu da svaka vrsta tikve treba da bude jedna od prvih hrana za  bebu. Meso bundeve je idealna hrana za one koji žele da smršaju, a da ne ostanu uskraćeni za važne vitamine i minerale. U njemu se nalazi skoro 90% vode. Masnoće skoro da nema, za razliku od semenki, koje su prave energetske bombe. Većinu energije daju ugljeni hidrati, ali ni njih nema previše, kao ni belančevina. S druge strane, zadivljujući je procenat i raznolikost prisutnih vitamina (C, B1, B2, B3, B6, provitamin A, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa). Tu su i oligoelementi, kao i balastne materije, značajne za bolje varenje.

Bundeva je niskokalorično povrće – 100 g ima samo 30 kalorija!

Pored nabrojanih sastojaka, značajnih u očuvanju zdravlja, sadrži u medicini upotrebljive supstance, fitosterine. U pitanju su biljni hormoni, za koje je dokazano da povoljno deluju kod benignih uvećanja prostate i tegoba sa bešikom. Dalje, selen u semenkama, ali i provitamin A iz mesa bundeve čuvaju organizam od raka. Značajno je da se nijedan od ovih sastojaka,  ne gubi stajanjem i zato se preporučuje njeno konzumiranje od jeseni, pa preko cele zime, kada je ishrana generalno siromašna.

 Bundeva kao lek

U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.

Žene su, da bi imale lep ten, jele veće količine bundeve i koristile je kao masku.