Dermatitis je upalna bolest kože koja se javlja kada koža dolazi u kontakt sa određenim alergenima, ili kada postoji genetska predispozicija. To je veoma česta bolest, koja može uticati na ljude svih uzrasta i može imati različite simptome i težinu. U ovom članku ćemo istražiti uzroke, vrste, simptome, dijagnozu, tretman i prevenciju dermatitisa. 

Šta je dermatitis?

Dermatitis je zapaljenje kože koje može biti akutno ili hronično. Akutni dermatitis se obično javlja kao odgovor na kontakt sa iritantima ili alergenima, dok hronični dermatitis može biti uzrokovan genetskom predispozicijom i može se javljati u periodima pogoršanja i remisije.

Postoji nekoliko različitih vrsta dermatitisa, uključujući atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis, seboroični dermatitis, numularni dermatitis, statis dermatitis i dyshidrotic dermatitis. Svaka od ovih vrsta ima svoje jedinstvene karakteristike i uzroke.

Dermatitis je veoma česta bolest kože, sa mnogo ljudi širom sveta koji pate od nje. Tačan broj ljudi koji pate od dermatitisa nije poznat, ali se pretpostavlja da je učestalost bolesti visoka, posebno među osobama koje imaju genetsku predispoziciju ili koji redovno dolaze u kontakt sa raznim vrstama alergena.

Uzroci dermatitisa

Dermatitis može biti uzrokovan različitim faktorima, uključujući genetske faktore, kontakt sa iritantima, alergijske reakcije, suvu kožu i autoimune bolesti. Ovi faktori mogu pojedinačno ili kombinovano doprineti razvoju dermatitisa.

Genetska predispozicija igra veliku ulogu u razvoju dermatitisa. Ako imate članove porodice koji pate od dermatitisa ili drugih alergijskih bolesti, postoji veća verovatnoća da ćete i sami razviti dermatitis.

Kontakt sa određenim iritantima može izazvati akutni kontaktni dermatitis. Ovi iritanti mogu uključivati hemikalije, štetne supstance u proizvodima za negu kože, kao i određene biljke.

Alergijske reakcije mogu takođe biti uzrok dermatitisa. Ove alergijske reakcije mogu biti rezultat izlaganja određenim alergenima, kao što su polen, hrana ili lekovi.

Suva koža može biti još jedan faktor koji doprinosi razvoju dermatitisa. Kada koža postane suva, gubi svoju zaštitnu barijeru i postaje podložnija iritacijama.

Autoimune bolesti, kao što je ekcem, mogu biti povezane sa dermatitisom. Ove bolesti uzrokuju da imunološki sistem napada zdrave ćelije kože, izazivajući upalu.

Vrste dermatitisa

Postoji nekoliko različitih vrsta dermatitisa, a svaka od njih ima svoje specifične karakteristike.

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis je najčešći oblik dermatitisa i obično se javlja kod dece. To je hronična bolest kože koja se karakteriše suvom, crvenom i svrabom kože.

Kontaktni dermatitis

Kontaktni dermatitis nastaje kao odgovor na direktni kontakt sa iritantima ili alergenima. Ova vrsta dermatitisa može biti akutna ili hronična i javlja se na mestima gde je došlo do kontakta sa iritantom.

Seboroični dermatitis

Seboroični dermatitis je oblik dermatitisa koji se obično javlja na delovima kože gde ima mnogo lojnih žlezda, kao što su vlasište, obrve, nos i grudi. Ova vrsta dermatitisa često uzrokuje crvenilo, perutanje i svrab.

Numularni dermatitis

Numularni dermatitis je oblik dermatitisa koji se javlja u obliku okruglih ili ovalnih plakova. Ova vrsta dermatitisa je često praćena jakim svrabom i suvoćom kože.

Statis dermatitis

Statis dermatitis se javlja kada venska cirkulacija u nogama postaje slabija. To može rezultirati oticanjem, crvenilom, suvom i svrbežnom kožom na nogama.

Dyshidrotic dermatitis

Dyshidrotic dermatitis se obično javlja na stopalima i šakama i karakteriše se pojavom sitnih plikova, svrbežom i crvenilom kože.

Simptomi dermatitisa

Dermatitis može izazvati različite simptome, koji zavise od vrste dermatitisa i težine stanja

Crvenilo kože

Crvenilo kože je jedan od najčešćih simptoma dermatitisa. Koža može postati crvena, iritirana i upaljena.

Svrab

Svrab je još jedan uobičajen simptom dermatitisa. Koža može biti izuzetno svrab i može biti teško ne češati se.

Oteklina

Oteklina može biti prisutna kod nekih vrsta dermatitisa. Oteklina može biti blaga ili teška, i obično se javlja na mestu gde je došlo do kontakta sa iritantom.

Ljuštenje kože

Ljuštenje kože je čest simptom dermatitisa, posebno kod seboroičnog dermatitisa. Koža može biti suva i perutava.

Pojava plikova

Kod određenih vrsta dermatitisa, kao što je dyshidrotic dermatitis, može doći do pojave sitnih plikova na koži. Ovi plikovi mogu biti ispunjeni tečnošću i mogu biti svrbežni.

Dijagnoza dermatitisa

Dijagnoza dermatitisa se postavlja na osnovu fizičkog pregleda, anamneze, i krvnih analiza.

Pregled dermatologa je jako važan, kako bi se utvrdila prisutnost karakterističnih znakova i simptoma dermatitisa.

Takođe će postavljati pitanja o simptomima, trajanju bolesti, faktorima koji izazivaju simptome i istoriji bolesti.

Krvne analize se mogu koristiti kako bi se isključile druge moguće uzroke simptoma i potvrdila dijagnoza dermatitisa.

Tretman dermatitisa

Tretman dermatitisa uključuje hidrataciju kože, upotrebu kortikosteroidnih krema, imunomodulatora, antihistaminika, masti i losiona.

Hidratacija kože

Redovna hidratacija kože je ključna za upravljanje dermatitisom. Upotreba hidratantnih krema ili losiona može pomoći u održavanju kože hidriranom i sprečavanju suvoće.

Kortikosteroidni kreme

Kortikosteroidne kreme se često koriste za ublažavanje simptoma dermatitisa. Ove kreme smanjuju upalu i svrab kože.

Imunomodulatori

Imunomodulatori se koriste za kontrolisanje simptoma dermatitisa kod pacijenata koji ne reaguju dobro na kortikosteroidne kreme. Ovi lekovi smanjuju upalu i regulišu imunološki odgovor kože.

Antihistaminici

Antihistaminici se koriste za ublažavanje svraba kod dermatitisa. Ovi lekovi blokiraju dejstvo histamina, koji je odgovoran za alergijske reakcije.

Masti i losioni

Masti i losioni mogu se koristiti za hidrataciju kože i smanjenje perutanja. Ovi proizvodi mogu sadržavati sastojke koji umiruju upalu i svrab.

Prevencija dermatitisa

Prevencija dermatitisa je važan korak u upravljanju ovom bolešću. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da sprečite ili smanjite rizik od dermatitisa.

Izbegavanje potencijalnih iritanata

Ako znate da vam određeni proizvodi ili supstance izazivaju reakciju, izbegavajte njihov kontakt sa kožom koliko god je to moguće.

Koristite blage deterdžente

Pri pranju veša ili posuđa, koristite blage deterdžente koji neće iritirati vašu kožu. Izbegavajte proizvode koji sadrže agresivne hemikalije.

Nosite zaštitne rukavice

Ako morate rukovati iritantnim supstancama, nosite zaštitne rukavice kako biste zaštitili kožu na rukama.

Koristite blage proizvode za negu kože

Izbegavajte upotrebu proizvoda za negu kože koji sadrže agresivne hemikalije ili mirise. Birajte proizvode koji su namenjeni osetljivoj koži.

Prirodni tretmani za dermatitis

Pored tradicionalnih tretmana, postoje i neki prirodni tretmani koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma dermatitisa.

Ulja za negu kože

Ulja poput ulja crnog kumina, ulja čajevca, kokosovog ulja i ulja nevena mogu imati blagotvoran uticaj na kožu i smanjiti simptome dermatitisa.

Aloe vera gel

Aloe vera gel je poznat po svojim hidratantnim i umirujućim svojstvima. Može se naneti na kožu kako bi se smanjila upala i svrab.

Ovasna kaša kupke

Kupke sa dodatkom ovsene kaše mogu imati umirujući efekat na kožu i smanjiti svrab kod dermatitisa. Može se dodati u kupku ili napraviti kaša koja se nanosi direktno na kožu.

Probiotici

Probiotici su dobre bakterije koje mogu poboljšati funkciju imunološkog sistema. Dodatak probiotika može imati pozitivan efekat na simptome dermatitisa.

Nega kože za dermatitis

Prevencija recidiva dermatitisa je ključna za održavanje kontrole nad bolešću. Redovna hidratacija kože je ključna kako bi se sprečila suvoća i smanjio rizik od recidiva. Koristite hidratantne kreme ili losione koji su pogodni za vašu kožu.

Kao što smo već napomenuli, izbegavajte upotrebu jakih sapuna koji mogu isušiti kožu. Koristite blage proizvode za čišćenje koji neće iritirati kožu. Koristite sredstva za čišćenje koja imaju neutralan pH kako biste održali ravnotežu kože. Ova sredstva neće isušiti kožu i smanjuju rizik od iritacije.

Kada posetiti dermatologa

U većini slučajeva, dermatitis se može uspešno upravljati kod kuće. Ako primetite da se vaši simptomi pogoršavaju ili ne reaguju na kućne tretmane, trebali biste posetiti dermatologa. Možda će biti potrebno prilagoditi tretman ili propisati jače lekove.

Ako primetite znakove infekcije, kao što su otok, crvenilo ili gnojni iscedak, posetite dermatologa. Infekcija može zahtevati dodatni tretman antibiotikom.

Ako niste sigurni da imate dermatitis ili mislite da možda imate drugu kožnu bolest, posetite dermatologa radi tačne dijagnoze. Dijagnoza je važna kako bi se odredio pravi tretman za vaše stanje.

Važno je da budete svesni simptoma dermatitisa i preduzmete odgovarajuće korake da biste kontrolisali bolest. Ako primetite bilo kakve promene na koži ili imate sumnje, posavetujte se sa dermatologom.