Godine obrnutim redosledom je prvi i najznačajniji  roman italijanske spisateljice Nadije Teranove, koja je diplomirala psihologiju i doktorirala savremenu istoriju. Teranova je jedna od najpoznatijih savremenih italijanskih spisateljica i dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada kao što su Marijele Ventre, Laura Orvijeto, Premio Vjadana Đovani i mnoge druge. 

Roman je smešten u Mesinu i prikazuje dva glavna junaka koji kroz svoje karaktere oslikavaju društveno-političke podele i vladajuće ideologije. Ispripovedan nepretencioznim ali poetskim jezikom, ovaj nežni roman beskompromisno će progovoriti o narkomaniji, moralnom posrnuću i posledicama ovakvog života.

Roman možete pročitati u izdanju Aretea i sjajnom prevodu Anite Vučo.

Dva mora Sedeći na ve-ce šolji, Aurora Silini dlanovima je prekrila uši kako bi se usredsredila na udžbenik iz geografije, koji je držala otvoren na kolenima. Braća su se tukla u hodniku, uskoro će neko pokucati, te je jedino simulirajući dugotrajno i bolno pražnjenje creva mogla zadržati tu prostoriju samo za sebe: cilj joj je bio da dobije još jednu devetku pre kraja tromesečja, iako bi roditelji, u najboljem slučaju, bacili tek rasejan pogled na školsku knjižicu. O tome da će dobiti izlazak u grad kao nagradu nije bilo govora: otac joj je dopuštao da provodi poslepodneva samo u kući. Uzalud se nadala da će je još nešto upitati, da će se iskreno zainteresovati za njene studije. Kao drugo dete među četvoricom braće i dve sestre, već u trinaestoj godini Aurora je nataložila toliku skupinu histerija i krikova da su oni u njoj mogli da ugase svaki nagon za razmnožavanjem. Nikada se nije igrala lutkama, već stvarnim bebama, shvativši, zapravo, još od osnovne škole da zahvaljujući učenju može da stekne lični prostor predaha i poštovanje odraslih, makar izvan kuće. U verskom institutu gde je otac, direktor gradskog zatvora, poznat u gradu kao najokoreliji fašista, slao žensku decu da diplomiraju, časne sestre navodile su je kao dobar primer buntovnim i nedisciplinovanim učenicama. Obeležena tako omraženim pohvalama, Aurora je bila isključena iz grupa i grupica svojih školskih drugarica. Nije joj se dopadao zid koji su časne sestre oko nje podigle, mada se čak i u tim okolnostima osećala manje usamljeno nego u svojoj porodici.