Da  čokolada stimuliše rad centra za nagrađivanje u mozgu i doprinosi da hormoni sreće preplave naš organizam danas je opšte prihvaćen pojam, pa je ovo postao čest izgovor sladokuscima za  kozumiranje slatkiša. Pa, ako spadate u grupu onih koji često utehu potraže u hranu, dobra vest jeste da postoji još namirnica  koje doprinose psihičkoj ravnoteži.

1. Banane i avokado vam takođe mogu popraviti raspoloženje  jer ugljeni hidrati, fruktoza, glukoza i biljna verzija serotonina podstiču izgradnju serotonina u organizmu.Osim toga, voće održava nivo šećera u krvi na konstantnom nivou u narednih nekoliko sati, što doprinosi budnosti i dobrom raspoloženju.

2. Zelena salata zahvaljujući folnoj kiselini poboljšava pamćenje i popravlja raspoloženje.

3. Kiseli kupus  poboljšavaja metabolizam mozga, pozitivno deluju na raspoloženje i stvaraju otpornost na stres.

4. Ljute papričice  deluju slično kao morfijum: ublažavaju bol, umiruju, deluju protiv straha i popravljaju raspoloženje. Slično dejstvo imaju i ren i senf.

5. Losos umanjuje rizik od depresije: omega-3 masne kiseline (DHA) podstiču stvaranje serotonina, a sprečavaju proizvodnju hemijskih transmitera (citokina), koji doprinose depresivnom raspoloženju. Skuša, tuna, losos, haringa i laneno ulje popuniće DHA rezervoare.

6. Krompir je garant za dobro raspoloženje. Specijalnim namirnicama proizvodnja hormona sreće može se podstaći. Prirodni proizvod koji nas čini srećnim je na primer kuvan krompir. Tajna je u tome što naš organizam veoma brzo svari skrob iz krompira. Već 30 minuta nakon konzumacije dolazi do izbacivanja insulina, koji ne samo da daje energiju već i dobro raspoloženje.

7. Sir i jogurt posebno kod devojčica i mlađih žena proizvode osećaj sreće. Mlečni proizvodi daju kalcijum, koji suzbija promene raspoloženja koje nastaju usled predmenstrualnog sindroma. Studija rađena na Univerzitetu u Kembridžu je pokazala, kada žena kroz mlečne proizvode dnevno unese 1.200 miligrama kalcijuma, može brže i bolje da savlada napetost i neraspoloženje.

8. Mleko sadrži aminokiseline koje aktiviraju rad mozga, a kafa poboljšava koncentraciju, aktivira centar za govor i skraćuje vreme reakcije, pa je dobra i kombinacija mlečnih prozivoda sa kafom. Kofein najuspešnije potiskuje adenozin, neurotransmiter koji stvara osećanje umora, ako se kafa pije u gutljajima tokom celog dana, a ne odjednom, baš kada vas uhvati kriza. Stručnjaci preporučuju kafu sa sojinim mlekom, jer mnogi ljudi ne podnose obično mleko.