Istanbul je jedinstveni grad koji se pruža na dva kontinenta.

Kako je u nekim delovim prisutno i evropsko i azijsko nasleđe, posetiocima se čini da je ovo mesto gde su se sudarile dve kulture, evropska i azijska, hrišćanstvo i islam. U grad sam se zaljubila na prvi pogled. Iz njega izbija nostalgija prošlih vremena i čini se kao da će iza nekog ugla izaći azijska princeza, prekrivena svilom i zlatom, u pratnji čuvara sa isukanim sabljama.

Vodenim površinama podeljen je na tri celine.

Bosforski moreuz deli Istanbul na azijski i evropski deo, dok kanal Zlatni Rog preseca evropski deo. Baš tu nalazi se i najlepši kraj Istanbula – Sultan Ahmet, pozicioniran južno od kanala Zlatni Rog. Ovo preporučujem kao polaznu tačku za obilazak, jer se tu smeštene najzanimiljivije znamenitosti Istanbula.

Sveta Sofija

Krenite od Aja Sofije (Svete Sofije). To je nekadašnja pravoslavna crkva, iz doba Vizantijskog carstva, koju su Turci posle osvajanja preuredili u džamiju. Dogradili su minarete, prekrečili freske i ispisali zidove citatima iz Kurana. Crkva je ogromna i po strukturi podseća na Hram Svetog Save u Beogradu. Dekretom iz dvadesetih godina proslog veka, Aja Sofija je postala muzej.

Plava džamija

Preko puta Aja Sofije, na istom platou, nalazi se Sultan Ahmet džamija – popularno nazvana Plava džamija. Reč je o impresivnom zdanju, veličine kao Aja Sofija sa 6 minareta. U njoj se još obavlja služba, pa pažljivo birajte termin za razgledanje i obucite se pristojno. Za muškarce su obavezne duge pantalone, a za žene duge suknje i pokrivena ramena.

Topkapi palata

Ova palata je 400 godina bila rezidencija turskih sultana. Sagrađena je sredinom XV veka, kada je sultan Muhamed II zauzeo Carigrad. Od tada je nekoliko puta obnavljana i dograđivana. U njoj se čuvaju neke od najvrednijih relikvija iz islamske kulture: ogrtač i mač proroka Muhameda. U okviru palate nalazi se niz objekata raznih namena, ali je harem ostavio najveći utisak na mene. Interesantna je i česma koja simbolizuje tok ljudskog života.

Dolmabahče palata

Ovo je poslednja rezidencija Otomanskih sultana, raskosna palata sa detaljima od mermera i zlata. Posle propasti Otomanske imperije, postala je rezidencija turskog predsednika Kemala Paše Ataturka. Zanimljivo da postoji poseban ženski i muški deo, kao i da žene nisu smele da prisustvuju prijemima, već bi kroz prozore posmatrale šta se dešava u velikim salama.

Istorijsko – arheološki muzej

Za oblizak riznice ovog muzeja potrebno je da izdvojite barem jedan dan. Sadrži značajne zbirke iz svih važnijih istoriskih epoha: najranije civilizacije, egipatskog kraljevstva, helenističke kulture i dugog perioda Otomanske imperije. Navodno, u ovom muzeju čuva se i sarkofag Aleksandra Makedonskog. Meni se najviše dopala zbirka nakita iz helenističkog doba i ogroman lanac kojim se čuvao ulaz u kanal Zlatni Rog.

Kapali čaršija

Kada se umorite od istorijskih činjenica, vreme je da zakoračite u prostor koji će da vas vrati 300 godina u prošlost. To je Kapali Čaršija ili Grand Bazar. Velika pijaca u kojoj možete kupiti odeću od kože i krzna, ručno tkane ćilime, zlatan nakit, turske poslastice, predivne marame, predmete od drveta i poludragog kamenja, nargile… Turski trgovci su jako raspolozeni za pogađanje oko cene, pa nikad nemojte da prihvatite prvu ponudu. To je za njih neka vrsta igre, kao nadmudrivanje. Postoji samo jedno pravilo koje bi trebalo da poštujete da ne biste naljutili trgovce: pogadjajte se oko cene samo ako zaista imate nameru da pazarite u toj radnji. Drugim rečima, ako ste rešili da kupite neki predmet i odabrali radnju, možete da pregovarate oko cene, ali nemojte to činiti ukoliko ste u radnju ušli samo da biste razgledali.

Ratluk

Radnje sa turskim poslasticama ostavile su najveći utisak na mene jer obožavam slatkiše. Videćete tezge sa beskrajnim šarenilom slatkiša i neverovatnim izborom ukusa i boja, kako ratluka tako i drugih poslastica. Moj omiljeni ukus je ipak ostao od ruže, ali mi se sviđa i vanila sa bademom. Ratluk sa ukusom pistaća je previše egzotičan za mene.

Kafa

Kada padnete sa nogu od obilaska radnji, vreme je za tursku kafu. Popijte je u nekoj od kafedžinica na pijaci. Skuvaće vam je u bakarnoj džezvici, a poslužiti uz hladnu vodu i komad ratluka 🙂 . Turci tradicionalno kafu kuvaju tako što odmah pomešaju kafu, šećer i hladnu vodu, a onda džezvu stave na vreo izvor toplote. Tako se zrnca karamelizuju, pa kafa ima poseban ukus.

Čaj

Ono sto je mene začudilo jeste da Turci mnogo više piju čaj od kafe. Konzumira se tradicionalni crni ili biljni i voćni čajevi. Deo rituala ispijanja čajeva je i pušenje nargile. Nargila služi za hlađenje duvanskog dima. Duvan se pali na vrhu sprave, a dim se hladi tako sto ulazi u rezervoar sa vodom koja ga prečišćava. Za nargile se koristi aromatizovan duvan, pa tako možete probati jabuku, višnju, dinju, bananu i mnoge druge.

Hamami

Za kraj napornog dana, kad vam dosade i muzeji i crkve i ćilimi i zlato, priuštite sebi opuštanje u hamamu. Hamami su javna kupatila i daleko su od one slike koju smo videli u filmu Zona Zamfirova. Skoro svi hamami u Istanbulu su građeni na isti način i obavezno imaju odvojene muške i ženske prostorije. Ženske prostorije imaju svlačionicu i deo za kupanje koji je u potpunosti prekriven mermerom. Prostorija je kružnog oblika i u centru se nalazi postolje za ležanje u obliku ogromnog diska. On je od mermera koji se greje iznutra. Na obodima prostorije se nalaze česme i posude za hlađenje. Dozvoljeno je da se polivate hladnom vodom. Temparatura u hamamu je jako visoka, a vazduh zasićen vodenom parom, što je idealno za opuštanje i uživanje nakon napornog dana.

Svima preporučujem da obiđu Istanbul i osete čari carskog grada iz Hiljadu i jedne noći!