Glavni grad Francuske  sam posetila nekoliko puta.

Ove godine je moja poseta bila specifična. Otišla sam samostalno, bez tutorstva turističke agencije. Time je  poseta gradu svetlosti zaista bila jedinstvena i nekako samo moja.

Poleteli sam iz Niša (koliko god ta činjenica zvučala čudno, s obzirom na našu situaciju) aviokompanijom kršnih suseda- Montenegroairlines-om. Naravno prvo do Podgorice jer bi mogućnost direktnog leta zaista bila sajansfikšn. Karta u jednom pravcu iznosila je oko 170 eurića. Što nije toliko mnogo, imajući u vidu da sam izbegla svo ono maltretiranje kada bih morala prvo  da odputujem do Beograda ili Sofije. Let je bio ok. Malo stariji avion, ali ništa strašno. Čak smo bili usluženi pićem, koje smo popili za 45 minuta koliko nam je trebalo da odletimo do Podgorice. Njihov aerodom nije tako loš – nov, mala čekaonica i Costa caffe. Dovoljno da se odmorimo i osvežimo za tih 2 sata koliko smo čekali na let Podgorica-Pariz. U  sledećem avionu sendvič od crnogorske pršute! Njam! I let  koji traje negde oko 2h.

Sleteli smo na aerodrom Charles de Gaulle.

O njemu sam čula razne ,,zastrašujuće“ priče-da je ogroman, da se čovek teško može snaći. Ono što je istina jeste to da je on u stvari kružan, pa ako promašite željeni izlaz sa aerodroma možete se vrteti u krug-što se nama desilo. Velika je gužva kao u košnici naroda iz celoga sveta. No, ni to nije tako strašno.

 Da biste stigli do Pariza, jer je aerodrom udaljen nekih dvadesetak kilometara od grada, imate tri opcije.

Autobus, koji vas vozi do pariske opere, voz RER ili taksi koji vam ne bih preporučila. Mi smo izabrali Rer, železnicu koja spaja grad sa njegovom daljom okolinom. Karta Rer-a košta 9e. Može se kupiti na automatu. Tu postoji jedna caka. Automat prima samo metalni novac. U tom slučaju morate potražiti drugi automat koji sitni papirne novčanice. Da biste došli do polazne stanice Rer-a pratite obaveštenja i uputstva na koja nailazite. Plava linija B ima dve putanje. Da li želite liniju koja staje na svakoj stanici ili onu koja preskače i staje samo na pojedine je vaš izbor.

Rer-om smo putovali do stanice Gare du Nord odakle smo se ukrcali u metro – linija 4 kojom je trebalo otići do našeg hotela. Karta koju smo kupili za Rer važila je sve dok  nismo izašli na površinu.

Na Gare du Nord-u nas je čekao mali šok – stanica je bila prekrivena Afrikancima, Azijatima i raznim drugim narodima. Ako očekujete da ćete u Parizu videti samo bele ljude, grdno se varate. U jednom trenutku vam se može učiniti da su beli ljudi u manjini. Linijom 4 smer Porte de Clignacourt stigli smo na stanicu Simplon gde se nalazio naš hotel.

Hotel Des Olympiades nalazi se nekih petnaestak minuta od Monmartre-a i bazilike Sacré Cœur, tačnije u 18. aronondismanu.

Ima jednu zvezdicu i vredi onoliko koliko smo ga i platili, 59e po osobi za 3 noći. Rezervisali smo ga putem sajta Hostelworld.com. Spolja izgleda super, ali je iznutra mala oronuo. Kupatilo i wc delili smo sa ostalim sobama na spratu. Ono što je bitno da je čist (peškire su nam menjali svakog dana, kupatilo je bilo zaista super čisto).

Od hotela se planinarskim veštinama može stići do čuvenog boemskog dela Pariza- Monamrtre-a.

Puno slikara, prelepa bela crkva odakle se pruža fenomenalan pogled na Pariz. Jednom kosom uličicom stižete do Pigalle-a, bulevara ,,lascivnih“ devojaka, kafića i prodavnica. Pešačeći nekoliko minuta ugledaćete poznati Moulin rouge, koji i nije više tako zanimljiv. Zgradica sa vetrenjačom iz 19. v. okružena zgradurinama savremenog doba.  Ako želite da doživite veče u društvu kan-kan igračica odvojite nekih stotinak eura za kartu i jednu čašu šampanjca.

Pariz je grad u kome vam nikada ne bi bilo dosadno.

Funkcionalno povezan linijama metroa, za koje karta košta 1.70e (ako kupite komplet od 10 karata poznatijih kao karne cena po putovanju je 1.25e), grad na Seni obiluje istorijskim znamenitostima, muzejima, parkovima. Jedan od najpoznatiji muzeja na svetu Louvre svakako je mesto koje nikako ne treba zaobići. Cena jednodnevne karte je 10e. Iako vas može uplašiti red koji se proteže par metara, bićete iznenađeni brzinom kojom ćete se naći u unutrašnjosti muzeja. A onda, minimu dva sata uživati u umetničkim delima različitih epoha dopremljenih iz celog sveta.

Drugi muzej koji sam ovog puta posetila bio je Rodin-ov muzej.

Skulpture Poljubac i Vrata Pakla su jedna od poznatijih dela ovog skulptora 20. v. Karta košta 6e. Ako želite da posetite i Orsay, muzej moderne umetnosti, smešten u staroj želeničkoj zgradi, karta za oba iznosi 12e. Moj vam je savet da dobro isplanirate vreme ako želite da odete u posetu nekom muzeju. Najbolje je doći pre otvaranja i zauzeti mesto u redu.

Laganom šetnjom pored Sene srešćete bukeniste, ljude koji prodaju stare knjige, fotografije, razglednice i pridodaju šmeku grada.

Latinska četvrt i katedrala Notre Dame, Luksembruška palata i njen park, Panteon (mesto na kome počiva Viktor Igo i drugi velikani) su mesta na kojima ćete uživati. Blizu Luksmeburške palate i Panteona nalazi se Sorbonne-a, čuveni univerzitet Francuske. Ako želite možete se popeti na zvonik katedrale o kojoj je pisao Viktor Igo u svom romanu Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu. Nisam se pela jer me je odrvatila gužva na ulazu, što znači da ako želite da bacite pogled sa ove prelepe srednjevekovne gradjevine morate doći ranije.

Pored Notre Dame-a naći ćete restorane koji nude brzu hranu, kafu, piće.

U Parizu postoji jedno pravilo: ako želite da jedete s nogu proći ćete jeftinije, dok ćete za istu stvar platititi skuplje, ako želite da sednete u restoran i uživate u pogledu. Morate probati viršle u bagetu prelivene otopljenim kačkavaljem i zapečene u pekaču. Sendvič je dovoljno veliki za neki pristojan obrok, a dovoljno novčano prijemčiv – samo 4e. Kafe se kreću od 3e pa naviše. Ako želite da popijete kapućino u kafeu pored Notre Dame-a budite spremni da izdvojite i do 10e! Merak nema cenu pa tako izvolite.

Osim Louvre-a, Notre Dame-a, Pariz je poznat i po rimskoj Trijumfalnoj kapiji.

Staro zdanje ponosno stoji na trgu Étoile i u svom podnožju čuva večnu vatru u spomen palim borcima. Arhitekta Haussmann uredio je sistem ulica Pariza i podario mu 5 bulevara koji se šire u vidu zvezde (na francuskom etoile znači zvezda). Fenomenalan pogled na bulevare, koji mi je ostao za neku moju narednu posetu, prostire se sa same Kapije. Isperd sebe vidite čuvenu šoping zonu Champs-Élysées (Meku ljubitelja mode i parfema), dok iza vas ostaje savremena Kapija (Grande arche) bivšeg predsednika Francuske, Fransoa Miterana. Miteranova kapija deli stari deo Pariza od novog. Sa jedne strane klasična arhitektura, a sa druge staklo i moderni poslovni centri.

Ajfelov toranj  na Marsovom polju je treća ineteresna tačka Pariza.

Nikako ne propustite vožnju staklenim liftom, makar do drugog nivoa, sa koga se prostire takav pogled od koga vam nestaje dah-što zbog lepote što zbog visine i vetra koji probija. Karta košta 8e, a ako želite da posetite 3. nivo izdvojite-jos 5e. Entuzijaste mogu svoju posetu Ajfelovom tornju učiniti posebno zanimljivom-mogu se popeti do drugog nivoa stepenicama!

Nedaleko od tornja nalaze se Invalidi, mesto poznato po muzeju Armije i sarkofagu čuvenog Napoleona.

Sarkofag se sastoji iz nekoliko različitih slojeva materjala. Položajno je na nižem nivou u odnosu na nivo na kome su posetioci što vas neminovno navodi da se sagnete i pogledate na dole. Na taj način se svaki posetilac simbolično klanja velikom vojskovođi.  Jedinstveno iskustvo je i vožnja brodićima. Prolazite ispod starih mostova, pratite objašnjenja vodiča i slušate francuske šansone. Jednom rečju – fenomenalno!

Ako želite da svoju posetu jednom od najlepših gradova na svetu upotpunite noćnim izlaskom povedite računa o tome kada je zadnji polazak metroa. Ako propustite metro druga vam je varijanta Rer koji, kako sam na početku pomenula,  ne staje nas sve stanice.

Dobro isplanirajte!

Ako se odlučite za posetu gradu svetlosti jula znajte da se smrkava tek u 22.30h i da će vas najverovatniji zadesiti kiša i temperatura ne veća od dvadesetak stepeni.

Pozdravite mi Pariz i pošaljite neku rezglednicu!