Poklanjamo knjigu koju treba da ima svako. Jer svako zaslužuje da nekada u životu kaže “Jebe mi se”.

Nagradno pitanje je: Čemu danas kažeš NE?

Ime dobitnika objavljujemo 16. februara u popodnevnim časovima.

Da biste ovu knjigu želeli jače i voleli više, pročitajte intervju sa autorkom.

Uz kafu intervju je mesto na kome se upoznajemo sa pojedincima koji su se usudili da urade nešto za sebe, da naprave iskorak, da se bave onim što vole, da rade ono što vole i da to na najbolji mogući način dele sa svetom.

Intervju je inpsiracija za druge. Kutak u kome je sve moguce, u kome se puno sanja i želi i u kome se želje ostvaruju. Takođe je zamišljen kao razgovor i ćaskanje uz kafu o tome šta ima novo i staro i šta se sprema kod…

Vanja Nikolić je dramaturg, autorka, kopirajter.

Koja je tvoja omiljena kafa, omiljeno mesto za ispijanje kafe i osoba sa kojom voliš da je piješ?

Kafu obavezno pijem ujutru, nakon doručka. Jaku, crnu, nezaslađenu, može da bude turksa ili neki baš dobar espreso.

Mesto zavisi od doba godine, obaveza u toku dana i raspoloženja, al možda mi je ona “za poneti”, u hodu u toku neke šetnje jedna od dražih. I ona duga vikend kafa u krevetu.

Najviše volim da pijem kafu sa sestrom, jer je ne pijemo često, pa kada to radimo kao da se sve one koje inače nemamo prilike da pijemo u toku nedelja i meseci, skupe u tu jednu.

Kako izgleda jedan tvoj radno – kreativni dan?

Trudim se da često menjam taj dnevni ritam, koliko je to moguće, makar u sitnicama, kako se ne bih uljuljkala previše i počela da radim stvari mehanički. To je neki moj način na koji preduhitrim samu sebe u lenjosti. 🙂

Trenutno se budim oko 7. Vežbam, pišem dnevnik, pravim doručak, vodim dete u vrtić.

Radim i pišem do pauze za ručak. I nakon toga. Taj deo može da bude baš šaren i pun obaveza, a nekad postane neradni dan za šetnju po gradu.

Posle podne se uglavnom igram. 🙂

I uvek gledam da u toku dana imam vremena da pročitam bar nekoliko strana knjige

Kako si inače? I čime se ovih dana baviš?

Trenutno umorno, pošto je već kasno sad dok odgovoram na intervju, ali onako ispunjeno i zadovoljna jer je ovaj dan sabrao mnogo lepih i korisnih stvari u sebe.

Ovih dana kreiram tekstove i kopije za brendove sa kojima trenutno radim i takođe privodim kraju jedan novi projekat, knjigu na kojoj radim već neko vreme i koja će biti kao san koji se ostvaruje nakog godina sanjanja. Još uvek ne mogu pričam više o tome. 🙂

A kako i zašto je nastala Jebe mi se knjiga, koja je izašla pre nekoliko meseci u izdanju Arete izdavačke kuće?

Jebe mi se knjiga je nastala tako što sam poželela da napišem knjigu kakvu bih volela da čitam. Poželela sam da spojim svoju ljubav prema knjigama za decu, prema pisanju i prema igri kakva je pozorište. Tako je nastala interaktivna knjiga za odrasle. Ta knjiga je moj dnevnik, jer ja pišući dnevnike naknadno shvatim i zaključim mnoge stvari o svom životu i želela sam da motiviem ljude da urade isto.
Tako je knjiga delom prazna i posotoji mogućnost da čitaoci u njoj pišu i da porazgovaraju sa sobom, a donekle je i šaljiva u jednostavnosti koju nudi ljudima kroz priče i citate koje sam stavila u nju. Ovaj deo mi je bio važan je često mistifikujemo i komplikujemo stvari koje su u stvari vrlo jednostavne i lako rešive.

Ko je tvoja idealna publika, kome se obraćaš svojom knjigom?

Svako ko pristane na igru koju knjiga nudi, na razgovor sa sobom koji može unutar knjige da mu se dogodi i ko ima hrabrosti za to je idealni čitalac moje knjige. Ja delim autorstvo sa osobom koja čita moju knjigu i ova knjiga je cela tek nakon što je neko kupi, pročita i popuni, a baš tada je i jedistvena, posebna i samo svoja, baš kao svako od nas.

Šta je za tebe hrabrost u poslu, a šta u privatnom životu?

I u poslu i u privatnom životu hrabrost je uraditi ono čega se najviše plašiš, jer mislim da je u stvarima kojih se najviše plašimo ono do čega nam je najviše stalo. Ja sam se recimo plašila pisanja Jebe mi se knjige, ali sam srećom bila dovoljno hrabra da je napišem.

Kako si otkrila šta je to što voliš i želiš da radiš? I šta ti je na tom putu lako, a šta teško?

I to je povezano sa strahom. U jednom periodu u životu sam se stalno plašila, bila je to vrlo intezivna i naporna anksiozna faza. I u tim trenucima kada bih pomislila na jednu stvar koju jako želim, ako ništa drugo ne mogu i nemam, to bi uvek bilo pisanje i kreiranje.

Zahvaljujući tome sam donela mnoge životne odluke, neke ne tako lake, ali ispostavilo se dobre.

Šta je za tebe uspeh u kontekstu ove knjige? A šta je lični uspeh?

Pre nekoliko dana sam saznala koji broj ljudi je došao do moje knjige. Svaka osoba koja negde sad sedi i čita je ili zapisuje nešto u nju je uspeh. Ja sam vrlo rano počela da se ložim na internet, virtuelnu komunikaciju i svet. Imam jednu napisanu dramu o tome. Iako je knjiga vrlo tradicionalni način komuniciranja, internet joj omogućava da bude više od toga, omogućava da upoznamo na nekom nivou ljude koji čitaju te naše redove, da dalje komuniciramo sa njima. Za mene je to fantastično.

Moj lični uspeh je svaki dan u kome ostvarim ono što sam zamislila i u kome radim ono što volim i što mi prija.

Da li si zamislila neku novogodišnju želju? Ako jesi, koju?

Da, jesam. Pored one koja je vezana za novu knjigu na kojoj radim, poželela sam da Jebe mi se knjiga bude prevedena.

Kada radiš ono što voliš, kojim stvarima je važno reći Da, a kojima Ne?

Nekad je važnije reći ne i držati se tih Ne. Zavisi od okolnosti, posla i ljudi sa kojima se srećemo. Najvažnije je reći Da sebi.

Jedna rečenica koju želiš ili je važno da naši čitaoci zapamte?

Bilo koji slogan iz moje knjige. Ali za ovu priliku ću odabrati onu : “Kažem Jebe mi se, a ne mislim na seks.”