Velika mi je čast i još veće zadovljstvo što ću uz kafu ugostiti Mariju Grujić Bepu u ovom našem lepom kutku dobrih priča. Posebno me je usrećila njena poruka da sam je ovim pozivom inspirisala da napiše manifest o sebi i svom radu i da ga podeli sa nama. Ne, neću vam ovde preneti celu priču, jer želim da posetite nje sajt marijagrujicbepa.com i to je nešto najbolje što mogu da vam preporučim za čitanje uz kafu na ekranu.
A kada se umorite od tehnologije, predlažem da uzmete u ruke Bepine knjige, jer ih ima i tek će ih biti.

Uživajte u redovima koje je Bepa pisala specijalno za vas, uz kafu!

Kada me je Milena pozvala da joj pošaljem priču o Radionici, da je objavi na svom portalu… shvatila sam da mi je zadala zadatak. Iako tekstova i snimaka na temu Radionice imam ne zna im se broj…. shvatila sam da nijedan nije aktuelan. Odgovarajući današnjoj istini. Onome šta Radionica i moj opus jesu. Radionica se menjala i rasla zajedno sa mnom. Zajedno sa četrdeset herojskih generacija. Našim živim znanjima. Iskustvima. U Radionicu utkanim. Tokom deset intenzivno transformativnih godina.

Zanimljivo je da se praktikumi koji prate Radionicu nisu menjali ni za jotu.

Iako sam, svesna brojnih evolutivnih i revolutivnih promena u sebi i u svetu oko sebe, poželela da ih menjam. Tokom ove decenije Svet se menjao više puta. Međutim… praktikumi nisu želeli da se menjaju. Iako sam nameravala. Ostali su obliku u kojem su mi se javili. I u kojem sam ih zapisala. Tokom jeseni i zime 2012. Pred kraj starog Sveta. Koji su nam najavili Majanci. I početkom novog Sveta. I novih vrata koja su se tada širom otvorila. I novih normala koji su nas potom čekali.

Verujem da Radionicu, baš kao i ceo moj opus možda najbolje predstavljaju njeni podnaslovi.

Putovanje ostvarenja sa umećem ispunjenja. 

Jer džaba nam da ceo svet zadobijemo. A duši svojoj naudimo. Vertikala i horizontala u finom i neprekidnom balansiranju.

Filozofija slobodnog kretanja svetom

Aktivna samo-spoznaja

Filozofija slobodnog kretanja svetom

Inženjerija fantazije… odnosno Fantažerija. Važno je da krenemo od Fantazije. Od želje. Od radosti svog srca. I od lake energije ostvarenja… znane kao ujuhua… u inženjeriju. Da ne bismo ušli sa teškom energijom rada. Inženjerijom. Hučom. Mučeništvom… i to militantnim. Na koje smo na Balkanu navučeni.

Nikako ne volim izraz rad na sebi. Jer je tako hučast. Inženjerija teška. Baš smo majstori da divno i zanosno i najznačajnije bavljenje pretvorimo u huču. Koja je obrnuta od lake i radosne energije ostvarenja ujuhue. Danas radimo na sebi. Radimo i na bebi. Umesto da vodimo ljubav. I da vratimo u život stari dobri Eros. Zanos. Lakoću. Igru. Bez kojih nema stvaranja. Nego rmbanje. I većinskog militantnog mučeništva. Koji veliča huču. I peva pesmu… Oj živote teretano.

Moj opus ima nameru da bude mudar saveznik u procesu trajne & dosledne promene. U razumevanju predvidivih koraka transformacije. A ko razume zakone transformacije… uzima kormilo života u svoje ruke. I slobodan je da se kreće svetom. I njegovim dinamčinim promenama. U skladu sa svojim najdubljim vrednostima.

Jer… iskustvo življenja na zemlji nije samo uživancija. Holivud. Švicarska. Instagram. Nije život što i poljem proći. Rekao nam je Njegoš. Oni koji razumeju različite dimenzije kretanja duše… kažu da je život na zemlji jedno od najtežih iskustava kroz koje naša duša prolazi. I zato valja razumeti univerzalne zakone. Koji su me uvek privlačili. Počevši od moje mile matematike. Baš kao što me trendovi, prolazna znanja i tabloidne vesti nikada nisu doticali. Da ne zaboravim još jedan važan naziv radionice Na putovanju heroja. Jer potrebna je hrabrost zvana srčanost da bi se živeo život po svojoj meri.

Ono što nas je dovelo ovde, neće nas odvesti tamo. 

Izlazak iz automatizma. Razvijanje druge grupe mišića. Za nekoga je to inženjerija. Za nekoga fantazija. Za nekoga je štreberizacija. A za većinu deštreberizacija. Razvijanje novih ritmova. Elemenata. Onih koji su nam najmanje svojstveni. Jer… da bismo živeli dobar život, potrebno je da što više ličimo na sam život. A on je tako šaren. Raznobojan. Četiri godišnja doba. Pet elemenata. Pet ritmova. A mi često đuskamo samo dva-tri.

Osluškivanje i razumevanje prirode svoje energije. I nalaženje (ili stvaranje) ambijenata u kojima ona cveta. Ja nisam našla gotov ambijent u kome bi se moja energija skrasila. A kamoli uživala. A baš sam tragala. I u traganjima stigla do Hondurasa. Tada sam shvatila da nema konfekcijskog raja za mene. Kako mi je divno objasnio moj učitelj Dušan. Pa sam svoj raj sama pravila. I o tome se u mom opusu radi. Kako živeti sebe. I kako napraviti svoj svet.

Ima još podnaslova koji bi mogli da dočaraju moj opus. Radionicu. Da budu moj manifest.

Igra staklenih perli. Matematika. Jezik. Ples. Sa elementima verbalnog aikidoa

Tri uma na istom zadatku.

Dekrešendo starog i krešendo novog.

Danas nas sa svih strana dozivaju da nam pomognu da otkrijemo svoju svrhu. Da nam pročitaju sudbinu. Što je ok. Jer verujem da nam je to glavni zadatak. Da dođemo do svoje suštine. Da spoznamo sami sebe. Što nam lepo piše još od Apolonog hrama. Jer nećemo biti mirni niti ispunjeni dok do nje ne stignemo. U brzom ritmu današnjeg vremena… želimo da to bude brzo i efikasno. Odmah. Po mogućstvu. Neko brzo čitanje. Karte. Natalne. Tarota. Pasulja. Šaman da nas vodi kroz vikend ajauaska ceremoniju. Ili da odemo na neka daleka mesta moći. Gde ćemo se setiti sebe. I povezati sa izvorom. Što je sve legitimno. I ok. Međutim… u kontradikciji je sa samim pojmom. Samo-spoznaja. Čini se da je to ipak naš zadatak.

Verujem da se do svrhe… do samo-spoznaje dolazi trajnom aktivnošću u svetovima. Življenjem. Krećući se svojim putem. Posvećeno. Praćenjem života. Njegovih znakova. Slušanjem svoga tela. Svoga srca. I njegovih impulsa. Srce je spona između nebeske mehanike & zemaljske kombinatorike. Osluškujući srce i bivajući aktivni u svojim svetovima… u svojim poslovima… odnosima… naročito onima što nam greju srce… polako otresamo viškove. Razmrdavamo oklope. A kada otpadne sve što je višak… sve što nismo mi… ostane ono što jeste. Naša suština. Naša prirodnost. Nenapornost. Koju odjednom živimo. A da nam je niko nikada nije prorekao.

Život nam predstavi okolnosti… a naše je da ih prevedemo.

Zato je tu naše iskustvo. Svi ti impulsi. Instikti. Intuicija. Zdrav razum. I naše istinsko biće. Koje zna. Da li da vozimo bicikl. Ili da ne vozimo. Tako ja prevodim znakove pored puta. I to smatram našim esencijalnim zadatkom. Da naučimo da komuniciramo sa svojim impulsima. Instinktima. Intuicijom. Da uvažavamo svoj zdrav razum. I da ih slušamo.

I zato dolazim do trenutno mi omiljenog podnaslova opusa. Aktivna samo-spoznaja. Do njega sam došla gledajući današnji svet kako neće ni da se mrdne dok ne sazna šta im je svrha. Dok im neko ne kaže. Eh da. Po mom razumevanju…traženje svrhe i smisla života je izmišljena, namišljena, neprirodna i laboratorijska kategorija. Svrha našeg života je da (se) dajemo i dobijamo. Prosto. I jednostavno. Svetu da damo ono što smo dobili. Da razvijemo svoje darove. Svoju prirodnost. Nenapornost. Lakoću. Radost. I da ih sa svetom podelimo. U svakodnevnim interakcijama sa ljudima. I da pratimo kako nam to prija. Da oslušnemo srce i celo telo šta nam kažu. Te da radimo što više onoga što nam prija. I da gledamo da što pre izađemo iz situacija koje nam ne prijaju. Naročito iz onih u kojima čujemo svoj tihi glas da kaže… to nisam ja. Jer su to situacije opasne po naše biće. Po naš integritet. Imunitet. Život.

Moj zadatak i moja svrha su da naučim da ostanem svoja.

Unatoč zahtevima sveta. Dugo sam mislila da sa mnom nešto nije u redu… dok se ovoliko koprcam od zahteva ljudi… koji su uvek tražili više od mene nego što sam ja mogla ili želela da im se dam. Često odustajući od sebe… i skrećući sa svog puta zbog zahteva drugih. Verujući da je to značenje „dobrog čoveka“. I pravog prijatelja. I najebavajući bezbroj puta. Dok mi učitelj Dušan nije objasnio da ne mogu pomoći njima tako što ću odmoći sebi. Niti da im mogu dati ono što nemam. Takođe… da bismo mogli zahtevima sveta da kažemo NE… neophodno je da imamo svoje jako DA. Da smo svesni sebe. I svog puta.

To su stvari koje nas mentori mogu poučiti. Nekim principima. Univerzalnim zakonima. Ukazati nam na neke zablude našeg mentaliteta. Kao što ja često podsećam moje studente da nam je kompas namagnetisan tako da biramo teško. Muku. Militantno mučeništvo. Ismevajući se sa linijom „manjeg otpora“. Što nas sklanja od naše prirode. Naše autentičnosti. Jer je ona laka. Nenaporna. Nismo učeni ni da pratimo svoje oduševljenje. Iako sama reč kaže da se u njemu nalazi naša prirodnost. Naša duša. A samim tim i svrha. Ono što nam ide lako. I ono u čemu uživamo. Baš kao što me je Dušan davnih godina podsetio da je radost lek. I da je važno da je slušam. Što nimalo  nije lako. Jer kada slušate svoju radost… od sveta dobijete etikete da ste… Ni brige ni pameti. Di bolje tu dulje…  I potrebna je velika doza srčanosti da se sa njima izborite. Tako sam naučila da živim u skladu sa sobom. A ne sa refrenima sa razglasa većine. I to je hrabrost potrebna za herojsko putovanje.

U skladu sa ovim principima… nastala je moja Radionica.

Prilika da tokom dvanaest dana  raspoređenih tokom dvanaest meseci uronite u stvaranje života po vašoj meri. I da se usredsredite na segmente života koje želite da unapredite. Biti. Voleti. Raditi. Imati. Igrati. Dati. Radionicu vidim i kao divnu priliku da sa vama vrlo lično delim svoju Riznicu. Suštinska znanja, veštine, strategije, uvidi, ideje i sve pametno, korisno i interesantno što sam ikada naučila i spoznala. Bez zadrške. Jer obožavam da se ogolim. Da podelim sve što znam. Nikada ni jednu tajnu ili foru ili uvid nisam zadržala za sebe. Svesna sam da je esencijalno važno da ih sa svetom podelim. Zato što sam sensei. A ne trgovac u duhovnoj industriji. Ima neke razlike. Rekla bih.

Ako biste u svoj život da unesete inspiraciju, novu energiju, fokusiranost, oduševljenje, dobar osećaj kretanja svojim putem… da ne zaboravim ni esencijalan sastojak zvani razmena sa Lepim svetom sa svih meridijana… onda je moj opus mesto za vas. Tekstovi. Knjige. Radionice. Od 2020. krenule su u svet i onlajn radionice. A ovih dana lansirali smo i prvu onlajn generaciju „velike“ Radionice. A često se spontano zapeva pesma… Igra r’n’r cela Jugoslavija. I to je Radionica. Jugo Šik.

I upravo zato što slobodu i slobodno kretanje svetom vrednujem najviše na svetu

I iako je Radionica kontinuirani proces koji traje 12 meseci u 12 tematskih sinergijski povezanih jedinica… ne postoji nikakva obaveza, niti ugovor, da posle prve radioncie „morate“ da dođete na drugu. Ni posle druge na treću. Međutim… XXXX generacija heroja… iako slobodno da bira… i bez ikakve ugovorne prinude… svaki put je slobodno biralo da na radionice kontinuirano dolazi. Ne samo godinu, već i drugu godinu. Na herojski master klas. Da u Radionicu zaljube svoje prijatelje. Partnere. Roditelje. Decu. I onoliko me dozivaju da napravim neko redovno herojsko okupljanje. Kao svoje potentno & inteligentno & uzbudljivo mesto. Pa sam rešila da početkom decembra lansiramo novi format. Četiri godišnja doba. Što znači da ćemo nastaviti da se okupljamo sezonski. I po potrebi. Jer esencijalno je važno imati sagovornike na herojskim putešetvijima.

I to je najkraća priča o mom opusu. Radionici. Tekstovima koje možete naći na mom sajtu www.marijagrujicbepa.com. Videima koje možete naći na mom youtube kanalu  https://www.youtube.com/channel/UCwcDNqExrOLjgEY9Ww8bfgA/videos.

Knjigama koje možete naći u bolje snabdevenim knjižarama. Naslovi će vam opet reći sve. U milom mi prvencu Nindža od Japana sa Balkana…. bavim se prvim đirom svesnog stvaranja sebe. I svog života. Usledio je Virtuoz svakodnevice. Ljubavna priča u kojoj se bavim mojim večnim pitanjem BITI & VOLETI. Pa Randevu sa Muzama. U kojem se bavim razvojnim putem stvaraoca. A upravo su mi stigle korice Nebeske mehanike. Moje nove knjige. Koja će uskoro izaći u svet. U lepi moj svet. A verujem da će mi se uskoro vratiti i mreže. Koje su mi privremeno hakovane. I koje su divan korzo na kojem se možemo sresti. I razmeniti. facebook.com/herojinovogdoba

Mnoga vam dobra herojska putešestvija želim. Radost samo-spoznaje. Jer nema lepšeg i važnijeg zadatka. I mnoge dobre saveznike na vašim putešestvijima. Ihaaaj.
Bepa

Beograd, 21. oktobar 2022.