Organizacija vremena meni je bila veoma važna od detinjstva.

U našoj kući se znalo kada se jede, spava, radi domaći…
U velikoj meri, sposobnost da napravim strukturu dana stekla sam gledajući roditelje. Tako sam već od trećeg razreda imala svoj blokčić i zapisivala ključne obaveze za taj dan – raspored kontrolnih, pismenih, časova engleskog i plesa.

Tako sam znala i kada ću imati vremena za učenje, igranje i druženje.

I sada, kao odrasloj, veoma mi je važno da imamo neku rutinu, strukturu. Posebno ovih dana, kada smo na malom prostoru, svi zajedno, sa različitim potrebama.

Zato i sada, na ormaru u hodniku visi raspored za taj da pa uveče stavim za sledeći. Ukućani znaju svoje obaveze, znaju kada ćemo imati doručak, ručak, užinu, večeru, kada imamo zajedničko vreme, a kada svako svoje.

Funkcioniše, verujte!

Uz minimalna odstupanja, držimo se plana pa dan brže i kvalitetnije prođe. Imamo utisak da smo nešto uradili svako za sebe, da smo uživali zajedno i da smo nešto novo naučili svakoga dana.

Medijator Ivana Marković