31.oktobar je dan kada se obeležava Noć veštica (Halloween). Ovo je tradicija za koju svi znamo iz američkih filmova. Jeste li se zapitali od koga je potekla, kada i šta predstavlja?

Možda vam se na prvi pogled čini kao da se sve vrti oko kostima i slatkiša, ali ovaj praznik koji se u Americi proslavlja tek od pocetka 1900-te godine je zapravo mnogo stariji i svoje korene vuče iz paganskih verovanja. Noć veštica je označavala keltsku novu godinu, originalno se zvala Samhain što u prevodu sa keltskog jezika znači kraj leta. Iz irskog folklora se kroz vekove prenosilo pravljenje fenjera od bundeve dok su ostali rituali koji prate ovu noć došli kroz globalnu modernizaciju. Evo malo o simbolima koji obeležavaju dekoraciju ovog praznika.

Fenjeri od bundeve
Rezbarenje tikve je baš zanimljiva jesenja aktivnost koja svoje korene vuče iz mračne, tragične bajke. Naime Džek, pijani farmer je prevario đavola što je rezultiralo da ne bude primljen ni u raj ni u pakao posle smrti. Njegova duša ostala je da luta u mraku čistilišta pa je napravio fenjer od repe i grumena užarenog uglja koji je đavo na njega bacio i pakla. Tako je Džek koristio fenjer da vodi svoju izgubljenu dušu, a Kelti su verovali da će postavljanje ovih fenjera za Noć veštica pomoći duhovima koji lutaju ulicama da nađu svoj put. Strašne grimase su tu da bi uplašile zle duhove. Kada je 1846.godine masovna glad naterala Irce da se presele u Severnu Ameriku, sa njima je preneta i tradicija. S obzirom na to da je repu bilo teško naći na novom podneblju, bundeva se učinila prikladnom zamenom.

Crna mačka
To da crna mačka donosi nesreću potiče od davnina kada su usamljene žene smatrane vešticama i da su im mačke date od strane đavola. Po još jednom mitu Sotona se prerušio u mačku kada se družio sa vešticama. Ipak, u nekim kulturama se mačka smatra dobrim znakom (Irska, Škotska i Engleska), a danas je neizostavna u dekoracijama za ovaj praznik.


Slepi miševi
U srednjevekovnom folkloru slepi miševi se opisuju kao prijatelji veštica. Po jednom mitu ako slepi miš obleti krov kuće tri puta, u toj kući će neko ubrzo umreti, a ako slepi miš na Noć veštica uleti u kuću to znači da je kuća ukleta jer je duh pustio miša da uleti. Videti slepog miša na ovaj praznik smatralo se veoma lošim znakom.

Pauci
Uz slepog miša i crnu mačku pauci su još jedan od simbola koji budi jezu. Jedno sujeverje kaže da su veštice u blizini ako pauk upadne u sveću i izgori.

Veštice
Stereotipna slika mršave veštice koja na glavi nosi šiljati crni šešir i ima bradavičav nos i koja stoji pored kazana mešajući magičan napitak u stvari je slika paganske boginje Krone koja je bila centralni simbol ovog praznika. Ona je predstavljala majku Zemlju i simbolizovala sveobuhvatnu mudrost, promene i smenjivanje godišnjih doba. Danase je Krona pretvorena u preteću, i zastračujuću vešticu koja ko zna šta će nam uraditi ako nismo dobri. Setimo se samo dečije pesmice Ima jedna pećina stroga…

Kazan
Kronin kazan je Keltima simbolizovao matericu Zemlje i sve duše bi posle smrti ulazile u njega i čekale da se ponovo rode. Danas je sliku ponovnog rođenja iz kazana zamenila slika otrovnog napitka koji se puši i krčka.


Veštičja metla
Metla je još jedno praznoverje koje potiče iz srednjovekovnih mitova. Starije žene koje su živele same i bile proglašene za veštice često su živele jako siromašno i nisu mogle da priušte konje pa su se kroz šumu kretale uz pomoć štapova ili metli.

Trik-ili-gozba u kostimima
U stara vremena, verovalo se da je ove noći granica između našeg i sveta duhova najtanja i da se duhovi pokojnika mogu mešati sa živima. Duhovi bi se tad prerušavali u prosjake i kucali bi na vrata tražeći hranu ili novac. Ko bi im odgovorio praznom rukom rizikovao bi da oseti gnev duha i postane proklet ili progonjen. Kelti su se zato prerušavali da bi zavarali duhove. U SAD-u trik-ili-gozba i kostimiranje tradicija od kasnih 50-ih godina prošlog veka nakon što su je sa sobom doneli imigranti.


Boje
Na jesenjim proslavama žetve narandžasta boja je simbolizovala useve i opadanje lišća dok je crna simbolizovala smrt leta i dolazak novog godišnjeg doba.

Nestašluci
Kelti su ovaj dan proslavljali uz igre i lomaču, ali u Americi je vec do 1920-e godine nasilništvo jako poraslo, a hranila ga je i globalna depresija. Ljudi su iz straha počeli da zaboravljaju korene proslave pa su slatkiše delili samo da ne bi okusili neki nestašluk.

Ušećerene jabuke
Ušećecereno voće, posebno jabuke su omiljeni slatkiš. Mogu biti umočene u karamel ili čokoladu, prekrivete lešnicima, bombinicama ili glatkom crvenom glazurom. Ove jabuke se sigurno probali na nekom od naših vašara.

Pecanje jabuka
U davna vremena verovalo se da su jabuke sveta voćka koja služi za proricanje sudbine. Zadatak je upecati jabuku iz kofe pune vodom bez korišćenja ruku. Ako osoba iz prvog pokušaja upeca jabuku veruje se da će doživeti pravu ljubav. Još jedno verovanje je da ako devojka ove noći stavi jabuku pod glavu, sanjaće budućeg muža.

Slatki kukuruz
Bombone u obliku kukuruza su se na tržištu pojavile kasne 1880.godine, ali su masovnu potražnju doživele početkom 1900.godine. Procedura za pravljenje je bila komplikovana jer je boja morala da se zagreva u ogromnim loncima iz kojih se ručno sipala u malecne kalupe. Žuta,narandžasta i bela boja bombona koje su podsećale na zrno kukuruza su se kao hit održale i do danas i neizostavan su deo dekoracije.