Najveći broj psihologa se slaže da nasleđe određuje minimalni i maksimalni domet intelektualnog razvoja, a da sredina i socijalni uslovi utiču na dostizanje krajnjih mogućnosti.

Kad se rodimo, tvrde naučnici, imamo skoro isti broj nervnih ćelija koje ćemo koristiti do kraja života.

Veze između tih ćelija počinju da se uspostavljaju u najranijem dobu, tako da adekvatna stimulacija poboljšava razvoj inteligencije kod deteta. Ali, ne zaboravite da ne smete da forsirate nijednu kognitivnu (saznajnu) funkciju, jer na taj način rizikujete da preopteretite dete i da izazovete poremećaj kao što je, na primer, nesanica. Morate da zapamtite da je dete tek u određenom uzrastu u stanju nešto da savlada i shvati. Roditelj je tu da prepozna kritičan period za razvoj određene veštine ili sposobnosti i da podstakne taj razvoj u tom trenutku.

Veliki broj eksperata koji se bavi ovom oblašću smatra da uticaji nasleđa i sredine stoje u odnosu 8:2.

U određenoj kulturi se genetskim kodom iz generacije u generaciju prenosi određena intelektualna orijentacija. Na primer, u kulturi belaca favorizuju se sposobnosti koje su u domenu leve hemisfere (verbalne intelektualne funkcije i sl.). U kulturi crnaca se veći značaj pridaje sposobnostima koje su u domenu desne hemisfere (manipulativne, muzičke i sl.). Uticaj socijalne sredine je najveći kada je u pitanju sposobnost razumevanja i snalaženja u socijalnim situacijama.

Roditelji svakako imaju mogućnost da obezbede što stimulativniju sredinu za razvoj svog deteta.

Jer porodica predstavlja osnovnu i najplodotvorniju sredinu za razvoj dečjeg samopouzdanja i samopoštovanja. To su svojstva ličnosti bez kojih nema dugoročnijeg uspeha, ma koliko veliki bili nečiji intelektualni potencijali. U našim uslovima, svakom roditelju utešno će zvučati da je za razvoj deteta važnije vreme provedeno s decom od ekonomskog statusa. Naučnici su utvrdili da su ljubav, briga i istinsko zanimanje roditelja za dete, svakodnevno bavljenje detetom, daleko važniji od obrazovanja roditelja, profesije, bogatstva ili brojnosti porodice.

Danas gotovo svakodnevno nailazimo na decu za koju bi mogli da kažemo da su agresivna prema drugoj deci.

Ili da lako odustaju od zadataka koje ne mogu da reše, iskazuju  nepoštovanje prema drugima i slično. Njihov problem nije u tome što nisu inteligentna, već što nisu razvila emocionalne veštine koje su nužne za uspeh u raznim životnim situacijama. To su: izražavanje i prihvatanje sopstvenih osećanja, samokontrole, društvenosti, sposobnosti rešavanja problema u saradnji sa drugima, upornost, ljubaznost, poštovanje i empatija. Ono što oni nisu razvili naziva se – emocionalna inteligencija. To je veština koja je ključna za uspeh u različitim životnim situacijama.

Samosvest je od ključnog značaja za emotivnu inteligenciju.

To je sposobnost da budemo srećni zbog onoga što osećamo. Samosvest je najvažnija, jer nam omogućava samokontrolu, koja nije važna zato da bismo ugušili osećanja, već zato da bismo sproveli ono što hoćemo. U procesu vaspitanja i podizanja deteta, ključni faktor za razvoj samosvesti su ljubav i nežnost. Bezrezervna i bezuslovna predanost, koju zreo i zdrav roditelj poklanja detetu, učiniće mnogo više za dečji razvoj nego bilo šta drugo.

Igra je pravi put za aktivno uključivanje roditelja u podsticanje i aktivno usmeravanje dečijeg razvoja.

Već od prvih dana, baš kroz igru, stvara se početna interakcija između odraslih i deteta. Posmatranje dečije igre omogućava odraslima „ulazak“ u svet deteta. Spoznavanje načina na koji ono sagledava svet oko sebe, sa čime se suočava, koje su mu potrebe, kako izlazi na kraj sa emocijama koje proživljava, sa kojim se dilemama suočava, čemu teži…

Važno je znati da postoji i razvojni put igre.

Što znači da za određenu razvojnu fazu postoje različite igre i igračke koje odgovaraju i podstiču sam razvoj na tom nivou. Roditelji kroz igru koja odgovara detetovom uzrastu mogu da utiču, podrže i pomognu detetu da savladava zadatke koje nosi svaka razvojna faza.

Kada birate edukativne igračke ili igračke koje podstiču razvoj, važno je da fokusirate njihovu pažnju na igračke koje oni mogu razumeti i ceniti. Na primer, sluh novorođenčeta je razvijeniji nego njihovo čulo vida.

U prva 3 meseca života, najduže što može videti vaša beba je oko 20 cm.

Zato kupite igračke raznih boja i stavite ih tako da ih dete vidi. Milujte svoju bebu što više, savetuju stručnjaci britanskog časopisa „Roditeljstvo“. To podstiče razvoj i telesnih i duševnih funkcija.

Dodirivanje, grljenje, ljujuškanje, nošenje bebe razvijaju odnos poverenja sa roditeljem/starateljem.

Najmilija igračka bebama u ovom uzrastu su osobe.

Približavanje i odaljavanje lica, jedna je od omiljenih aktivnosti beba. Puštajte lepu muziku. Poznato je da klasika stimuliše mozak. Dozvolite bebi da se igra s vodom dok je kupate. Igračke za podsticaj razvoja u ovom periodu su šarene prostirke za igru, igraonice od različitih materijala i boja na kojima beba leži.

S obzirom da su im ruke i usta najvažniji za upoznavanje sveta u prvim mesecima, važno je da igračke budu čiste, i da im na dohvat ruke nije nešto što je otrovno, prljavo, lomljivo. Odrasli kontrološu dečiju igru u prvim godinama i prostor u kome se ona odvija. Zato je potrebno da ga učine sigurnim za dete.

Bebama je omiljena igra i posmatranje odraza u ogledalu.

Počinju da uživaju u interaktivnim igricama glasom, pa izgovaranje samoglasnika, pesmica koje se rimuju, sa čestim pauzama izazivaju dečje eksperimantisanje glasovima.

U periodu 3 – 6 meseci, igra uključuje igračke čiji će zvuk podsticati bebu da ih dohvati i uzme u ručice, stimulišući njihovu koordinaciju ruka-oči. Sakrivajte igračke, a beba neka ih traži. Vodite bebu u šetnju. Razgovarajte sa svojom bebom.

U periodu 6-12 dozvolite bebi da puzi i da na taj način upoznaje svet. Podsticajna igračka za ovaj period svakako može biti neki roler sa različitim muzičkim i slikovnim delovima koji će podsticati dete da puzi i istražuje. Hranite je što raznovrsnije. U ovom periodu je potrebno da na dohvat ruke detata budu bezbedne igračke i objekti koje može da drži, njima manipuliše, stavlja ih u usta, udara njima, miriše ih i istražuje.

Jedna od omiljenih igrica je hvatanje stvari i bacanje.

Roditelji ne treba da gube strpljenje, jer je ta aktivnost ustvari  istraživanje daljine, zvuka i posledica bacanja, kao i reakcije odraslih i načina postavljanja granica.

Igračke ne moraju da budu skupe, to deci ništa ne znači.

Mnogu decu je moguće videti sa kašičicom sa kojom se divno igra i uživa. Deca ovog uzrasta vole da se igraju sa igračkama koje su meke i prozvode zvuk kada se stisnu. Ovo je i vreme sakupljanja, stavljanja, ubacivanja, izbacivanja i sve je interesantnije kada je praćeno zvukom. Počinju da stavljaju stvari u dostupnu kutiju i ponovo ih izbacuju napolje. Ovo istraživanje deteta je i njegovo učenje o odnosima stvari, veličini, težini, obliku, zvuku.

Deca počinju intenzivno da se igraju sa vokalizacijom.

Što je poziv na zajedničku igru sa roditeljima – guču, ispuštaju zvukove, reaguju na samoglasnike, povezuju ta-ta, ba-ba. U ovom periodu dete počinje sa imitiranjem. Usvaja socijalne veštine poput mahanja „pa-pa“, klimanja glavom kada nešto prihvata i negiranje glavom kada nešto odbija, slanja poljubaca. I to vole da ponavljaju, kao i da budu pohvaljna za uspešno savladanje aktivnosti.

Interaktivne igre deci ovog uzrasta su veoma zanimljive.

Kao što su Taši taši i Sad me vidiš, sad me ne vidiš. Uživanje u muzici se nastavlja, pri čemu sada zvuke muzike prati i pokret. Poželjno je nabaviti igračke koje su različitih boja i oblika a koje treba ubaciti u kutiju sa odgovarajućim oblicima. Tako se podstiče čula dodira, koordinacija pokreta i unapredjuje logička sposobnost.

Stimulisanje i učenje vašeg deteta je vrlo važno i može biti pravo uživanje. Može stvoriti jake veze između roditelja i dece. I može imati dugotrajnu korist za dečiji razvoj i u kasnijim godinama, na njihovo edukativno iskustvo.