Emilija je uspešna mlada žena. Doktorka, supruga i mama dve preslatke ćerkice Ane i Ene. Njena poliklinika na Vračaru u Beogradu je jedna od najmodernih poliklinika prestonice. Mesto koje uliva poverenje i pruža profesionalnost.

Emilija, reci nam nešto više o sebi.

Po struci sam lekar opšte prakse, na specijalizaciji iz Interne medicine. Rođena sam u Skoplju, gde sam živela do završetka studija. Svoju karijeru sam započela otvaranjem privatne poliklinike ANTAMEDICA u Beogradu 01.aprila 2007. godine . Za koji dan proslavljamo petogodišnjicu rada. Majka sam preslatke dve devojčice Ane i Ene.

Tvoja poliklinika je  za kratko vreme postala jedna od poznatih u Beogradu. Nalazi se na Vračaru blizu hrama Sv. Save.

Reci nam više o samoj Antamedici.

U poliklinici ANTAMEDICA se mogu obaviti specijalistički pregledi, ultrazvučna i ostala dijagnostika, intervencije i terapijske procedure iz oblasti interne medicine, ginekologije i akušerstva. Fizikalne medicine i rehabilitacije, a od nedavno i iz oblasti neurologije i psihijatrije.

Pored stalno zaposlenih lekara i ostalog medicinskog osoblja imamo i brojne saradnike – konsultante iz renomiranih zdravstvenih ustanova kao što su KCS Srbije, VMA, KBC Dragiše Mišović i GB Zvezdara.

Veliku pažnju poklanjamo prevenciji i ranom otkrivanju bolesti i zdravstvenoj edukaciji stanovništva. Kroz edukativne tekstove na sajtu poliklinike i organizovanja brojnih preventivnih pregleda za najčešće hronične i maligne bolesti. Po popularnim cenama koje su svima dostupne sa ciljem da približe ljudima značaj preventivnih pregleda.

Odakle hrabrost za ulazak u tako veliki posao, tako mlada?

Sticajem okolnosti, već tokom studija bila sam suočena sa brojnim ozbiljnim životnim izazovima. Roditelji su mi ostali bez posla.  Teško su se nosili sa tim, u vreme kada smo sestra i ja bile tek na početku dugotrajnih i ozbiljnih studija- medicina i pravo.
Kao dete sam maštala o tome da budem lekar u renomiranoj bolnici. Na čelu tima vrhunskih stručnjaka koji hrabro rešavaju složene medicinske probleme i pomažu ljudima. To je bio san koji se tada činio veoma daleko od realnosti. Ali krajem studija stvari su krenule upravo u smeru ostvarenja tog sna.

Pokušavajući da održimo vezu na daljinu, moj sadašnji suprug, tada momak i ja bili smo prinuđeni da koristimo internet telefoniranje. On sa svog računara, a ja iz internet kafea.

Posećivala sam internet kafee u kojima su vlasnici ručno vodili evidenciju poslovanja.

Jednoga dana sam svom momku, tada studentu Elektronike u Nišu, predložila da uradi program za Internet kafee koji bismo prodavali. Prvo je odbacio moj predlog uz tvrdnju da toga već ima na internetu. Ali par meseci kasnije me je oduševio izjavom da je upravo završio program koji sam predložila da napravi. Postavio je na testiranje na internetu. Internet cafe program je probijao svoj put na svetskom tržištu!

Nekoliko godina kasnije smo otvorili našu prvu firmu ANTAMEDIA MDOO koja se bavi izradom i prodajom softvera. Posao se brzo razvijao, a sa njim i naša ekonomska moć.

U međuvremenu sam završila fakultet i odlučili smo da se venčamo. Suprug je morao u vojsku u Nišu 01.09.2002. god. Vlada je završavao služenje vojske, ja sam vodila firmu i stažirala. Niš ima posebno mesto u mom životu. Tu je započeo moj život u Srbiji, moj zajednički život sa suprugom Vladom. Početak rada firme ANTAMEDIA koja je kasnije omogućila osnivanje poliklinike ANTAMEDICA. I početak moje lekarske karijere. Upravo u Nišu je započelo jedno divno prijateljstvo sa Ivanom, ćerkom gazdi stana u kome je sve gorepomenuto započelo. Sada je draga prijateljica iz Niša, čijom inicijativom je i nastao ovaj intervju.

Odlazak iz Niša za Beograd u nepoznato…

Kako ste uspeli da veoma brzo postanete deo beogradskog poslovnog i medicinskog miljea?

Kada smo završili svoje obaveze u Nišu, odlučili smo da pokušamo da pronađemo svoje mesto u Beogradu. Finansijski smo već bili dovoljno stabilni da bismo mogli sebi da priuštimo stan. A nakon izvesnog vremena i poslovni prostor u Beogradu.

Po dolasku u Beograd sam položila državni ispit i započela da tražim posao u struci. Nije ga bilo lako pronaći bez ikoga poznatog. Odlučila sam da prođem obuku u Hitnoj pomoći i da pokušam da se zaposlim tamo. Ali upravo pre konkurisanja sam saznala da sam u drugom stanju i zbog toga odustala od te ideje.

Dok sam čuvala bebu, sve češće sam se vraćala svom snu o klinici.

Jednoga dana sam svoju ideju saopštila suprugu koji me je od prvog dana podržao i pomagao koliko je god mogao. Započeli smo adaptaciju lokala u polikliniku prema mojim skicama. Angažovali smo vrhunske arhitekte da namenski isprojektuju prostor. Tražila sam saradnike, lekare, sestre. Nakon devet meseci adaptacije i priprema, 01.04.2007. godine poliklinika ANTAMEDICA je započela sa radom.

U jednom trenutku si vodila tek otvorenu kliniku u drugom stanju, sa malim detetom kod kuće.

Kako si uspela da sve dovedeš u red?

Nije mi bilo lako razvijati posao sa malim detetom i drugim na putu. Vođenje poliklinike je posao koji zahteva veliku posvećenost, stručnost, brzo razmišljanje i donošenje odluka bez prava na grešku. Ujedno spremnost da upravljate rizicima od rada i greški ostalih ljudi u timu. Imala sam podršku čitave porodice. Bez toga ne bih uspela da uskladim posao, dvoje male dece, brak. Tu je i od 2009. god. i specijalizacija iz Interne medicine.

Kako provodite svoje slobodno vreme?
Pored svih obaveza, ipak svakodnevno nalazimo vremena jedni za druge. Vikendom izađemo negde sa decom (Kalemegdan, Ada, Avala, košutnjak). Volimo da putujemo pa nam ne treba puno da se odlučimo da krenemo na put u Makedoniju, Sloveniju, Tursku. Najradije u Egipat gde smo bili najmanje 10 puta. Dragi prijatelji i rodbina nam puno znače. Pokušavamo da i ono malo slobodnog vremena koje imamo provodimo sa njima.

Šta je sledeće u već blistavoj karijeri mlade mame doktorke?

Što se planova u karijeri tiče, imam ih puno. Za početak, da završim specijalizaciju. Zatim da kroz svoj rad i rad svoje klinike promovišem specifičan princip rada zdravstvene ustanove. To objedinjuje poslovnost, vrhunski profesionalizam i iznad svega humanost i ličnu društvenu odgovornost.

Da li bi želela nešto da dodaš za kraj intevjua za Uzkafu.rs i poručiš našim čitateljkama?

Evo, koristim priliku da saradnice sajta Uz kafu pozovem da budu naši gosti. Slavimo petogodišnjicu postojanja poliklinike u aprilu u Beogradu.

Veliki poljubac i hvala što ste me podsetili na divne trenutke provedene u Nišu!