Rana dijagnostika predstavlja jedan od prvih uslova za uspešno izlečenje najvećeg broja oboljenja. Preventivni pregledi prema tome predstavljaju jedan od najznačajnijih doprinosa dobrom zdravlju svakoga od nas. Pored rane dijagnostike, u okviru preventivnih pregleda se može konstatovati i potencijal za nastanak nekog oboljenja, a ne samo njegov početni stadijum, te ovakvim pristupom sopstvenom zdravlju možemo da steknemo jasniju sliku toga na šta bi trebalo da se fokusiramo prilikom procene sopstvenog zdravstvenog stanja i koje bi specijaliste eventualno trebalo češće da posećujemo. Kada govorimo o dermatovenerologiji, možemo primetiti da intenzivirana edukacija i zalaganje dermatologa pokazuje rezultate i da se poslednjih godina sve više pacijenata odlučuje na preventivne preglede, bez konkretnih simptoma odnosno tegoba. Ovo je značajan korak napred na planu opšteg zdravlja, a više o tome zbog čega je važno praktikovati redovne preglede kože, šta oni podrazumevaju i koje simptome ne bismo smeli da ignorišemo, pročitajte u tekstu koji sledi.

Šta je dermoskopija i zbog čega se sprovodi?

Dermoskopija predstavlja najsavremeniji vid pregleda mladeža, kao i pigmentnih promena na koži. Ovaj način pregleda kože mikroskopskom metodom je potpuno bezbolan, a njen značaj prepoznajemo u ranom otrivanju malignih promena na koži. Pouzdanost ovakvog pregleda doseže do 95% i preporučuje se pre svega iz razloga što je prepoznavanje pojave melanoma u najranijem stadijumu krucijalno za uspešno izlečenje pacijenata. Preporuka je da svako od nas u okvire svog godišnjeg sistematskog predgleda uključi i izuzetno važan redovan pregled mladeža, pri čemu je ovaj doprinos sopstvenom zdravlju neophodan naročito za osobe koje spadaju u rizičnu grupu. U grupu koju odlikuje povišen rizik za razvoj melanoma spadaju osobe svetle puti, koje lako izgore na suncu, te osobe koje broje više od 100 mladeža, odnosno veći broj atipičnih mladeža na koži, kao i pojedinci u čijoj je porodici prethodno bilo slučajeva oboljevanja od raka kože.

Koje mladeže uglavnom možemo smatrati bezopasnima?

U načelu, većina mladeža koje uočimo na telu je bezopasna, a odlike ovakvih mladeža su relativno jasno definisane. Bezopasni mladeži su uglavnom pravilnog oblika (ovalni, okrugli ili duguljasti) i njihova boja je mahom u opsegu od svetlo do tamnosmeđe. Ovo su mladeži urednih ivica i prečnika ne većeg od 6mm (iako veličina mladeža nije pouzdan indikator oboljenja). Iako mladeže na telu možemo pratiti golim okom u okviru samopregleda, dobro je da i osobe koje ne primećuju promene na koži koje odstupaju od ovih kriterijuma bezopasnih mladeža uvrste u svoj redovan sistematski pregled i posetu dermatologu.

Koje mladeže smatramo rizičnim promenama?

Pored dobroćudnih mladeža, postoje i oni koji zahtevaju više pažnje stručnjaka, odnosno oni čija bi pojava trebalo da nas alarmira da se obratimo specijalisti i mimo redovnog godišnjeg dermatološkog pregleda. Ovo su mladeži nepravilnog oblika i nejednakih ivica, kao i mladeži čija se boja menja. U vezi sa promenama na postojećim mladežima, trebalo bi da se obratimo dermatologu i ukolko primetimo da je mladež koji je bio u ravni kože počinje da se izdiže, a takođe svako vlaženje, krvarenje ili upala bi trebalo da bude propraćena od strane lekara. Ukoliko primetite mladež čiji je prečnik veći od 6mm, uz primetne druge odlike koje spadaju među pokazatelje eventualnog oboljenja, trebalo bi ovim povodom da se obratite vašem dermatologu.

Benefiti dermoskopije

Uz to što je u pitanju bezbolna, bezopasna i relativno brza procedura, dermoskopija donosi brojne benefite za pacijente. Ova procedura omogućuje praćenje promena na koži, utvrđivanje tipa ovih promena i eventualnu potrebu da se one uklone. Ovim pregledom se vrši analiza svih sumnjivih mladeža i u tom smislu ona igra ključnu ulogu u ranoj dijagnostici melanoma. Redovan pregled mladeža je izuzetno važan, naročito za osobe koje spadaju u ranije pomenutu rizičnu rupu, a uz to se ovaj vid pregleda kože koristi i za ispitivanje bradavica, kao i gljuvučnih infekcija kože. Ne bismo li maksimalno podržali svoje dobro zdravlje i na vreme stali na put razvoju eventualnih oboljenja, bitno je da posvetimo pažnju samopregledu mladeža, te i da se na vreme javimo lekaru specijalisti iz oblasti dermatovenerologije.

Činjenica da je svest o važnosti preventivnih dermatoloških pregled, a u cilju očuvanja dobrog zdravlja našeg najvećeg organa, sve izraženija zaista ohrabruje i čini se da je trud koji specijalisti ulažu u edukovanje pacijenata na ovom planu urodio plodom. S druge strane, jasno je da snažnija osvešćenost nije znak da je učinjeno dovoljno i da možemo da odahnemo kada je edukacija o važnosti pregleda mladeža u pitanju, šta više. Cilj je svakako da obrazujemo dobru kulturu poseta dermatologu na nivou nacije i počnemo da doživljavamo ove preglede kao važnu stavku na godišnjem nivou, a ukoliko se ukaže potreba i češće.