Da li vam se desilo da odgledate klip na Yotube-u o nekom srednjevekovnom seocetu i zapitate se oduševljeno, ali sa nevericom, da li zaista takva mesta postoje.

Sačuvana od zuba vremena i novih generacija.

Ja, kao svedok, mogu izjaviti da takva mesta Francuska odista poseduje. Saint Emilion, seoce udaljeno nekih 35 km od Bordoa,  zaustavilo mi je dah i urezalo se u srcu.

Ako ste u mogućnosti najbolje je posetiti ga kolima. Putovaćete tek 30 minuta i uživati u vožnji posmatrajući nizove vinograda. U daljini ugledaćete i po neki zamak lokalne vinarije.

Prve vinograde, koji okružuju Saint Emilion, zasadili su Rimljani još u 2. veku.

Kada stignete do sela nećete moći ući u njega kolima. Čim pređete most ući ćete u staro selo, okruženo srednjovekovnim zidinama, kroz kapiju (ili barem ono što je od nje ostalo)-jedinu sačuvanu lančanu kapiju (Porte de la chaîne) iz ovog perioda. Zanimljiv primerak tadašnje arhitekture, koji još delimično služi svrsi. Prvo ćete ugledati stare kamene kuće i kaldrmisani put. U daljini visoki toranj romaneskne crkve Collégial građene dvesta godina.

Dok šetate selom obavezno zavirite u dvorišta i posetite ruševine starih kuća.

Virnite i kroz kapije u nova dvorišta uređena kao iz časopisa, sve sa ciljem praćenja mirisa čuvenog francuskog vina. Svaka prodavnica je vinarija u malom. Tu možete naći vina koja su dostupnija vašem džepu, ali i ona koja nisu.

Ali, ako zaista želite da upoznate francusku ambroziju morate zaviriti u neki podrum gore pomenutih zamaka i degustirati ga.

Podrumi su otvoreni za turiste i kupce.

U katakombama zamka nalaze se velika burad ispunjena penušavi, belim, crnim ili crvenim vinom. Postoji tačno određena temparatura na kojoj se vino čuva. Ne sme biti ni previše hladno ni previše toplo. Francuzi predlažu da vino čuvate na sobnoj temperaturi.

Dok šetate tim vlažnim, memljivim, alkoholnim muzejima možete uživati (ili možda ne ) u mirisu buradi i grožđa. Kada završite obilazak obavezno degustirajte neko od predloženih vina toga dana. Priđite i uzimite čašu ispunjenu tekućinom koju ste izabrali, ispijate gutalj, promešate ga po ustima i, što je najvažnije, pljunete u posudu za tu namenu.

Nemojte progutati gutljaj vina ako imate nameru da isprobate još vina u nekom drugom podrumu.

U suprotnom nećete dogurati dalje od najbliže klupe. Ukus vina je savršen. Jaka aroma, velika gustina i procentualno dosta alkohola. Cena flaše se kreće od jednocifrenog do višecifrenog broja. U tim podrumima možete kupiti vino koje košta i par stotina eura. Naše je koštalo 15e i fenomenalno je. Ako želite da kupite više flaša dobićete ih u lepo upakovane u kutiji ili drvenom sanduku. Moj predlog je i da probate samo grožđe koje se prodaje u vakumiranim tanjirićima. Grozdovi su veliki i sočni te nije ni čudo što im je vino tako dobro.

Prilikom posete Saint Emilionu popnite se i na Kraljevu kulu (Tour du Roy)koja datira iz 13. veka.

Nakon savlađivanja 118 stepenika sa njenog vrha možete uživati u panorami sela i okolnih vinograda. Ko je klaustrofobičan mora se unapred pripremiti jer su stepenice veoma uske. Nezgodno je i to da možete doći u situaciju da se zaglavite unutar zidina jer ne postoji nikakva signalizacija niti red penjanja. Ali čemu draž posete jednom takvom mestu ako nema malo podignutog adrenalina. Tih nekoliko sekundi vam omogućavaju da se za trenutak postavite na mesto stanovnika 12. i 13. veka.

U Saint Emilionu nije preporučljivo ručavati, makar ne onima koji su dubine naših džepova. Ima restorana koji nude samo ekskluzivna jela i uslugu. Jedino, ako vas glad ipak prevari, imate mogućnost da kupite neki od francuskih sendviča i to tek u po nekoj prodavnici sladoleda.

Moj savet: ponesite neki sendvič sa sobom, flašu vode, dosta energije i šetajte, šetajte, šetajte!