Istočnoevropski gradić naselili su novi stanovnici posle rata u imaginarnoj budućnosti. Dok smireno obavljaju svakodnevne poslove, živote naseljenika, lišene sećanja, poremeti iznenadno vaskrsenje klasičnog ruskog pisca Nikolaja Gogolja. Uvrnuta fikcija koja podseća na Bulgakova, Pelevina.

„Gogoljev disko“ je nesumnjivo Matsinovo najsnažnije delo.

Njegova karakteristično kriptična, haotična radnja i intertekstualnost, koje mogu biti teške za običnog čitaoca, povukle su se donekle, ali nisu sasvim nestale! Snage Matsinovog energičnog unutrašnjeg sveta dodatno su pojačane u „Gogoljevom disku”: bizarna atmosfera nalik snu naseljena šarenolikim likovima i apsurdnim situacijama. Upijajući uticaje iz istorije, alhemije, misticizma i književnosti, Matsin ovde nudi jasniji tekst, dok istovremeno ne gubi svoju sposobnost da kreira čaroban i groteskan svet, svet koji ne može da se potčini klasifikaciji žanra.

„Gogoljev disko” je smešten u blisku budućnos (ili paralelni svet) u kojoj je carska Rusija okončala estonsku nezavisnost i Estonci su postali manjina u sopstvenoj domovini. Ipak, delo se ne fokusira na nacionalnoj apokalipsi, već na to kako ruski književni klasik, Nikolaj Gogolj (koji je ustao iz mrtvih) posećuje pastoralni grad Viljandi u južnoj Estoniji, gde uzburkava lokalni intelektualizam i, u nekim slučajevima, obrće ga naglavačke.
Treba pomenuti da Gogolj – kojem je pisac dodao elemente Isusa, Volanda, čak i Golema – nije glavni junak dela. U centru pažnje je harlekinska zajednica Viljandija uglavnom intelektualaca i nitkova, čiji se već čudni životi ukrštaju sa Golemom-Gogoljem koji govori u parabolama, i time su zauvek izmenjeni.

U nedostatku boljeg opisa, „Gogoljev disko” može se nazvati nestašnom distopijom ili alegorijskom groteskom.

To je knjiga koja je istovremeno i antiutopija i sopstvena parodija. U svakom slučaju, sa Matsinovom dubokom fantazijom ne može da se meri većina estonskih pisaca naučne fantastike.

Dodatni dragulj u „Gogoljevom disku” je piščev opis Viljandija, grada smeštenog u brdima južne Estonije, koja je blagoslovena vidicima koji više liče na norveške nego na estonske. Matsin prikazuje grad i kao moderno i kao zastarelo mesto, iako su njegovi opisi određenih lokaliteta izvor radosnog prepoznavanja za čitaoce kojima je poznat Viljandi.
Autentičnost društvenih okolnosti knjige i njeni neverovatni događaji osnova su da se ona klaisfikujee kao magijski realizam, ali slike koje Matsin prikazuje suviše su nemirne da bi se ograničile takvom oznakom; osećaj slobode koji kulja iz njegovog pisanja isuviše je snažan.

Kombinujući osećaj za humor, apsurdnost i erudiciju, pisac je stvorio originalnu i oslobađajuću viziju koja nudi čak i naravoučenije: čak i kada se situacije ili uslovi drastično promene, život može da se nastavi dalje i da nas iznenadi.

Knjiga „Gogoljev disko” Pava Marsina smeštena je u blisku budućnost, u provincijskom estonskom gradu Viljandiju. Rusija – u obliku vaskrslog carstva – pobedila je NATO i povratila baltičke države okončavajući njihov kratak period nezavisnosti. Talin i Tartu su uništeni i većina estonskog naroda je deportovana.
Uvodna poglavlja romana upoznaju nas sa glavnim likovima, šarenolikoj, komičnoj skupini sitnih lupeža, uglavnom Rusa koji su se nedavno naselili u Viljandiju, od kojih su neki zasnovani na ličnostima iz pravog života.