Ovaj razgovor uz kafu je još jedan u nizu onih kojima ćete se vraćati, koje ćete čuvati i citirati.
Kada kažem Sasvim digitalno, mnogi od vas već znaju o kome se radi. Ako ima onih koji još uvek nisu čuli, na kraju teksta će shvatiti zašto je uvod kratak, a moje zadovoljstvo zbog razgovora veliko. Prepuštam vas uživanju u Nikolinim odgovorima.

Ko je Nikola Petrović i ko je Sasvim Digitalni?

Ime, prezime, veru i naciju nisam birao. Splet okolnosti i želja roditelja su nam svima odredile neke početne putanje. Većina ljudi ceo život brani ove vrednosti i smatra ih svojim, a zapravo su tuđe. Ne znam da li taj Nikola i postoji, osim kao nosilac lične karte. Čak me i ćerkice zovu Džoni, do skoro je Natalija pričala kako je njen otac ronilac i  da vozimo auto ronilac (na gepeku je nalepnica gnjurca). Voleo bih da to što duže ostane tako.

Volim da upoznajem ljude u njihovoj izvornom obliku. Fakulteti, titule, kola i uspeh su samo ukras. Ja volim da vidim da li je jelka zdrava! Zato ću preskočiti puno stvari. Odvlače fokus od suštine.

Džoni je veliki sanjar, avanturista i keroljub. Prate ga Sergej, Natalija, Nađa i Garavi pas. Pored njega ide Milena bez koje većina stvari ne bi bila moguća. Džoni je imao sreće. Džoni ima urođenu empatiju i želju da pomogne drugima, kao i gen majstora. Zna da popravi. Džoni je sjajan jedan dasa. Džoni nije prosek i ne drži se zlatne sredine. Džoni je naučio da pohvali sebe. Probajte, ne čekajte 35 godina. 

Kada i kako si počeo da se baviš oblastima digitalnog marketinga?

Moja prva ljubav su bili kompjuteri, to sam i želeo da upišem, ali sam otišao skroz u drugu stranu. Pre šest godina sam počeo da učim programiranje, pravim sajtove i da se bavim kodiranjem. Dok sam to usavršavao video sam da postoji razlog zašto ljudi nešto čitaju, koriste i kupuju više, a nešto manje.

Tada sam počeo da izučavam digitalni marketing. Na početku sam radio kampanje drugarima i vežbao naučeno. Kada sam to savladao, krenuo sam da pišem blog i vodim profile klijentima. Usput sam otkrio da mogu svoj blog da skaliram na mini blog kroz Instagram. Tu je bila prekretnica. Profil su mnogo lepo prihvatili, kao i moj način komunikacije.

Sada je vreme za nove projekte, ali moja prva dva digitalna deteta, na koje sam ponosan, su @sasvimdigitalno i njegov mlađi brat E-Book.( http://sasvimdigitalno.com/ebook/)  

Kako je nastala ova verzija Sasvim Digitalnog?

Već sam delom odgovorio. Pažnja ljudi je sve manja i opada čitanost velikih tekstova. Profil sam razrađivao kao produženu ruku bloga i način da u kratkoj formi objasnim komplikovane procese, a ako neko želi više može da ode i dopuni se na blogu.

Vremenom je poraslo dete. Osamostalilo se. Tako sada profil živi nezavisno od bloga i prerastao ga je u svim aspektima. Čak je izrodio i svoju decu E-book-ove.  🙂

Komunikaciju sam preneo iz života, smeh je moja disciplina pa sam lako spojio zabavno i korisno. Promenio sam način edukacije i napravio objave i E-book, onakve kakve bih ja voleo da čitam i iz njih učim, kada sam studirao.

Šta bi sada rekao mlađem sebi, onom koji tek ulazi u ovaj posao?

Zacrtaj cilj, daj mu rok i kreni. Nema veze ako je rok 5 godina, ako je cilj daleko, ako nisi spreman, ako nisi sigurna u sebe…samo kreni. Počni ono što misliš da treba. Proces će te voditi, neka vrata će se otvoriti, neka će ti se zalupiti ispred nosa. Menjaj, pomeri se, nisi drvo.

Smanji ego na minimum i ljuti se, ako moraš, ne na ljude, već na njihovo ponašanje. Nađi mentora, koji će da ti legne, ne gledaj koliko ima pratilaca nego da li ste kompatibilni. Radi za džabe, za male pare, daj više iako klijent možda nije zaslužio. Sve to je trening.

Proces stvara jake ljude, fokusiraj se na proces i izdrži. Nećeš ni primetiti uspeh kada stigne. Uspeh dolazi onima koji ga zasluže!

Koliko te je promenila 2020. godina? I šta misliš, koliko je sve nas izmenila?

Meni je 2020. godina bila jedna od najboljih do sada. Imao sam sreću da sam upisao jednu radionicu koja se bavi radom na sebi. Nekako za sve postoji neko uputstvo, za TV, veš mašinu, za instagram, ali ne postoji priručnik: Kako biti zadovoljno živo biće.

Naučio sam puno. Korona i izolacije su mi obezbedile vreme za sebe, zaostale knjige i projekte za koje nisam “imao vremena”. Video sam da može i bez mora i bez skijanja i bez ronjenja i bez kafana, ali i da mozak traži zamene. Sve sam zamenio radom na sebi i stvaranjem. Uživao sam u tome.

Mislim da nas 2020. godina nije izmenila, već nas je samo otkrila, a ispod pokrivača je ono što smo vešto skrivali od sebe samih. Bežali smo od svega i nalazili razne načine da zataškamo nezadovoljstva, komplekse, neostvarene snove. Ne samo da nas je ogolila, već nas je i zatvorila sa našim demonima. Svako je svoje osvestio i video da je zajednički faktor za sve neuspehe samo jedan. Upravo on sam.

Srećan si i posvećen tata i postaviću ti pitanje koje je dobila i Jela Jabuka: Kako planiraš da pratiš i da shvatiš vrtoglave promene koje nosi 21. vek?

Svakako smo sada u najtežim godinama za odluke. Nismo dovoljno mladi da pravimo revolucije, a ni dovoljno matori da čekamo penziju. Rešenje je jedino evolucija, i to pre svega lična. Treba da budemo promena koju želimo da vidimo u svetu, reče moj čukundeda Gandi. Posrnuo je sistem i nerealno je da očekujemo da će neko drugi uraditi posao za nas i našu decu.

Ne sekiram se unapred. Dobra osnova je najvažnija za klince. Uradićemo najbolje što možemo. Nemam kablovsku već 5 godina, deca ne gledaju telefone, tablete, crtaće ograničeno. Pričamo, pevamo, družimo se sa njima i trudimo se da sami budemo bolji. Oni su svakako naprednija verzija od nas. I dobro i loše što pokupe oni multipliciraju.

Ovo je vreme ličnih inicijativa i sami pravimo konekcije. To je sjajna stvar koju nudi tehnologija. Kada bismo se ti i ja upoznali, razmenili iskustva i savete? Imamo sav alata na raspolaganju. Bilo je dovoljno 300 Spartanaca da naprave promenu, mislim da možemo skupiti više ljudi sa istim ciljem. Moje san je da nam svima bude bolje i da ne bežimo odavde, a biće nam bolje kada mi budemo bolji.

Šta želiš da kažeš o sebi, a da tvoji pratioci ne znaju i nikada te nisu pitali?

Da nisam savršen, da sam napravio puno grešaka, da sam imao puno neuspelih odnosa, privatnih i poslovnih. Da sam imao izlive besa, da me je nekada mučila depresija, da sam u tim trenucima dosta pio, da sam često glumio žrtvu. Da sam to sve promenio. Nisam se rodio ovakav. Moji roditelji nisu razvijali samopouzdanje kod mene. Sa 16 godina sam ostao bez ćaleta koji mi je bio idol, sagovornik i prijatelj, često su mi merdevine bile na pogrešnoj zgradi. Popeo sam se na dve, a nijedna nije prava.

Našao sam smisao. Nema tajne. Moraš da tražiš, a kada ga nađeš, on nekako samo ispari. Udahneš i tražiš sledeći. Danas kad me pitaju kako si? ja kažem Bundesliga! I stvarno jesam.

I za kraj: Kakvu kafu piješ i šta za tebe predstavlja trenutak uz kafu?

Espreso bez mleka sa cimetom, puna mala šolja. Gde sam domaći izvoljevam da prvo stave cimet pa puste kafu iz aparata. To je onda Bundesliga! Volim jutra i vreme u samoći uz kafu. Treba ga sebi stvoriti. Sve najbolje ideje sam smislio ujutru uz kafu ili dok se tuširam posle šetnje sa mojim garavim saputnikom.