Draga moja,

Slažem se sa tobom da imaš problem, ali svaki problem je rešiv.

Iz ovih informacija koje si podelila sa mnom deluje mi kao da počinješ da se plašiš izlaska iz svog doma, ali mi nedostaje ključna informacija – a to je da li ti uprkos svom strahu izlaziš van ili se povlačiš i dozvoljavaš da ti strah ometa uobičajeno funkcionisanje u svetu?

Ako uprkos svom strahu izlaziš sama i radiš stvari onako kako si to radila i pre nego sto si osećala taj strah samo tako nastavi i vremenom će se strah smanjiti jer ćeš uvideti da ti se ništa katastrofalno neće desiti na putu do fakulteta, ili u kupovini, ili kad odeš na kafu sa drugaricama…

U slučaju da si počela da se povlaciš, da izbegavaš da izlaziš sama ili da izlaziš uopšte, moraćeš da malo više radiš na tome. Bilo bi dobro da uprkos strahu izlaziš. Preporučila bih ti da uvek krećeš iz kuće sa jasnim ciljem gde ideš, koliko ti je vremena potrebno da tamo stigneš i zašto je bitno da tamo stigneš – to će ti umanjiti nelagodnost. Takođe bi bilo dobro da naučiš neku tehniku relaksacije, ako ne želiš da ideš kod nekog psihoterapeuta možeš naći uputstva i na YouTube-u, pa onda kada osetiš da počinje lupanje srca i strah uradi neku vežbu disanja ili mišićne relaksacije.

Što se tiče lekova, ja nisam nužno protiv, međutim moraš biti svesna da oni samo uklanjaju simptome, ne i uzrok! Bez obzira sto ne osecas uznemirenost dok si pod dejstvom leka, strah je prisutan i vratiće ti se čim prestane dejstvo leka. Oni su dakle pre za trenutno olakšanje nego za trajno rešenje.

Ako ipak odlučiš da uzimaš lekove za smirenje morala bi da se konsultuješ sa specijalistom koji ce ti prepisati odgovarajuci lek i dozu, u suprotnom imaćeš od njih više štete nego koristi.

Srdačno tvoja,

Maja